Pred mošti ovog srpskog sveca i Albanci su dolazili po isceljenje: Neverovatno svedočanstvo patrijarha Pavla od koga su ostali nemi
Ponekad se najdublje istine ne otkrivaju u velikim besedama, već u sasvim tihim trenucima — u porti manastira, među ljudima koji se nikada ranije nisu sreli, ali nose isti teret brige i bola. Upravo takvu scenu zabeležio je patrijarh Pavle tokom služenja u manastiru Visoki Dečani, ostavivši svedočanstvo koje je kasnije objavljeno u zborniku „Serbia i komentari 1993–1995“ Zadužbine Miloša Crnjanskog.
„Nisam došao ni vašem ni našem — već Božjem svecu"
Patrijarh je opisao prizor koji je dobro poznat svima koji su dolazili u Dečane: ispod čivota Svetog Stefana Dečanskog često su stizali nevoljnici, među njima i mnogo Albanaca — ponekad čak više nego Srba.
Jednom je posvedočio razgovor koji je, svojim tihim sjajem, rekao više od bilo kakve teološke rasprave.
Iz crkve je izlazio Albanac sa majkom, ženom i bolesnim detetom. U tom trenutku, jedan mladić iz Crne Gore, koji se tu zatekao, upita ga:
„Šta ti ovde tražiš od našeg sveca?“
Albanca to nije uzdrmalo. Smireno je odgovorio:
„Nisam došao ni vašem ni našem svecu, već Božjem. A kad je Božji — onda je i vaš i naš. Jer, da svetac misli ono što mislimo ja i ti, ne bi mu dolazili ni ja, ali ni ti.“
Mladić je zanemeo. A čovek koji je do toga časa bio „drugi“, „tuđi“, prišao je patrijarhu da traži blagoslov za svoje bolesno dete, prenosi Religija.rs.
Svetac ne pripada narodu — već Bogu
U toj kratkoj razmeni staje čitava pravoslavna teologija o svetosti. Svetitelj ne pripada naciji, jeziku, državnoj granici. Svetitelj pripada Bogu, a pred Bogom postoji samo bol koji traži utehu i vera koja traži lek.
Kad majka nosi svoje brige u naručju, kad otac moli za spas deteta, tada padaju svi zidovi koje ljudi tako uporno grade. Tada prestaje podela na „naše“ i „njihovo“.
Pogledajte u galeriji kako izgleda manastir Visoki Dečani:
Jer svetitelji govore univerzalnim jezikom — jezikom ljudske patnje i nade. Tamo gde je bol, oni razumeju. Tamo gde se traži blagoslov, oni odgovaraju.
Lekcija koja menja čoveka
Možda najdublja poruka ovog događaja nije izgovorena naglas. Ona se krije u tišini koja je nastupila u srcu čoveka koji je shvatio da se pred svetinjom ne stoji sa predrasudama, već sa istinom o sebi.
Patrijarh Pavle nas ovim svedočanstvom podseća na nešto što lako zaboravimo:
kada se čovek približi Bogu, prestaju da postoje granice i pripadnosti. Ostaje samo put ka isceljenju.
Ime, jezik ili narod više ništa ne znače pred onim što je sveto.
A ko dolazi po blagoslov — već korača ka Božjem miru.
Jedina svetinja na KiM koja nikada nije oštećena
Manastir Visoki Dečani na Kosovu i Metohiji predstavlja jednu od najznačajnijih pravoslavnih svetinja u ovom delu Evrope — i jednu od retkih koja je vekovima ostala netaknuta. Od 1327. godine, kada je započeta gradnja crkve, do danas, zidovi manastira nisu pretrpeli nijedno oštećenje, a čudotvorne mošti Svetog Stefana Dečanskog nikada nisu pomerane sa mesta gde počivaju gotovo sedam vekova.
Uprkos činjenici da je ova svetinja i dalje pod zaštitom KFOR-a, vernici iz čitavog sveta dolaze u Dečane, smatrajući ih neprolaznim duhovnim svetionikom.
Pogledajte u galeriji kako izgleda unutrašnjost ovog manastira:
Zašto „Visoki“? Mermerna lepota koja oduzima dah
Crkva je građena od bele mermerne kamene mase, sa fasadom bogato ukrašenom ornamentima i preciznim detaljima koji se retko sreću i u najpoznatijim vizantijskim hramovima. Upravo zbog svoje impozantne visine i monumentalnog izgleda, manastir je dobio naziv „Visoki“ Dečani.
Najveća zbirka vizantijskih fresaka na jednom mestu
U manastiru ističu da Visoki Dečani čuvaju najveću kolekciju vizantijskih fresaka koje su se u celosti sačuvale na jednom mestu. Nijedno drugo svetilište ne prikazuje istoriju spasenja toliko detaljno kao dečanska crkva.
- Više od 20 tematskih ciklusa
- Skoro 10.000 ljudskih likova
- Oslikano oko 4.000 m² zidova
„Bog ga je čudesno sačuvao“ — zapis iz 19. veka
Pogledajte u galeriji i kako izgleda osnivačka povela manastira Visoki Dečani:
O veličini Visokih Dečana svedočili su mnogi putopisci, naučnici i vernici. Ruski naučnik Aleksandar Fjodorovič Giljferding, koji je manastir posetio 1859. godine, zapisao je:
„Najznačajniji spomenik stare srpske slave i pobožnosti… jedna od najsavršenijih tvorevina vizantijske sakralne arhitekture… U neprestanoj je opasnosti više od 450 godina, i niko ne može a da ne kaže, zajedno sa srpskim življem, da ga je sam Bog čudesno sačuvao.“
Bonus video: Pogledajte kivot Stefana Dečanskog