SINER SNAŽNO GAZI KA ODBRANI TITULE U TORINU I PORUČUJE: Ovo je posebna prilka za mene
I pored tog malog “propusta”, najbolji italijanski teniser svih vremena snažno gazi ka odbrani titule u Torinu posle 29. uzastopne pobede u dvorani na betonu nad Benom Šeltonom.
“Bio sam koncentrisan na meč protiv Bena, i iskreno nisam mislio previše na Karlosa i prvo mesto. Čestitam mu i ovom prilikom na ovom uspehu i osvajanju zaista atraktivnog trofeja. Celu sezonu je odigrao odlično koju je kompletirao odličnom nedeljom ovde. Karlos igra vrhunski tenis koji obiluje kreativnošću i agresivnim stilom protiv svakog protivnika, ima izuzetno samopouzdanje – čime sam zaista impresioniran. Drago mi je za njega jer mi imamo odličan odnos na terenu i van njega. Ovo me – naravno – motiviše da još bolje i više radim za sledeću sezonu”, prenosi nam Siner svoje utiske posle veličanstvene ceremonije dodele trofeja za najboljeg igrača sezone Karlosu Alkarazu.
Nigde više nego upravo u dvoranskim uslovima (7:0) Siner nije iskazao svoju dominaciju u mečevima sa De Minorom (12:0), ali bez obzira na to što je u tim mečevima izgubio samo 2 seta - Italijan zadržava oprez: “Aleks je prošao trnovit put do ovog polufinala, i siguran sam da se zbog toga odlično oseća. Ovo je posebna prilka za mene, meč koji će biti veoma izazovan – pogotovo u fizičkom smislu. Rezultat ne odražava pravo stanje stvari u tim mečevima, pogotovo što smo ove godine igrali u puno različitih uslova. Uspeo je da se izvuče iz velike krize posle prvog bolnog poraza ovde – bukvalno preko noći – i to najbolje prikazuje koliko je tenis promenljiv iz dana u dan, što se najbolje videlo u susretu sa Fricom. Svaki meč donosi mogućnost da se steknu poeni važni za sledeću godinu, nosi nešto novo – posebno u mentalnom smislu – i uopšte ne posmatram susret sa Aleksom kao početak nekog drugog takmičenja već kontinuitet ostvarenja početnih ciljeva za Torino. Radujem se još jednom nastupu pred ovom divnom publikom, videćemo šta taj meč nosi”, jasan je Siner.
U poređenju igračkih performansi iz godišnjeg proseka, u samo jednom registru njih dvojica su izjednačeni – “krađi” skoro izgubljenih poena (37%). U svim ostalim – agresivnosti (26% - 22%), konverziji prilika za poen (74% - 69%), kvalitetu servisa (8.2 – 7.6), riternu (8.2 – 7.2), uspešnosti forhenda (8.8 – 7.6) i bekhenda (8.5 – 7.6) Siner je neuporedivo bolji. De Minoru će biti potrebno da u više mahova poremeti koncept i tok igre velikog favorita sa druge strane mreže i prepune “patriotske” tribine za jedno od najvećih iznenađenja ove sezone, za šta će mu jedan dan odmora više u odnosu na protivnika predstavljati barem malu pogodnost. Današnji primećeni mali padovi u igri Sinera – možda i prouzrokovani emotivnim doživljajem ceremonije dodele trofeja Alkarazu – sutra bi trebali da budu “davno prošlo vreme”, i ako ga servis bude služio kao u meču sa Šeltonom, ne bi trebalo očekivati neke veće komplikacije u realizaciji “Itaijanskog posla”.
Pobeda u Torinu bi malo “zalečila” neugodnu situaciju nastalu Sinerovim otkazivanjem učešća u trećem uzastopnom finalnom takmičenju Dejvis Kupa (i mogućoj trostrukoj odbrani trofeja – što je i dalje za desetkovane Azure sasvim ostvarivo), pa je bilo zanimljivo čuti šta Janik mislo o ovom takmičenju i mogućnosti da se ono održava svake druge ili treće godine…
“”Svaki igrač ima svoje mišljenje po ovoj veoma zanimljivoj temi, jer je u ovakvom rasporedu veoma teško da najbolji igrači predstavljaju svoje zemlje iz godine u godinu. I ja bih lično voleo kada bi se Dejvis Kup igrao svake dve godine, u formi finalnog takmičenja u jednom gradu. Bilo bi super da se i o tome odlučuje – ko će igrati gde… Žao mi je što nikada nisam učestvovao u pravom Dejvis Kupu – po modelu naizmeničnog “domaćinstva i gostovanja” – gde u Argentini ili Brazilu ceo stadion navija protiv vas. To je za mene pravi Dejvis Kup, zar ne?”, kaže Siner, i nastavlja:
“Italijani su privilegovani time što se finale igra u Bolonji, a ni Malaga nije bila predaleko. Reprezentaciju prati veliki broj obožavalaca ovog sporta, kojima ništa nije teško ni predaleko. Istovremeno, može se desiti da Australija igra protiv Amerike sledeće godine u Bolonji – i to ne može da generiše one prave emocije Dejvis Kupa. Pretpostavljam da postoje i druga pitanja koja se razmatraju kada se donose ovakve odluke, ali bih lično voleo da se ovo takmičenje održava svake dve godine – u različitim, velikim dvoranama – čime bi bilo još važnije i veće za naš sport”, zaključuje razgovor po ovoj važnoj temi Siner.
(Vuk Brajović)