LUDAČKA ENERGIJA I POSVEĆENOST POKREĆU CRVENU ZVEZDU: Nikola Jelić otkriva kako su napravili Milosavljevića i Maksimovića! I koliko će vredeti Kostov!
Fudbalska akademija Crvene zvezde poslednjih godina beleži odlične rezultate. Osim toga što ima primat i dominaciju u mlađim kategorijama u Srbiji i regionu, radi ono zbog čega je i stvorena, pravi igrače za prvi tim, od čije prodaje klub živi.
Dovoljno je samo setiti se da je pre deset godina Crvena zvezda izbegla bankrot prodajom tadašnjih klinaca Marka Grujića, Luke Jovića, Mihaila Ristića i Vukašina Jovanovića. Deset godina posle, klub sa Marakane ostvaruje transfere u inostranstvo koji su tada bili misaona imenica.
Dete ne sme biti u komfornoj zoni
Nikola Jelić, direktor Zvezdine fudbalske akademije punu deceniju je u klubu. Za Kurir otkriva kako rade u Crvenoj zvezdi da decom i koliko su najmlađi važni, ne samo za uspeh kluba, već i srpskog fudbala.
Koje su ambicije i cilje Omladinske škole Crvene zvezde u novoj sezoni?
- Pred Zvezdom su svake godine uvek najveći mogući ciljevi. To je tako iz sezone u sezonu, bez obzira što svake godine menjamo selekcije i što prvenstva igramo sa mlađim ekipama. Raduje nas što u svim reprezentativnim selekcijama imamo veliki broj igrača. Treba biti realan i sagledati sve okolnosti. Evo primera. Naša omladinska ekipa igra bez 16 do 17 igrača! Dosta njih je otišlo u inostranstvo, neki su sa prvim timom Zvezde, neki su u razvojnom timu Grafičaru. Naš prvi cilj je razvoj igrača kroz selekcije i elitnu grupu, da spremimo momke za prvi tim. Na dobrom smo putu. Ove godine smo napravili dosta značajnih transfera, a to je pokazatelj kako i na koji način radi omladinska škola. I da će tako biti u budućnosti - počeo je razgovor za Kurir Nikola Jelić.
Koliko je teško u takvim okolnostima spremiti ekipu za omladinsku Ligu šampiona?
- Svi igrači koji su u Crvenoj zvezdi imaju kvalitet! Prošle godine protiv Barselone ili Benfike, naš golman Savo Radanović bio je četiri godine mlađi od čuvara mreže tih ekipa. Isto tako, ove godine samo četiri igrača u odnosu na prošlu godinu igraće omaldinsku Ligu šampiona. Idemo korak po korak, Banjik iz Ostrave je dobra akademija, u koju se dosta ulaže, prave dobre rezultate i velike transfere. Pokušaćemo u dve utakmice da budemo bolji i da uđemo u treće kolo, te da izborimo proleće u Evropi.
Koje su vrline, a koje mane, kad mlađi fudbaleri igraju protiv starijeg godišta?
- Mi izbacujemo igrače koji su prerasli svoje kategorije. Ako je dete u komfornoj zoni sa svojim vršnjacima, ono ne može da napreduje. Sve rešavaju lako, opuste se i ne igraju na maksimalnom intenzitetu. Sa druge strane, kad više njih mlađih igra zajedno, dešava se da igrač ne može sa starijima da pokaže sposobnosti zbog kojih je selektiran i doveden u Crvenu zvezdu. Ima tu u sistemu određenih prednosti, ali i mana. Generalno, trudimo se da sve kompenzujemo i izaberemo najbolji put za svakog igrača pojedinačno. Ovo što radimo poslednjih godina pokazuje da smo na pravom putu.
U akademiji deca stiču Zvezdin DNK
Elitni razred Zvezdinih fudbalera. Šta to konkretno znači?
- Dolaskom Marka Marina u klub započeli smo taj projekat "elitne kuće". Mesto gde okupljamo najtalentovanije igrače, uglavnom iz unutrašnjosti, jer su deca iz Beograda kod kuće. Oni su 24 sata pod nadzorom vaspitača, komčetno se bavimo njihovim individualnim razvojem, edukacijom... Organizujemo časove engleskog jezika, kontrolišemo njihov odlazak u školu. Ishrana se radi u dogovoru sa našim nutricionistima. Vršimo kompletna testiranja, zdravstvenu negu. Sve je kao kod igrača prvog tima. Taj sistem je u poslednje dve godine pokazao rezultat. Od Andrije Maksimovića, Strahinje Stojkovića, Veljka Milosavljevića... Pre njih, Koste Nedeljkovića i Jovana Mijatovića. Posle dužeg procesa, gde čekamo generacije 2010. i 2011. ti rezultati biće još vidljiviji, a klub će imati veći benefit. Ono što je mnogo važno, za sve klince koji su u našoj omladinskoj školi, jeste da imaju DNK Crvene zvezde. To u prevodu znači da svako onaj ko je prošao našu akademiju zna sa koliko ponosa nosi i poštuje Zvezdin dres!
Koliko je važna sinhronizacija između menadžmenta kluba i ljudi iz Omladinske škole?
- Imamo sreću da naš generalni direktor Zvezdan Terzić zna kako funkcionišu moderni klubovi. Zna ono što je potrebno Crvenoj zvezdi da bi rasla i razvijala se. Pre nekoliko godina napravili smo jasan projekat, da sve najbolje igrače iz zemlje moramo dovesti u klub. To nije uvek 100 odsto moguće, ali u ovom momentu imamo četiri petine najboljih mladih igrača u našim selekcijama. Za neke je razvojni put Crvena zvezda, za druge Grafičar, gde imamo sjajnu saradnju sa Slobodanom Govedaricom. Naš menadžment iz godine u godinu sve više ulaže u rad omladinske škole, kako u ljudske resurse, tako i u samu infrastrukturu. Sećam se, pre deset godina kad sam došao, nije bilo reflektora, tereni su bili u očajnom stanju, nismo imali svlačionice, teretanu... Sada imamo uslove sa kojima možemo da pariramo svim vodećim akademijama u svetu. Nedostaje nam još internat, ali sam siguran da ćemo u neko dogledno vreme napraviti. Odgovorni ljudi u Zvezdi prepoznaju ono što radimo.
A, kako je bilo na početku, kad ste došli u klub?
- U ovoj godini prihodovali smo čak 42 miliona evra od igrača iz Zvezdine akademije. Kada pogledamo po generacijama... Moram da kažem, da smo na početku, pre deset godina bili inferiorni u odnosu na konkurenciju. Evo primera, svi igrači 2006. godišta su bili razgrabljeni. oslonili smo se tada na selekciju trenera. Bilo je i nekoliko dobrih izlaznih transfera sa Dejanom Joveljićem, Aleksom Terzićem i braćom Lukom i Ivanom Ilićem. Od tih transfera napravili smo dva nova terena i to je polako počelo da ide u dobrom pravcu. U to vreme Partizan ima apsolutni monopol sa mlađim kategorijama. Ispred nas su u to vreme bili Čukarički i Vojvodina. Mi smo selektirali ono, što nam je ostalo.
- E, posle toga, dolazi naše vreme. Generacija 2007. i mlađe... Odgovorno kažem, da Crvena zvezda u narednih desetak godina ne treba da brine za svoju budućnost i igrače koji dolaze iz akademije, što će biti i benefit za srpsku reprezentaciju.
Milijaš, Neđić, Linta, Nikolić i Jevtić za ponos
Koliko je važna struka u celoj priči i kako Zvezda bira trenere?
- Trener je ličnost broj jedan u svakoj akademiji! Mi možemo da napravimo najbolje uslove, da imamo super infrastrukturu, najtalentovanije dečaka... Ali, ako nemamo trenere koji će se svaki dan baviti sa tom decom, nećemo uspeti. Ne mogu da kažem da sam prezadovoljantrenutnim stanjem u omladinskoj školi... Imamo dobre trenere, vrhunske, ali to mora i može bolje. U nekim trenucima kod mlađih trenera ne osećam posvećenost koja je potrebna za Crvenu zvezdu. Trudimo se da ispravimo to i vratimo ih na pravi put. sa kim ne uspemo, onda menjamo. Konstantno radimo selekciju trenera, pratimo rad drugih klubova... Nažalost, trener učitelj i trener mlađih kategorija je zaboravljena profesija u srpskom fudbalu. Vi nemate mnogo ljudi koji hoće da rade u dečijem fudbalu.
