U OVOM PERIODU UBIJENO JE 460 ŽENA Kako stati na put femicidu? Žrtve su sve češće i deca - Mršević apeluje: Nasilje nije privatna stvar!
Muškarac u selu kod Bajine Bašte ubio suprugu i sedmogodišnjeg sina, pa sebi oduzeo život. U Nikšiću otac usmrtio dvogodišnju ćerku, pa presudio sebi nakon svađe sa ženom. Ovo su samo neki od naslova koji su poslednjih dana punili medije.
Tragedije u porodici, mestu koje bi trebalo da bude simbol sigurnosti, ljubavi i podrške, sve češće se završavaju smrću. Zašto je porodično nasilje u porastu? Zbog čega su među žrtvama sve češće deca?
Na ovu temu za Kurir televiziju govorili su Jelena Spasić, novinarka crne hronike u Kuriru, Zorica Mršević, istraživačica, Braca Zdravković, kriminolog i Dejan Radenković, bivši pomoćnik načelnika Uprave kriminalističke policije.
- Ne pridajemo dovoljno značaja. Često se čuje danas su se posvađali, sutra će da se pomire, to se dešava svima i slično. Ne shvata se da nasilju nešto mora da stane na put, ako ne stane ono se nekontrolisano širi. Ova vrsta nasilja raste do femicida. Neko mora da reaguje i pokloni pažnju, a to su institucije, policija i Centar za socijalni rad pre svega - kaže Mršević.
Ona kaže da se moraju organizovati grupe samopomoći i preuzeti hitne mere koje preuzima policija.
- Ako ubica odluči da ubije, niko ne može da ga zadrži, ali se može smanjiti broj femicida ako se hitne mere zaista poštuju kada su izrečene. Imamo neko rešenje da neki životi budu spaseni - kaže Mršević.
Zdravković navodi da su razlozi za ubistvo različiti, ali ističe da smo mi region koji ima kozervativna shvatanja, ali da je procenat ubistava žena isti u svim državama.
- Žene su žrtve 20% ubistava svake godine. Od 2010. do danas ubijeno je 460 žena, u 95% slučajeva bilo je u pitanju nasilje u porodici. Najstrašnije je što je 100 dece ostalo siročad. Razlozi su različiti, uglavnom se sve svodi na konzervativna shvatanja, bez obzira da li je u pitanju Beograd ili neko selo - kaže Zdravković.
Zdravković kaže da su ubistva bila zastupljena kod različitih profila ljudi, od uglednih intelektualaca do tradicionalnih seljaka, pa se mora edukovati kompletno stanovništvo.
- Prosek je 35 do 40 žena godišnje, a kada neka godina ima 20 ubijenih žena oni kažu eto uspeli smo, umrlo je samo 20 žena. Ovo je strašna brojka. Uspeli bi kada ne bi imali porodičnih ubistva. Žene su rodile svet, bez njih nema opstanka - kaže Zdravković.
Radenković kaže da je porodično nasilje oduvek postojalo, ali da je zakonom prepoznato pre nešto više od 10 godina kada su počele veće sankcije.
- Mi kao društvo treba da podstičemo žrtve nasilja da prijavljuju nasilje. Mnogi u našem društvu misle da nasilje u porodici nije njihov problem, zatvaraju oči, misle da je to nešto što se dešava u okviru nečije kuće. To sve treba da se prijavljuje - kaže Radenković.
Radenković kaže da ima previše slučajeva u kojima žrtva ne bude samo žena, već i deca, pa tvrdi da ova vrsta nasilja ne može da prođe neprimećena od strane zajednice, nebitno da li je to rodbina, komšije ili prijatelji.
- Postoji zakonska obaveza da svako ko zna za nasilje prijavi. Nasilje nije privatna stvar - podseća Mršević.
Spasić je podsetila na još nekoliko slučajeva u poslednjih par meseci u kojima je nasilje u porodici eskaliralo do ubistva, među kojima je i slučaj u Staroj Pazovi gde je supruga ubila svog muža:
- Ne smemo da zanemarimo da su i muškarci žrtve porodičnog nasilja. Jasno je da su zločini bili isplanirani. U slučaju Bajine Bašte, nasilnik je bio i osušivan ali ga to očigledno nije sprečilo. Decenijama unazad, ubistvu uvek predstoji nasilje, a žrtve ga često veoma dugo trpe. Nekada ga prijave, nekada ne - kaže Spasić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs