"Dok su se drugi igrali, ja sam radio": Zudija Hopić iz Laćarka gradi legalnu reciklažu elektronskog otpada i traži red u sistemu
Danas vodi posao otkupa i reciklaže rashladnih uređaja i bele tehnike na području Sremske Mitrovice, Rume i Šida – i otvoreno kaže: "Ljudi i dalje seku kompresore u dvorištu zbog par hiljada dinara. To je opasno i za ljude i za prirodu. Freon i ulja moraju da se izvlače u kontrolisanim uslovima."
Nagrada za "zelenu" ideju i jasna misija
Za ekološko rešenje reciklaže motora rashladnih uređaja, Hopić je dobio priznanje Razvojnog biznis centra Kragujevac (projekat „Zeleni preduzetnik“, 2023). Fokus mu je edukacija sakupljača: kako da ne kontaminiraju freonom, kako da sačuvaju zdravlje i zaštite životnu sredinu.
„Uređaji se kvare brže nego ikad, a ljudi često ne znaju gde i kako da ih odlože. Tu nastaje haos. Naš cilj je da sve ide legalno, sa evidencijom, računom i jasnim tokovima otpada”, kaže Zudija.
Kako radi: poziv, dolazak, merenje, račun
Za razliku od "kombi-lova" po selima, Hopićev tim radi po pozivu: građani i ustanove prijave uređaj, ekipa izađe na adresu, izmeri, isplati po cenovniku i izda račun. "Tako smo stekli poverenje u Sremskoj Mitrovici i okolini. Uz to, imamo stalnu saradnju sa servisima bele tehnike i TV-servisima, pa i stabilne mesečne količine", objašnjava.
Problem tržišta: manje sakupljača, skuplje gorivo, neujednačene cene
Kako sve više uplata ide preko računa, deo neformalnih sakupljača odustaje zbog kolizije sa socijalnom pomoći. Istovremeno, gorivo poskupljuje, a otkupne cene „šaraju“ od grada do grada: "Valjevo jedno, Mitrovica drugo, Zrenjanin treće. Standard ne postoji."
Zato Zudija predlaže:
- Formalizaciju mikro-sakupljača (npr. prijava na 4 sata + osnovno osiguranje),
- Označavanje vozila registrovanih sakupljača,
- Dogovor sa reciklažnim centrima o ujednačenim cenama za kompletne uređaje,
- Obavezne SOP procedure za tok otpada (najava, transport, evidencije)
"Suština je da ne radimo na crno, već da znamo ko sakuplja, po kojoj ceni i gde otpad završava", kaže on.
Zašto "dvorišna" obrada mora da stane
„Reciklažni centri često dobiju "prazne kutije" – neko je presekao kompresor i uzeo najvredniji deo. A ispravno je da se u centru prvo izvuče freon i ulje, pa da se mašinski seče. Rashladni uređaji nisu za dvorište. To je zdravstveni i ekološki rizik za celu ulicu, ne samo za onog ko seče“, upozorava Hopić.
Plan za skok: mini reciklažni centar i "zadruga" sakupljača
„Da nas je više i organizovano, lakše bismo pregovarali i isplatila bi se nabavka mašina (npr. kablar). Mini reciklažni centar jeste investicija, ali se u praksi isplati za 3–5 godina. Dobijamo legalan posao, osigurana radna mesta i manje zagađenja. Manje frižidera u rekama, manje televizora po parkovima“, poručuje.
Romsko preduzetništvo je resurs, ne etiketa
Zudija sa porodicom i ekipom često bude mentor drugim početnicima iz romske zajednice. „Želimo da pomognemo — primerom, obukama, poslom. Potrebno je da nas država i donatori vide kao partnere. Kad Romi dobiju pristup opremi, kreditima i programima koji stvarno rade, dobijate male firme koje zapošljavaju i dižu zajednicu“, kaže on.