- Imali smo sreću da imamo Nenada Milijaša koji je ovde treću godinu, koji se vratio i to je redak i jedinstven slučaj. Da bivši igrač, koji je afirmisan i kao trener želi da radi sa decom. Siguran sam da će jednog dana biti vrhunski trener i da će voditi prvi tim Crvene zvezde. Njegova posvećenost i vreme koje provede ovde, dovelo je do toga da je mnogo napredovao. Imali smo sreću da privolimo Aleksandra Lintu, Slađana Nikolića, Aleksandra Jevtića... To su sve ljudi koji su imali zavidne karijere kao fudbaleri. Vrata Crvene zvezde njenim bivšim igračima su širom otvorena. Čekamo ih, ali moraju da znaju da je put dug i da ne može odmah da se vodi najstarija selekcija. Marko Neđić ima neverovatnu, kažem ludačku posvećenost poslu i energiju. Danas problem sa trenerskom strukom u srpskom fudbalu imamo zbog toga, što gomila trenera nije prošla razvojni put. Slična je situacija u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH i Crnoj Gori... Tamo ako nije kao kod nas, onda je i gore.
Razvojni put Milosavljevića i Maksimovića
Konkretno, šta možete reći kako ste formirali Andriju Maksimovića i Veljka Milosavljevića?
- Sad kad bismo pričali o nekom receptu, to ne postoji! Oni su pre svega deca koja su selektirani kao neverovatno talentovani. Imali su ogromne izazove ispred sebe. Nije to išlo tako lako, kako ljudi misle. Andrija Maksimović je u periodu 11 i 12 godina, kad je Zvezda imala finansijske poteškoće, on je imao ponudu našeg najvećeg rivala, da za ogroman novac ode u Partizan. Porodica nije htela da čuje. Odabrali su put sa Crvenom zvezdom i na kraju se pokazalo da nisu pogrešili. Andrija i Veljko su godinama igrali za starija godišta. Mnogo je muke i znoja prošlo, gubili smo trofeje, jer smo igrali sa mlađim generacijama. Ali, na kraju neće se pamtiti ko je bio prvak u pionirskoj ili kadetskoj konkurenciji, već kako su Andrija i Veljko doneli mnogo toga dobrog Zvezdi i srpskoj reprezentaciji.
- Veljko Milosavljević takođe potiče iz skromne porodice. Počeo je u školi fudbala "Prestiž" u Požarevcu, a Andrija u školi "Vlada Dimitrijević" u Raškoj. Ti ljudi tamo su dosta učestvovali u njihovom razvoju, iako su kao mladi došli u Zvezdu. Ne treba zaboraviti da su vikendom dolazili iz svojih mesta da igraju za Zvezdu. Ogromna je uloga njihovih trenera iz školica, čestitam im što su nam pomogli da zajedno napravimo tako dobre igrače i ljude. Moram da pomenem i njihove trenere, Milorada Vilotića, Uroša Uroševića, Slađana Nikolića. Oni su godinama radili sa njima. Samo oni znaju koliko je teško jednog takvog talenta izvesti na put. Da vam kažem, mnogo je talentovane dece, ali na kraju ne ostvare ono što se očekuje... Njih dvojica su imali karakter pobednika! Gledajte, kad neko kao Maksimović putuje iz Novog Pazara tri do četiri puta nedeljno, dolazi na trening... Ili Milosavljević, koji spava na parkingu u kolima svog oca čekajući trening ili utakmicu... To sve treba proći. Lako je sada gledati Maksimovića u Bundesligi, ili Milosavljevića u Premijer ligi i pričati njima je lako. Samo oni i mi sa njima znamo kroz šta smo prošli, koliko je tu izazova bilo, od strane drugih klubova, agenata... Znate, nisu ni sve porodice spremne da sve to iznesu. Mi u Zvezdi naše igrače, Bogu hvala, držimo pod kontrolom. Ne možemo da funkcionišemo sa svakakvim roditeljima... Neku decu smo zbog toga i pustili, a bili su talentovani. Pokazalo se da niko od njih nije napravio vrhunske karijere. Da bi neko uspeo, mora da postoji začarani krug, a u njemu su porodica, klub, agencija... Da svi radimo zajedno u interesu tog igrača.
