LIDERI EU BEZ DOGOVORA U KOPENHAGENU: Fijasko sastanka zbog zamrznute ruske imovine i odbrane od dronova!
Samit EU u Kopenhagenu imao je dugu i komplikovanu agendu, ali je doneo malo rezultata, piše Politico.
Posle dana provedenog u danskoj prestonici, lideri EU se nisu dogovorili ni oko zida protiv dronova, koji su odbile velike sile, niti oko korišćenja zamrznute ruske imovine, koja i dalje ostaje blokirana jer Belgija i druge države traže pravne garancije u vezi sa njihovom upotrebom za kredit Ukrajini.
Odbijen je i predlog da se ubrza pristupanje Ukrajine, naročito od strane Viktora Orbana, ali i Francuske, Holandije i Grčke.
O zajedničkoj odbrani se dugo raspravljalo, ali su lideri naglasili da odluke moraju ostati u rukama država, a ne Evropske komisije.
Stvari nisu išle baš po planu na samitu EU u Kopenhagenu. Bilo je mnogo rasprava, a malo rezultata, pa evropski lideri sigurno nisu mirniji nego što su bili pre, zaključuje Politico.
Predlozi Ursule fon der Lajen i Antonija Košte naišli su na snažan otpor: predlog predsednice Komisije od najvećih i najuticajnijih država, poput Nemačke, Francuske i Italije, koje su nevoljne da šire ovlašćenja Komisije; a predlog predsednika Saveta od strane Mađarske, ali i Francuske, Holandije i Grčke.
Velike sile odbile "zid protiv dronova"
Fon der Lajen je pokušala da u Kopenhagenu dobije podršku za stvaranje "zida protiv dronova", namenjenog otkrivanju i presretanju ili obaranju dronova koji lete duž istočnog krila Evrope.
Međutim, koncept su odbile velike države.
"Oprezan sam", rekao je predsednik Francuske Emanuel Makron, dodajući da "stvari moraju biti nešto sofisticiranije".
I nemački kancelar Fridrih Merc se usprotivio, u samoj sali samita, prenela su trojica zvaničnika, dok su zemlje sa juga tražile širi koncept koji bi štitio i njihove granice. Ideja će verovatno biti pretočena u neki drugi projekat, pod drugim imenom.
Zamrznuta ruska sredstva ostaju takva, za sada
Države EU nisu bile spremne da odobre ni plan Evropske komisije da se zamrznuta ruska sredstva iskoriste za finansiranje mega-kredita Ukrajini.
U Evropi je blokirana ogromna ruska imovina, oko 140 milijardi evra, koju čuva Euroclear, finansijska institucija u Belgiji. Komisija želi da taj novac upotrebi, ne konfiskujući ga direktno (što bi moglo da krši međunarodno pravo), kroz jedan "domišljat" finansijski mehanizam: Ukrajini bi bio odobren kredit od 140 milijardi evra, garantovan tom imovinom. Praktično, ruski novac bi bio korišćen kao garancija.
Dogovor nije postignut jer su i Belgija i druge zemlje tražile pravne garancije. Belgijski premijer Bart de Vever bio je najoprezniji, budući da bi njegova zemlja najviše snosila posledice eventualnih pravnih postupaka Rusije. On je tražio od lidera EU da potpišu dokument kojim bi se obavezali da dele finansijske rizike povezane sa korišćenjem ruske imovine za kredit Ukrajini.
Posle samita, Ursula fon der Lajen pokušala je da umiri Belgiju i druge skeptične države, uključujući i Francusku, naglasivši da, prema planu, imovina ne bi bila konfiskovana i da se "rizici moraju podeliti na šira pleća". To nije bilo dovoljno, bar ne za sada, piše Politico.
Sledeći samit, zakazan za kraj meseca, mogao bi da bude "dan odluke", rekao je predsednik Evropskog saveta Antonio Košta.
Odbijeno ubrzavanje pristupanja Ukrajine EU
Nije prošla ni Koština ideja da se ubrza proces pristupanja Ukrajine EU. Predsednik Saveta je predložio promenu pravila, tako da bi pregovori o članstvu mogli da počnu većinskom odlukom, a ne jednoglasnošću.
Mađarski premijer Viktor Orban kategorički je odbio predlog. Druge države, uključujući Francusku, Holandiju i Grčku, takođe su se usprotivile, blokirajući inicijativu.
Kurir.rs/Telegraf/Politico
BONUS VIDEO: