DA IMAMO MENTALITET HRVATA BILI BISMO ŠAMPIONI EVROPE I SVETA!" Prisetio se čuvenog skandala u reprezentaciji, pa izjavom zapalio Srbiju!
Bivši reprezentativac naše zemlje i legendarni as Olimpijakosa, Predrag Đorđević, prisetio se svoje reprezentativne karijere.
Nenametljivi Kragujevčanin sa atinskim velikanom osvojio je 18 trofeja i u Grčkoj ima status ima status fudbalskog božanstva. Nekadašnji vezni igrač danas je uspešan fudbalski agent, a fokus mu je usmeren na države u kojim je ostavio dubok trag - Srbiju i Grčku.
Đorđević važi za čoveka koji ne govori mnogo i često i zato svaka njegova reč nosi posebnu težinu. U opširnom intervjuu koji je dao za "Meridian sport" otvorio je dušu i evocirao uspomene iz svoje izuzetno uspešne karijere.
Posebnu pažnju privukla je priča vezana za reprezentaciju. Od Jugoslavije, preko Srbije i Crne Gore, do Orlova i sadašnjice.
"Koliko sam mogao, toliko sam pružio. Imali smo odlične rezultate kod selektora Ilije Petkovića, kada smo se plasirali na Mundijal u velikom stilu. Mada, kod nas je situacija bila izuzetno čudna. Nije to neka tajna, priča je poznata. Ništa se dramatično nije promenilo u međuvremenu. ‘Zakačio’ sam najpre veoma ozbiljnu plejadu igrača u nacionalnom timu. Mislim na Savićevića, Stojkovića, Mijatovića, Mihajlovića, Jugovića… Nisam imao sreće, povredio sam se uoči Evropskog prvenstva 2000. godine – i to 20 dana pred odlazak na put. Bili smo na pripremama u Kini, što je sasvim nelogično, s obzirom na to da smo igrali u Evropi. Kasnije je često dolazilo do promena selektora. Pamtim onaj remi sa Azerima u Podgorici. Sa Petkovićem smo napravili ozbiljnu grupu. Očekivanja su bila velika, a mi smo blistali protiv Španaca, Italijana… Nismo mogli da utičemo na neke stvari koje su se odigrale neposredno pred Mundijal".
Pitanje se samo nameće – koje su to stvari?
"Svega mesec dana pred put došlo je do odvajanja Srbije i Crne Gore. To je i te kako uticalo na ekipu, ali bilo je i nesporazuma… Dolazak selektorovog sina na pripreme je poremetio atmosferu, pa je došlo i do međusobnih nesporazuma u svlačionici. Sve je to dovelo do loših izdanja. Kod nas kvalitet i talenat nikada nisu bili sporni, ali nikada se nisu ni poklopile te čuvene kockice. Moramo biti realni, oni imaju drugačiji pristup reprezentaciji. Da imamo pristup kao Hrvati, osvojili bismo i svetsko i evropsko prvenstvo. Posedovali smo mnogo veći kvalitet, imamo ga i danas, ali očigledno je da ne funkcionišu neke druge stvari."
Danas je na kormilu nacionalnog tima Veljko Paunović, strateg koji je preuzeo kormilo posle Dragana Stojkovića i probudio optimizam nacije, ujedinio širu fudbalsku javnost u Srbiji.
"Lako je označavati krivice kada neko ode. Važno je da budemo složni, da vidimo šta i kako dalje. Smatram da je Veljko Paunović idealno rešenje. Odlično poznaje veliki broj igrača, a sa pojedincima je osvojio Svetsko prvenstvo na Novom Zelandu. Upućen je do detalja u naš mentalitet. Verujem da je Veljko pravo rešenje, da započnemo jedan normalan i pravovremen ciklus rada. On je malo mlađi od mene, možda smo se jednom, ili dva puta igrali zajedno. Pričamo o činjenicama. Čovek voli reprezentaciju, već je pravio velike rezultate. Na nama je da ga podržimo. Nikada se nisam mešao, niti ću, ali ružno je videti upliv politike na stadione. Ne bi trebalo da mešamo sport i politiku, da ne igramo na Marakani kako bismo izbegli sukobe druge vrste. Situacije je zaista teška. Nije igračima svejedno, kada slušaju razne stvari. Ne bi trebalo to da prenosimo na sport, na ekipu."
Uticaj javnosti takođe je veoma važan.
"Voleo bih da se dotaknem i medija. Čast izuzecima, ali gotovo svako pitanje svodi se na to ko se odazvao na poziv selektora, ko će doći, jel prihvatio ili nije… Reprezentacija treba da se voli. Hvala, doviđenja, ako nećeš da dođeš. Svakome treba da bude čast što ima priliku da nosi dres svoje zemlje. ‘Ne mogu sad, umoran sam, odmoran sam, imam privatne obaveze’, stalno neki izgovori. Ne treba nikog moliti da dođe. Ako hoćeš da dođeš, čekamo te, ako ne – sve najlepše. Ne igraš za Piksija, Veljka, niti bilo kog selektora. Igraš za svoju zemlju. Piksi je tu, sutra nije, neki igrači su tu godinama. Njega navodim samo kao primer. Odazoveš se i pokažeš poštovanje prema svojoj državi. Naravno, svi smo ljudi, svakome može da se dogodi neka neočekivana situacija. Desila se i meni. To je nešto normalno, ljudski, a ne da svaka konferencija počinje sa pitanjima ko se javio, ko nije. Nisam dolazio u reprezentaciju zbog Boškova, Savićevića, ili Petkovića, već zbog naše zemlje. Ko neće, ne mora. Filip Kostić je moje dete iz Kragujevca, ali nema potrebe za takvim izjavama. On je možda osetio pritisak kao stariji, kao kapiten, možda se nije izrazio kako je želeo. Ali najlakše je da prebacimo krivicu na nekog ko je otišao, ne mislim samo na Piksija, nego generalno. Voleo bih da se ujedinimo, da pomognemo tom Piksiju, Veljku, ili ko god da je tu. Treba da idemo dalje. Pojedini igrači nisu bili zadovoljni, sigurno da ima razloga, ali prvenstveno treba gledati grb svoje zemlje. Klub i reprezentacija nisu isto. Ko zna gde bismo bili da imamo mentalitet poput hrvatskih reprezentativaca", rekao je Đorđević.
Kurir sport/Meridian sport