- Imali smo gomilu razgovora sa Andrijom. On dete sa 17 godina debituje, reši derbi, odigra vrhunski protiv Intera u Ligi šampiona na San Siru i na kraju debituje za A tim Srbije. To je nešto neverovatno. Zamislite sad, šta se sve dešava u njegovoj glavi. Zbog toga imamo psihologa u klubu Vladu Kitanovića, koji se bavi razvojem te dece. Tu su i moji saradnici Bojan Šiljegović, Dejan Šiljković, Vlada Cvetičanin i Nemanja Badnjarević, koji je možda i najveći stručnjak za fizičku pripremu. U elitnoj grupi sa decom rade Miloš Stojčev i Aleksandar Stajkovac. To je jedan tim ljudi. I bez njih ne bismo uspeli. To su Zvezdini ljudski resursi. Mi smo ovde jedna velika porodica, zajedno se radujemo, ali i tugujemo. Bogu hvala, Crvena zvezda dugi niz godine je šampion, nadam se da će tako i ostati. Siguran sam da će u narednim godinama doći neki novi Maksimovići Milosavljevići.
Nisu svi roditelji isti
Kako teku pregovori sa roditeljima, ima li onih koji imaju megalomanske prohteve?
- Naravno da ima i takvih. Ima roditelja koji preko dece od 14 ili 15 godina, žele da obezbede svoju budućnost. Daleko se u Crvenoj zvezdi smanjio broj tih roditelja. Ponavljamo primere Nedeljkovića, Maksimovića, Milosavljevića, Mimovića... Na koji način su se njihovi roditelji ponašali. Mi smo tu da kao klub deci obezbedimo sve što im treba. Od stanovanja, ishrane, škole, učenja stranih jezika... Ali, ne možemo da deci u tom periodu dajemo basnoslovne sume. To bi bilo suludo, to ne rade ni u najvećim akademijama. Želimo da ulažemo u našu budućnost, ali postepeno, kako se razvijaju i rastu kao fudbaleri.
Roditelji koji su vezani za dete, kojima teško pada da ih pošalju u veliki grad. Kako njih ubedite?
- Ima toga. Generalno, u Crvenoj zvezdi vlada mišljenje da bi ta deca trebalo da dolaze u kasnijoj dobi u Beograd. Problem je što fudbalski centri po unutrašnjosti gotovo da ne postoje. Te škole ili klubovi ne rade na nivou na kojem je potrebnu, a onda je za dečake sa 14 ili 15 godina prekasno za ispravljanje nekih grešaka. I to je jedini razlog zašto selektiramo decu u manjem uzrastu. I Barselona dovodi igrače sa 10 ili 11 godina.
Važna uloga Zvezdana Terzića i Vladana Milojevića
U prvom timu Zvezde trenutno ima dosta mladih igrača. Kako vidite njihov razvoj?
- Ogromnu ulogu u iskoraku koji smo napravili ima menadžment kluba, pre svih direktor Zvezdan Terzić i trener Vladan Milojević. Treba imati hrabrosti. Teško je kada imate 25 vrhunskih profesionalaca, da pustite neko dete uđe i donese neki rezultat. Hvala im, a na nama je da što bolje spremimo tu decu, da u prvom timu što lakše podnesu prelazak iz omladinskog u seniorski fudbal. Grafičar nam je bitna komponenta, gde igrači dobijaju dodatni impuls. Ozbiljno se bavimo razvojem te dece. Razbili smo i predrasude sa beogradskom decom, da ne uspevaju. Imali smo Strahinju Erakovića, Marka Lazetića, sad je tu Vasilije Kostov, dolazi Ognjen Matanović. Tu je i Aleksa Damjanović. Ništa manje nam nisu bitna deca iz unutrašnjosti. Luka Zarić je iz Užica došao kao veoma mlad. Zatim Savo Radanović iz Trebinja. Svi oni će u narednom periodu pokazati zašto su u prvom timu. Verujem da će postati standardni prvotimci Crvene zvezde.
Kako birate igrače za prvi tim, jer ne mogu svi da dođu u "rupu" kako zovu Marakanu? Bude tu i nezadovoljstva.
