Patrijarh Pavle najbližoj porodici jednu stvar nikad nije dozvoljavao: Sećanje unuke Snežane otkriva kakav je zaista bio čovek koji je zauvek ostao omiljen
Patrijarh Pavle bio je omiljen u srpskom narodu. Sećanje na ovog velikog čoveka, koji zaslužuje mesto među svecima, njegova unukaSnežana Milković pretočila je u knjigu "Moj deda pratrijarh Pavle".
Snežana Milković je unuka rođenog brata patrijarha Pavla, Dušana, koji je poginuo u Drugom svetskom ratu. Iza sebe je ostavio Draginju, Snežaninu majku.
Patrijarh je najbližu porodicu posećivao dva puta nedeljno. Sa njima je uglavnom obeležavao najveće praznike, Božić i Uskrs.
– Dok sam pisala knjigu polako mi je postajalo jasno da između života mog deda Pope i onoga što je patrijarh Pavle govorio nema nikakve razlike – rekla je Snežana prilikom jednog televizijskog gostovanja.
Snežana Milković, koja je po profesiji psiholog, imala je privilegiju da odrasta uz čoveka koga su svi voleli i uvažavali zbog skromnosti.
– Svaki put kada bi dolazio u posetu porodici, iz svoje torbe, slične onoj koju su nekada nosili đaci, vadio je razne darove. To su najčešće bile bombone, ponekad jabuke ili dunje. Davao ih je uz komentar: "Evo, svakom po jedna, da se ne prejedete."
– Govorio je da čovek jede da bi živeo, a naopako je ako živi da bi jeo – prisetila se Snežana Milković.
Porodica nije ni pomišljala da će on postati patrijarh. Kada je ta vest objavljena, njegova sestra Agica danima je plakala. Govorila je: "Meni treba brat, neka neko drugi bude patrijarh".
– Plašila se da više neće imati vremena da dolazi. Ali dolazio je kad god je mogao, makar nakratko – ispričala je unuka patrijarha Pavla i dodala:
– Ukućanima nije dopuštao da mu pridrže mantiju jer bi to značilo "ja sam važan".Nije dozvoljavao ni da ga rodbina kolima odveze do Patrijaršije uz izgovor: Lakše mi je autobusom, ne moram da se saginjem kad ulazim.
– I sam se skromno hranio. Svaki obrok započinjao je i završavao koricom hleba, a sa stola je sakupljao mrvice, zabrinuto podsećajući da ima mnogo gladne dece.
– Kako je često pešačio ili se vozio gradskim prevozom, vernici su ga presretali s pitanjima, molbama za savete... Svakog je saslušao. Na svoje probleme i tegobe nije se žalio. Govorio je: "Lako mi je sa mnom." Retko je dozvoljavao, a još ređe tražio, da neko učini nešto za njega lično.
Patrijarh Pavle je živeo asketskim životom. Sam je šio i krpio odelo i cipele, a obavljao je i druge majstorske poslove u Patrijaršiji. Stalno je nešto čitao, pisao je monografije o manastirima, studije, pokretao duhovne akademije...
Mnoge reči patrijarha Pavla i danas se citiraju, a njegova unuka spomenula je i savet koji posebno pamti:
– Govorio je da čovek u nekoj teškoj situaciji treba da uradi sve što može, ali da se ne sekira previše, da ne oboli, jer "sirće grize svoju flašu".
(Kurir.rs/ Žena.rs)
Video: "Patrijarh Pavle je bio strog samo u jednom slučaju"