Troškovi za slavsku trpezu sve veći: Domaćini otkrili koliko je tačno novca potrebno za krsnu slavu: Ove stvari su najskuplje
Tradicija stara vekovima, simbol porodične vere i zajedništva - krsna slava, slavlje koje je nekada okupljalo porodicu bez mnogo razmišljanja o troškovima, danas traži dobro isplaniran budžet.
I posna i mrsna slava nosi istu poruku okupljanje porodice, sećanje na pretke i molitvu za zdravlje. Nekada se slavilo srcem i iz ruke, danas se sve češće računa i kalkuliše svaka namirnica.
"Slavim, ali stvarno ne znam koliko potrošim. Nikada nismo stavljali na papir tako da ne znam stvarno", kaže sagovornica.
Drugi dodaje: "Koliko možemo, toliko potrošimo, ali troši se. Najskuplji su nam ovi suhomesnati proizvodi i meso kao meso, prasetina."
Za domaćine koji pripremaju krsnu slavu, troškovi su sve veći. Za skromniju slavu, sa desetak gostiju, potrebno je najmanje 12 do 15 hiljada dinara. Ako se sprema pečenje i bogatija trpeza, račun ide i preko 30 hiljada.
Đorđe Anđelković, vlasnik ribarnice u Vranju kaže da najsitniji oslić košta 420 dinara. “Ima i za 450, 460, 520 i najkrupniji 550. Skuša je trenutno 580, pastrmka 750 dinara, to je ono što se najviše traži u našoj ribarnici."
Domaćini kažu, da se nekad slavilo skromno, a domaćice su sve same pripremale. Danas se uglavnom kupuje pa čak i slavski kolač i žito, za koje neke domaćice izdvajaju još oko 2.000 dinara.
Smisao slave
Na pitanje da li spremaju slavske kolače Ružica Đorić, radnica u pekari u Vranju odgovara: „Spremamo, ali nije baš velika tražnja, to bi trebalo kod kuće da se sprema. Najviše se traže đevrečići i lisnate kiflice. Đevrečići su 500, a lisnate su 600”.
Slava se ne meri brojem jela i potrošnjom, već toplinom doma i iskrenom molitvom, kažu sveštenici.
- Sam smisao krsne slave je da se okupimo oko sveca, a ne oko trpeze i to je negde greška svih domaćina, ljudi se preterano opterećuju hranom i onim što će da iznesu na sto, a zapravo je suština i ono što je najbitnije da na dan same slave sa kolačem, žitom, vinom odemo na liturgiju, da se taj kolač preseče da ga nakon sečenja donesemo u dom i na taj način donesemo sam liturgijski blagoslov - objašnjava Nikola Pavlović, veroučitelj u Gimnaziji "Bora Stanković" u Vranju.
Iako cene rastu, domaćini se trude da tradiciju obeležavanja krsne slave ne prekidaju. Slava, kažu, nije trošak, već znak zahvalnosti i blagoslova u domu.
Kurir.rs/ RTS