Naučnici prave revolucionarni lek protiv kancera: Čak 20.000 puta je snažniji od standardne hemioterapije, a nema uobičajenih neželjenih efekata!
Svake godine u svetu od raka umre gotovo 9,7 miliona ljudi, dok samo u Srbiji ova pošast odnese oko 20.000 života. Nauka ne odustaje od potrage za spasonosnim lekom. Neverovatni rezultati stižu sa Severozapadnog univerziteta u SAD, gde su istraživači razvili novu generaciju hemioterapije - lek koji je 20.000 puta snažniji, i to bez uobičajenih neželjenih efekata!
Ovo je, kako piše američki naučni portal Sajens dejli, veliki korak napred u borbi protiv raka jer često korišćeni lek čini rastvorljivijim, potentnijim i manje otrovnim za telo!
Tim naučnika, predvođen profesorom Čadom A. Mirkinom, uspeo je da napravi novi oblik leka koristeći sferne nukleinske kiseline (SNK) - inovativne nanostrukture koje ugrađuju lek direktno u lance DNK.
Nova terapija testirana je na životinjama obolelim od akutne mijeloidne leukemije (AML) - jednog od najagresivnijih oblika raka krvi.
U poređenju sa standardnom hemioterapijom, lek baziran na SNK pokazao je 12,5 puta bolju sposobnost ulaska u ćelije raka, 20.000 puta veću efikasnost u uništavanju ćelija i 59 puta sporije napredovanje bolesti - i to bez primetnih nuspojava.
- Na životinjskim modelima pokazali smo da možemo zaustaviti tumore u njihovom začetku. Ako se ovo prenese na ljudske pacijente, to je zaista uzbudljiv napredak. To bi značilo efikasniju hemioterapiju, bolje stope odgovora i manje nuspojava. To je uvek cilj kod bilo koje vrste lečenja raka - izjavio je Mirkin.
Za potrebe studije tim sa Severozapadnog univerziteta ponovo je analizirao 5-fluorouracil (5-Fu) - dobro poznati lek koji se koristi decenijama, ali sa ograničenim uspehom i brojnim nuspojavama poput mučnine, umora, pa čak i srčanih komplikacija.
Ključni problem, objasnio je Mirkin, nije u samom leku već u njegovoj slaboj rastvorljivosti - manje od jedan odsto leka se rastvara u biološkim tečnostima, pa tek mali deo dospeva do ćelija raka.
Da bi prevazišli ovo ograničenje, istraživači su se okrenuli SNK - globularnim nanočesticama okruženim gustim omotačima DNK ili RNK. Ćelije lako prepoznaju ove strukture i uvlače ih unutra.
Nova terapija je kod miševa skoro eliminisala ćelije leukemije u krvi i slezini, istovremeno znatno produžavajući vreme preživljavanja. Budući da su SNK selektivno ciljale AML ćelije, zdrava tkiva su ostala netaknuta.
- Današnji hemioterapeutici ubijaju sve što sretnu. Dakle, ubijaju ćelije raka, ali i mnogo zdravih ćelija. Naša strukturna nanomedicina preferencijalno traži mijeloidne ćelije. Umesto da preplavi celo telo hemioterapijom, isporučuje veću, fokusiraniju dozu tačno tamo gde je potrebna - rekao je Mirkin.
Posebna tehnologija
Prof. dr Vladimir Kovčin, specijalista interne medicine i supspecijalista onkologije, kaže za Kurir da je pročitao mnoga istraživanja u vezi s terapijom raka, ali da je ovo vrlo zanimljivo jer se radi o posebnoj tehnologiji.
- Kod lekova koji su u primeni upravo je prisutan taj problem - da li će maligna ćelija dobiti potrebnu količinu leka koja može da utiče na nju, a da pritom ne strada zdravo tkivo. Pojedini poznati lekovi, i noviji i stari, uopšte i ne ulaze u ćelije. Ako se tehnologijom uspešno reši taj problem - da više leka uđe u malignu ćeliju nego u zdravu, onda će to sigurno smanjiti toksičnost i povećati efikasnost leka - kaže dr Kovčin i dodaje da su istraživači novu terapiju testirali na ćelijama leukemije, ali da bi sama tehnologija trebalo da može da se primeni na svim tumorima.
Međutim, dr Kovčin je skeptičan da je moguće u skorije vreme očekivati "čudotvorni lek protiv raka".
- Nije realno da imamo jedan lek za sve karcinome, jer još uvek se u potpunosti ne zna uzrok nastanka karcinoma. A da biste dobili lek protiv neke bolesti, morate znati šta je uzrok i delovati na njega. Drugo, osobina malignih ćelija da mutiraju i razvijaju rezistenciju predstavlja problem s postojećim terapijama, a moguće da ni s novim još uvek nećemo biti na pragu da imamo lek koji može da izleči tu bolest.