"BOLJE DA NE SLAVITE SLAVU NEGO OVAKO DA JE OBELEŽAVATE": Mnogi Srbi prave ove greške, a veliki su greh!
Sezona slava u Srbiji počinje posle 27. oktobra kada obeležavamo praznik Svete Petke, zatim 31. pada Sveti Luka, dok nakon Aranđelovdana kreće sezona zimskih najvećih slava poput Nikoljdana kada pola Srbije slavi, a pola ide na slavu.
Slava okuplja celu porodicu na taj veliki dan, po želji i prijatelje, komšije... U našem narodu je odavno ustaljen običaj da se na slavu ne zove već svako ko dođe tog dana u kuću koja obeležava svog sveca, trebalo bi da bude ugošćen u skladu sa mogućnostima porodice.
Međutim, poznato je da se u velikim gradovima slave proslavljaju u kafanama uz muziku, bogate trpeze i švedske stolove za šta sveštenici kažu da nije primereno i da odudara od vere, običaja i tradicije. Za ovaj korak odlučuju se mnoge porodice koje recimo žive u malim stanovima ili jednostavno zbog ubrzanog tempa života ne stižu sve da pripreme. Slava se, s druge strane, na selu i dalje priprema danima pa čak i nedeljama. Prvo se čisti kuća, detaljno - od podova do plafona.
Zatim sledi priprema hrane, jedno po jedno. Prvo domaćin nabavlja pečenje ili ribu, zatim planira kako će isto da ispeče ili isprži, onda sledi priprema sitnih domaćih kolača, sarme, punjene paprike i na kraju salate i sve "sitnije" što treba da se nađe na trpezi. U urbanim sredinama je to malo drugačije, tu mnogi ljudi poručuju hranu ili bar ne pripremaju tako detaljno kako to biva u manjim mestima.
Verski analitičar Draško Đenović je rekao da je bolje ne slaviti slavu uopšte nego slaviti je na taj način nego slaviti u kafani.
Obavezan deo slave
- Manji je greh. Porodična slava se slavi u kući, u krugu porodice. Ne može u kafanu da se odnese porodična ikona, slavska sveća i da dođe sveštenik da ti osvešta i preseče kolač. To ne ide. Ja razumem da je kafana polovini Srba drugi dom i da je mnogi vole, ali to nije mesto za slavu. I uopšte nije bitno koliko ćemo ljudi imati na slavi. Neka bude to i s četiri člana familije, ali onako kako treba - rekao je ranije Đenović za Kurir i dodao:
- Shodno obavezama domaćica treba i pripremiti i slavski ručak jer ne ide se na slavu da se napije i najede, kao što mnogi misle.
Na svakoj slavi mora da bude slavski kolač, sveća, žito, ikona i kandilo.
Slave do kraja januara
- 8. novembar Sveti velikomučenik Dimitrije - Mitrovdan
- 16. novembar Đurđic
- 21. novembar Aranđelovdan
- 24. novembar Mratindan
- 9. decembar Sveti Alimpije
- 13. decembar Sveti Andrej Prvozvani
- 19. decembar Sveti Nikola
- 9. januar Sveti Stefan
- 20. januar Sveti Jovan Krstitelj, Jovanjdan
- 27. januar Sveti Sava, Savindan
- Ikona u domu treba da bude 365 dana na zidu, a ne da tu stoji samo na dan slave. Tog dana domaćini treba da se sete sveca, ko je on bio, zašto ga slavimo. Treba da se setimo Isusa, koji je postradao na krstu za naše grehe, a ne da se veselimo, jedemo i pijemo uz glasnu muziku. Ne treba da pravimo cirkus od slave. Moramo da budemo svesni toga da život donosi mnoge novine i modernizaciju, ali i da se držimo bar osnovnih običaja - apelovao je Đenović.
Slavski kolač ne mora da se nosi u crkvu
Verski analitičar je pomenuo i da domaćini nisu u obavezi da slavski kolač nose u crkvu.
- Mnogi ljudi to ne mogu da urade zbog posla iako bi tog dana trebalo da budu slobodni. Imali smo primer gde je žena u četiri po podne posle posla odnela kolač u crkvu i sveštenik je pitao zašto to nije uradila ujutru. Vernik ne može da dođe kada je svešteniku zgodno. Domaćin kolač može da preseče i u svom domu. Slava nije porodično i prijateljsko okupljanje gde vas domaćin zove na druženje. To može da bude bilo koji drugi dan u godini. Slava je svečani čin i tako ga treba i slaviti.
I protojerej-stavrofor Ljubivoje Radović podsetio je da vernici treba da proslave slavu na najjednostavniji način, u domu, u krugu porodice i sa najbližim prijateljima i rođacima.
- To je porodični praznik koji se proslavlja u krugu porodice i sa najbližim prijateljima i proslavljanju slave nije mesto u restoranima, kafanama, nije mesto uz muziku, nego jednostavno da slavimo kako priliči pravoslavnom verniku. Treba proslaviti bez preterivanja, jer smisao slave i nije u preterivanju u jelu i piću, nego u duhovnom raspoloženju, pre svega u dolasku u crkvu da se tu pomolimo Bogu, a onda da tu molitvenu atmosferu prenesemo u svoju domaću ili malu crkvu - rekao je jednom prilikom Radović za RTS.
Veliki greh mrsiti na posnu slavu
Stvar koja često buni vernike je da li treba postaviti posnu trpezu ukoliko je slava mrsna, a padne u sredu ili petak. Pravila nalažu da ako krsna slava pada u dane posta (sreda, petak ili u neki od višednevnih postova - Božićni, Veliki, Petrovski, Gospojinski), slavska trpeza treba da bude posna, bez obzira na to što je slava mrsna.
Teolog SPC Hadži Dragan Popović rekao je ranije da jeSveti Nikola uvek posna slava.
- Uvek je posna slava, jer je za vreme Velikog posta, koji je treći po strogoći. Prvi je Vaskršnji, pa Bogorodičin, pa je na trećem mestu 40 dana Božićnog posta. Treba to ispoštovati jer apostol Pavle kaže da nagradu dobija samo onaj ko se takmiči po pravilima - objasnio je on tom prilikom.