- Ponosni smo u Zvezdinoj akademiji, što u ovom trenutku, u Super i Prvoj ligi imamo preko 130 fudbalera koji su ponikli na Marakani. Imali smo u jednom momentu šest superligaških golmana koji su ovde stvoreni. Nemaju svi kvalitet za Zvezdu. Imamo lepo mišljenje o našem bivšem igraču Milošu Pantoviću. Otišao je iz dobro organizovanog kolektiva TSC ovog leta u veliki klub Panatinaikos. Neke okolnosti su bile takve, da su na njegovoj poziciji bili neki bolji igrači, da on u tom trenutku nije uspeo da se izbori za svoju minutažu. U isti razred ulaze Viktor Radojević, Jovan Mituljikić... Klub od njih ima benefite i ponosni smo na njih. Teren je jedino merilo. Kada neko pusti Vasu Kostova sa dve do tri godine starijima da igra, a on da gol Barseloni, Milanu, Štutgartu... Ne možemo mi da utičemo na to, jer on protiv starijih pokazuje kvalitet. Prosto je, izaberu se najbolji. Neko ide u prvi tim direktono kroz Crvenu zvezdu, neko kroz Grafičar, neko kroz superligaške klubove... Vladimira Lučića smo preko IMT vratili na Marakanu. Dosta očekujemo od Adema Avdića i Vuka Draškića, od Jovana Šljivića. Putevi su različiti. Ovogo leta vratili smo Nikolu Stankovića iz Čukaričkog, a on je stigao u Zvezdu sa 11 godina iz kraljevačkog Apolona i kroz generacije uvek bio predvodnik.
Kako vidite budućnost omladinske škole Crvene zvezde?
- Mnogo toga se izgradilo. Infrastruktura i ljudski resursi danas u Zvezdi, u odnosu na pre deset godina, su kao nebo i zemlja. Dva različita sveta. Crvena zvezda je u ovom momentu moderan evropski klub, sa jasnim strategijama i ciljevima. Sigurno smo da nas neće uspavati dobri rezultati. Namerno ne pominjem titule i trofeje koje smo osvojili prošle i prethodnih godina... Neću to da pomenem ni kada ih ne budemo osvajali. To je nama nebitno! Bitno je ono što se dešava na planu razvoja igrača! Da smo tu na dobrom putu. Ponavljam, neće nas uspavati veliki transferi, dobre igre momaka iz akademije u prvom timu, jer moramo da budemo sve bolji. Zašto? Zato, što je ovo Crvena zvezda! Ako ne budemo u narednom periodu ponovili ili nadmašili ove rezultate, moraćemo da analiziramo zašto je zbog toga došlo. Ali, siguran sam da generacije koje dolaze, generacije 2008, 2009, posebno 2010. i 2011. da Crvenoj zvezdi donose primat. Prvi smo u regionu, neke klubove smo pretekli i oni nemaju liderstvo kada su u pitanju talentovani igrači iz Republike Srpske, Severne Makedonije, Crne Gore... Crvena zvezda je sada uvek prva kod najtalentovanijih dečaka.
Svesni smo svojih grešaka, bilo ih je
Koliko je bitna razmena iskustva i znanja sa ljudima iz drugih klubova Evrope i sveta?
- Crvena zvezda mnogo ulaže u edukaciju trenera, plaćamo licence, šaljemo ih na razne seminare... I mi sami idemo da vidimo na koji način funkcioniše Barselona, Atletiko, Benfika, Legija iz Varšave, Olimpijakos... Ne možemo da prepišemo od bilo koga, jer je sve izmišljeno. Pokušavamo da odredimo najbolji mogući put shodno našem mentalitetu i našim mogućnostima. Na primer, ne možemo da se poredimo sa nekim klubom koji ima 30 terena, ili budžetom od 15 miliona evra. Dosta komuniciramo sa River Plejtom iz Argentine. Znate koliki oni imaju budžet za omladinsku akademiju? Pa, 16 miliona evra! Mi imamo daleko skromniji budžet i trudimo se da ga dobro iskoristimo. Fudbal se menja iz godine u godinu, a mi se trudimo da pratimo trendove, primenjujemo nova naučna znanja u metodologiji rada i da učimo.
Da li je bilo grešaka u radu u proteklim godinama?
