Napustila grad i mir našla u šumi: Priča žene koja je sledila svoj instinkt i strast! Danas radi ono što je oduvek volela (video)
Dok mnogi mladi ljudi napuštaju sela u potrazi za boljim životom u gradovima, Boglarka Sakal odlučila je da uradi upravo suprotno.
Ova 35-godišnja novinarka i fotografkinja, koja je studirala istoriju i medije u Budimpešti, vratila se u svoje rodno Novo Orahovo, nedaleko od Bačke Topole, gde se danas bavi onim što je oduvek volela – izučavanjem prirode i sveta gljiva.
"Još dok sam studirala na fakultetu, saznala sam da mogu da učim i mikologiju. Interesovale su me gljive, pa sam počela i to da izučavam", priča Boglarka, čiji je povratak u selo bio deo plana još od trenutka kada je otišla na studije.
Stručnost umesto improvizacije
Boglarka objašnjava da berba gljiva treba da se planira.
"Kada dođem u šumu, odmah pogledam da li su izašle gljive i kakve su. Prvo, pogledam kakvu boju imaju odozgo i odozdo. Da li su stare ili još jestive", objašnjava ona.
Miris je, kako ističe, jedan od najvažnijih pokazatelja.
"Veoma je važno kakav miris imaju. Ako je neprijatan, znači da je gljiva stara i ne valja."
Opasnost koja vreba
Na pitanje kako razlikovati jestive od otrovnih gljiva, Boglarkina poruka je jasna i nedvosmislena.
"Nikad ne beremo gljive kada ih ne poznajemo – baš sto posto. Postoje slične gljive od kojih možemo da umremo, a liče na jednu finu gljivu."
Njen savet je kategoričan: ako niste sigurni, bolje kupite gljive u prodavnici nego da rizikujete.
Svaka gljiva ima svoju ulogu u ekosistemu, naglašava Boglarka, pa ih zato ne treba nasumično brati. U šumi kraj njene kuće pokazala je fascinantne primerke koji rastu direktno iz drveta, prirodna pojava koja svedoči o kompleksnosti ovog organizma.
"Mogu da je skuvam i da mi bude deo nekog zdravog obroka", kaže Boglarka, držeći svež primerak spreman za kuhinju.
Od penicilina do hleba
Gljive, osim što mogu biti ukusan obrok, nezamenljive su u mnoštvu oblasti savremenog života. Zahvaljujući njima imamo antibiotike poput penicilina koji je spasao milione života. Bez kvasaca, koji su takođe gljive, ne bismo imali hleb, pivo, vino ni sir.
U medicini se koriste za proizvodnju lekova za snižavanje holesterola, a neke vrste pokazuju antitumorska svojstva. U prirodi razgrađuju organsku materiju i vraćaju hranljive materije u zemljište, dok mikoriza – simbiotski odnos gljiva i korena biljaka – omogućava zdravlje čitavih šuma. Naučnici ih koriste u genetskim istraživanjima, a industrija u proizvodnji enzima i biogoriva.
Boglarkina priča je priča o hrabrosti da se sledi sopstvena strast, čak i kada to znači napuštanje udobnosti gradskog života. U šumama oko Novog Orahova ona nije pronašla samo gljive – pronašla je i svoj mir.
(Kurir.rs/Dnevnik)