"OVA ILI NIJE NORMALNA ILI JE VRH" Rođena Nemica pošla za svojim Srbinom, doveo je u svoje selo, stali pored štale, a ona kao iz topa: Tu mi se sviđa! (VIDEO)
Nenad je rođeni Čačanin ali je odrastao kao Milanovčanin, tu je završio i osnovnu, srednju u Kragujevcu, Muzičku akademiju u Beogradu.
Video, prošao, obišao pola sveta i upoznao nju - svoju Nemicu Izabelu s kojom se vratio u rodnu Srbiju - na svoje imanje, svoju dedovinu i to zahvaljujući baš njoj koja je kao iz topa rekla da joj se tu sviđa i da bi tu volela da živi.
- Šta ti se tu sviđa?, upitao ju je još na početku veze kad je prvi put kročila u Srbiju, dok su stajali pored štale na njegovom imanju, na šta mu je rekla: Ovde može lepo da se diše.
- Ova ili nije normalna ili je vrh i nema između, pomislio je, veli, tada u neverici. A onda se ispostavilo da je vrh! Tako je sve krenulo.
Danas su roditelji jednog deteta, a uskoro stiže i drugo.
A ugledali su se i zagledali na jednom kruzeru na kojem je Nenad svirao a ona došla na krstarenje s mamom i tatom.
Svidela mu se, kaže, čim je video. Nije čekao, nego odmah prišao a prva rečenica koju je uputio bila je namenjena njenim roditeljima, pre svega majci, koju je očigledno očarao sledećim rečima:
- Gospođo, moje su namere časne! Vaša ćerka je u sigurnim rukama!
- I eto nas sad tu. Ona kaže da ovde ima nešto magično...da je mnogo lepo, da može da se diše punim plućima, a ona je iz velikog grada, iz druge države, iz druge kulture i bilo je izazova da se prilagodi na naš mentalitet...
- Ovde smo odlučili da krojimo svoj život i nikad se nismo pokajali, mnogo smo videli, mnogo proputovali...
- Jedini je problem zima, njoj uvek hladno, meni uvek vrućina, ali kajanja nema, želimo da pokrenemo i imanje, neke životinje i želimo da imamo dosta dece, to sigurno, kaže Nenad koji dodaje da uživaju u svom miru, a jedini su im planovi da budu srećni i zdravi sa dosta dece.
A od konkretnih planova, želja im je da srede kuću prvo, da drže ovce i to im je prvo na spisku, a onda i krave.
Nenad kaže i da je čovek starog kova, kao i njegova familija koja je okrenuta tradiciji i starim moralnim vrednostima.
- Ovde smo među mojom familijom koja je odgajana starinski, gde se zna šta je šta...
Kaže i dodaje da su muzička porodica ali da im je porodica na prvom mestu a ne muzička karijera.
- Izabeli je bio otvoren put u Nemačkoj da bude glumica a obrela se ovde u Brusnici, kaže Nenad i dodaje i da je to baš čudno i da nije svakidašnje da neko odbaci glumačku karijeru i da živi u selu Brusnica.
Nemica u srcu Šumadije: Šta je u Srbiji našla što nije mogla na celom svetu
Na srpskom, skoro bez akcenta, kaže da se na imanju oseća odlično, jer tu ima neki mir. Prvi put kad je došla, veli, nešto je kliknulo, da joj je došlo da može da diše duboko, a to nikad pre u životu nije osetila.
Na pitanje šta su joj rekli roditelji, smeje se i kaže: Jaoj, mama ni danas nije 100 posto srećna, naravno hoće svoje dete blizu sebe... Ali kad su bili ovde prvi put pa videli kako živimo i da imamo vremena da uživamo, da nije kao Nemačkoj samo radi, radi, radi... Radiš 40 godina i onda kad imaš penziju, onda ćeš da uživaš... Ali onda više nisi zdrav i šta ćeš onda! A mi sednemo u sredu u 11 pa popijemo čaj a oni viču: Jaoj, što je lepo. Voleli bi da smo im bliže, ali šta ćeš - to ti je život.
- Trebalo mi je dve godine da se naviknem na mentalitet. Imamo ujaka kog zovemo Ujak Sutra jer je rekao doći ću sutra a to je bilo pre dve godine, a tamo kažeš sutra u 4 pijemo kafu i - ili dođeš ili otkazuješ. E, to mi je bilo teško...ali nisam više nervozna zbog toga da se nerviram. Tako ti je ovde i šta ćeš...
Kaže i da joj je na početku bilo najteže to što je ona uvek imala plan, prvo radiš i kad uradiš sve onda sedneš i piješ kafu, a ovde malo radiš, pa piješ kafu i tako...
- A sad sam to prihvatila i sad se smejem...
Na pitanje kako je mogla da ostavi karijeru, kaže da je to lepo da imaš karijeru, ali džabe ako nemaš s kim to da podeliš i da je džaba sve ako imaš karijeru, radiš, a sam si. I to nije htela, htela je porodicu.
Meni je bilo normalno da ja učim srpski
Meni je bilo normalno da ja učim srpski, da prihvatim tradiciju i da to poštujem. Ljudi su divni i srećni kad ja kažem kakva Nemačka, meni je ovde najbolje na svetu, a oni kažu: Ona je sad naša!
Nenad kaže i da je za njene roditelje ovo sve bio jedan kulturni nokaut.
- Ja ovde, ona tamo nešto okopava baštu, i taman sam sa ujakom nešto završio i mi zalegli, i napravim selfi kako mi uživamo a kako ona okopava baštu i pošaljem njenoj mami..., kaže u šali i dodaje da njeni dolaze, da se druže, i polako prihvataju da je to ćerkina sreća jer vide da ona tu istinski uživa, da je zdrava, da je ispunjena...
Od čega žive
- Ja sam muzičar, od 2002. svirao sam po klubovima, kafićima, koncerte, privatne zabave, a onda smo 2022. rešili da osnujemo hor u Gornjem Milanovcu, pa onda i u Čačku, Beogradu, Nišu, Novom Sadu... Uglavnom se bavimo muzikom i to nam je osnovni izvor prihoda, a nekad odem pa radim i građevinu...
- Idealna bi bila neka onlajn škola jer nam se javljaju iz Makedonije, Bosne, naše dijaspore, a hoće da uče pevanje...
Grad ili selo
- Mi smo programirani već dve-tri generacije da je bolje da se živi u gradu, a da su seljaci - seljaci. To je ozbiljan problem, to uverenje da je u gradu ozbiljan život. A mi smo išli na gomilu tih radionica ličnog razvoja a na jednoj smo se tek ozbiljno zapitali i doneli odluku da živimo ovde. Nama je osnovni motiv da živimo na selu - zdrava porodica, to je nama vrednost, a šta je nekom drugom vrednost? Da ima samoposlugu ispred kuće?
- Mislim da je na selu budućnost, uveren je Nenad i to sa osmehom.
Kurir.rs/SĐP/Youtube Povratak na selo