- Mi smo svesni svojih grešaka. Meni kad kažu - Kosta Nedeljković 9,5 miliona evra, ili Ognjen Mimović... To je trebalo da bude više! Više! Upirem prstom u nas, u akademiji... Kosta Nedeljković morao je da ima bolji centaršut! Ja sam tu najodgovorniji. Pa, po vertikali. Od Marka Neđića, pa nadole. Mi smo morali to bolje da ga naučimo. Da smo to uspeli, klub bi zaradio 14 ili 15 miliona evra. I to je prosto. I sad gledamo na koji način da unapredimo sve nove generacije. Da budu spremni karakterom da sve izdrže. Nekada i najbolje igrače s namerom stavljamo na klupu, jer moraju da spreme i za taj izazov. Maksimović ili Kostov prođu celu omladinsku školu i nikada ne budu na klupi. Eto, problema, kad uđu u prvi tim. Tamo više nisu glavni. Najmlađi su. Tamo kupe znanje, iskustvo, minute... Za nešto što ih čeka. Ne možemo da očekujemo da se njima posveti pažnja 200 odsto, a mi igramo kvalifikacije za Ligu šampiona. Ako nemaju karaketer, a Bogu hvala imaju ga, oni će nestati. A, nestalo je mnogo njih. U Srbiji je za mladog fudbalera najlakše reći nema glavu. Zato mi moramo da se bavimo time. Kao kad je problem sa centaršutom, prijemom... Moramo da uđemo u njegovu glavu, da iskoristimo njegov talenat, popravljujući mu psihološki aspekt.
Kako pratite život mladog fudbalera u akademiji, s obzirom da oni imaju izazove tipa zaljubljivanje, izlasci, popuštanje u školi i slično?
- U svakoj generaciji imamo nekoga od kojeg saznajemo neke nove i posebne stvari. Baš te koje ste naveli. To postoji u svakom klubu. Čim je neko dete nezadovoljno, mi pričamo sa njim. Mi u klubu moramo da znamo kad se roditelji razvode, jer to utiče na psihu jednog dete.
Fotografija od milion evra je naša pobeda
Možete li nam otkriti pozadinu vaše profilne fotografije na telefonu?
- To je fotografija posle jedne selekcije igrača, po mom dolasku u Crvenu zvezdu! Bilo je to pre devet godina. Tu su kao deca Andrija Maksimović, Strahinja Stojković, Veljko Milosavljević, Adem Avdić i Davorin Tošić koji je u omladincima. To je naša pobeda! Devet godina smo se borili za ovo. Sada dolaze neki novi.
- Doveli smo klinca iz Crne Gore Danila Koljenčevića. Putem video poziva sa njim je razgovarao Milan Borjan. Možete da zamislite da kapiten Crvene zvezde tada razgovara sa dečakom i koliko to njemu znači. Evo i primera za Savu Radanovića. Nevrovatnu ulogu je tu odigrao naš Nemanja Supić, trener golmana u prvom timu. E, to su ti ljudski resursi o kojima pričam. Bez ludačke posvećenosti i ogromne energije u Zvezdi ne može drugačije da se radi. To je put. Onog momenta kada izgubimo tu energiju, treba da se pokupimo i odemo. Ja prvi!
Vasilije Kostov neće otići ispod 20 miliona evra
Kako se nosite sa propustima?
- Bilo ih je. Živi smo ljudi. Napravili smo mi i gomilu grešaka. U selektivnom, trenažnom procesu i u odabiru kadrova. Bogu hvala, deset godina je za nama, nije se pojavio nijedan vunderkind, koji nije kod nas, ili koga smo mi otpisali, a on napravio transfer od sedam ili osam miliona evra. I igra standardno za reprezentaciju. Desiće se i to... Ali...
Veljko Milosavljević protiv Bornmuta, Englezi kažu da su dobili velikog igrača za mali novac, a plaćen je 15 miliona evra. Kako gledate na to?
- Naježio sam se. Vi sada pričate, a ja se ježim. Evo, pogledajte. Mislim da su ljudi koji vode klub napravili sjajan posao i transfer. Oborili smo rekord. I sa Milosavljevićem, a pre toga i sa Maksimovićem. Naša liga je razvojna, naš klub je razvojni. Imamo jasne ciljeve, Liga šampiona, grupna faza, ako ne to, onda Liga Evrope, grupna faza. Mi funkcionišemo na principu da moramo da prodajemo mlade igrače. To diktira tržište. Tako klub živi. Klub savršeno radi, za dve godine oko 65 miliona evra je ušlo u Zvezdu od prodaje igrača iz sopstvene akademije. Na prste jedne ruke možemo da nabrojimo klubove i akademije koje su to uspele. Ubeđen sam da plejada mladih igrača koja nadolazi, na čelu sa Vasilijem Kostovom neće otići ispod 20 miliona evra! Dolaze još bolji i kvalitetnije obučeni fudbaleri - zaključio je Nikola Jelić.