ANALIZA KURIRA PRED ZAVRŠNICU TORINA: Siner u "devetoj brzini" i večerašnji triler
Iako je Australijanac odigrao jedan od najboljih setova u ovoj za njega odličnoj sezoni u takvom nizu – Siner doseže visine koje su nedokučive za skoro sve druge igrače, skoro uvek, pa je osvajanje prvog seta sa 7:5 poslužilo kao odskočna daska za jedrenje iznad oblaka u drugom setu, u kome je brzo i ubedljivo bilo rešeno pitanje pobednika (6:2) uz početne brejkove na servis zapanjenog protivnika. Iako De Minor kaže da zna kako da pobedi Sinera – potpuno druga stvar je to i učiniti, jer vam on jednostavno neće dozvoliti da te duge, niske i ravne lopte ugledaju svetlost dvorane – ambijenta u kome je Siner sve bliži vodećem igraču turneje Ože-Alijasimu po izvrsnosti rezultata. “Bez prvog servisa, nemate mogućnost da dođete do prilika da osvajate poene i uspostavite svoj ritam”, objašnjava De Minor – ali je statistika ukazivala da Sinerov ritern čak i u prosečnom danu može da neutrališe taj efekat kod ovog protivnika, pa najbolji igrač Australije uistinu nema za čim previše da žali.
Siner je u trećem uzastopnom finalu kao domaćin u Torinu – čime je postao najmlađi igrač koji je to ostvario posle Hjuita (23) davne 2004 i prvi posle Đokovića koji ima priliku da osvoji turnir bez izgubljenog servis-gema od kada se prati uspešnost servisa 1991. godine. A protiv koga će nastupati sutra od 18 časova u Inalpi Areni, znaće se za koji sat – uz opasku da, iako ne velike, šanse za iznenađenje se ne mogu potpuno izbrisati.
Ako su i De Minor i Ože-Alijasim iznenadili svojim plasmanom u polufinale, Kanađaninova eventualna treća pobeda u šest mečeva protiv Alkaraza ne bi trebala da bude shvaćena šokantno. Iako ga je poslednji put pobedio 2022. (u Bazelu, a prethodno na Dejvis Kupu) – ti uspesi potvrđuju da je ovo njegov omiljeni ambijent za igru (“u Kanadi je hladno, pa se često igra u dvorani” – objašnjava on) i veličina izazova za prvenac ulaska u polufinale se može podudariti sa inspiracijom i motivacijom da se ode i korak dalje. Finale Pariza je važan kapital u mentalnom smislu za Kanađanina – a eliminacija u prvom nastupu od Norija briga koja bi mogla da “iskoči iz naftalina” na Alkaraza upravo večeras, gde je primećeno da je u poslednjem meču protiv Musetija umeo da uđe u niz potpuno nepotrebnih i nekontrolisanih grešaka.
Feliks je poznat kao jedan od najsistematičnijih igrača na turneji, takozvani “ol-raunder” i u stanju je da fizički i mentalno istrpi hiper-agresivnost sa druge strane mreže kako bi u datim momentima poremetio ritam dinamičnog Španca i uveo ga u seriju grešaka. Od njega su više finala ove godine odigrali samo Alkaraz (10) i Siner (9) pa treba verovati da on i u ovom meču zna kako da dođe do tog sedmog.
Ipak, zanimljivo je pogledati prosečnu godišnju statistiku performansi pre nego što nam se učini da je ovaj meč potpuno otvoren. Ože-Alijasim jeste najuspešniji od svih polufinalista u agresivnom modu igre (30% realizacije, Alkaraz 28%), ali je u svim drugim registrima prvi igrač sveta opravdano bolji – konverziji prilika za poen (73% - 64%), krađi skoro izgubljenih poena (41% - 32%), riternu (7.8 – 7.0), forhendu (8.6 – 7.6) i bekhendu (8.7 – 7. 2) ali zanimljivo ne I servisu (9.0 – 8.4) – faktoru stabilnosti koji će odigrati važnu stratešku ulogu u koncepciji igre koju će od sledeće nedelje verovatno peti igrač sveta probati da plasira kao odgovor na nadirućeg Alkaraza. Ne treba zaboraviti ni opterećenje očekivanjem da večerašnjom pobedom Španac ostvaruje san miliona ljubitelja ovog sporta – veliko finale najboljih od najboljih na najvažnijoj sceni ATP-jevih događaja sezone, ali se samo treba setiti finala Rolan Garosa i na koji način se Karlitos izborio i sa Sinerom i sa samim sobom – da bi uzbuđenje pred večerašnji triler u nagoveštaju bilo – kompletno…
(Vuk Brajović)