NATO ZEMLJA OBUČAVA 400.000 CIVILA ZA RAT SA RUSIJOM! Od školaraca do penzionera, kopaju rovove, grade zidove "Kažu da invazija sledi za jednu, dve, pet godina"
Od kopanja rovova i izgradnje zidova do učenja veština preživljavanja, Poljska je sve više svesna rizika koje predstavljaju njeni istočni susedi Rusija i Belorusija, a osećaj da je pretnja ratom stvarna i sveprisutna konstantno raste.
Gardijan navodi da u zemlji, koju je njen geografski položaj u srcu Evrope činio ranjivom kroz istoriju, invazija na susednu Ukrajinu 2022. godine, napadi dronova i talas sabotaža povezanih sa ruskom obaveštajnom službom upalili su zvona za uzbunu.
Cezari Pruško (60) se još uvek seća obuke civilne odbrane iz školskih dana u komunističko doba, čitanja mapa, veština preživljavanja i osećaja da je pretnja ratom stvarna.
- Moja generacija je odrasla sa ovim pretnjama. Nije bilo potrebno objašnjavati zašto je to važno - kazao je Pruško izveštaču britanskog lista, dok je jedne subote ujutro obnavljao te veštine u vojnoj bazi izvan Varšave.
Sa desetinama drugih poljskih civila Pruško je obišao sklonište, stavio gas masku i vežbao paljenje vatre kremenom.
Ova obuka, osmišljena da ojača civilnu otpornost, deo je novog državnog programa koji ima za cilj da obuči 400.000 građana do 2027. godine.
Obuka otvorena za sve
Program je dobrovoljan i otvoren za sve, od školaraca do penzionera.
- Živimo u najopasnijim vremenima od kraja Drugog svetskog rata. Svako od nas mora da poseduje veštine, znanje i praktično umeće da se snađe u krizi - rekao je poljski ministar odbrane Vladislav Kosinijak-Kamiš.
Sve je to dovelo do potpune reorganizacije nacionalne bezbednosti.
Vlada je odobrila nacrt budžeta kojim se izdaci za odbranu povećavaju na 4,8 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), što je znatno više od skoro svih ostalih zemalja NATO.
Nove zgrade moraju da imaju skloništa, a počelo je i renoviranje starih.
Pored toga, počela je izgradnja "istočnog štita" duž granica sa Belorusijom i ruskom eksklavom Kalinjingrad.
U operativnoj bazi nekoliko kilometara od beloruske granice, brigadni general Roman Brudlo, komandant poljske 9. oklopne konjičke brigade, kaže da je ruska invazija na Ukrajinu potpuno promenila bezbednosnu perspektivu.
- Nažalost, mirna vremena su prošla i živimo u teškim, veoma dinamičnim vremenima. Čitam novine, slušam vesti, vidim analize različitih obaveštajnih zajednica, koje kažu da ćemo za jednu, dve, pet godina imati mogućnost da se suočimo sa invazijom Rusije u punom obimu. Ne znam. Nadam se da ne - kazao je Brudlo.
On je u vojsci od 1996, a odlučio se za taj poziv jer se školovao za mehaničara i "voleo tenkove".
Nakon skoro tri decenije službe, priznaje da bi u ratu protiv dronova ili sabotaža njegova obuka u tradicionalnom ratovanju morala da bude revidirana.
- Nisam vezan za tenk niti zavisan od njega, i svi smo ovde prošli obuku koja nas priprema za nove vrste misija. Mislim da će Rusija vršiti pritisak na nas hibridnim metodama, ispod praga otvorenog rata, da nas iscrpi, ali bez prelaska linije koja bi nas ujedinila - rekao je Brudlo.
Simulacija hibridnog napada u Nemačkoj
Kapetan Karol Frankovski, zadužen za komunikacije u brigadi, ispričao je kako je učestvovao u simulaciji hibridnog napada tokom letnjih vežbi NATO u Nemačkoj.
- Moj posao je bio da uspostavim kontakt sa lokalnim stanovništvom tokom krize – imali su glumce koji su igrali šefa policije, lokalne novinare, druge građane, i morali smo da se ponašamo kao da je vanredno stanje - objasnio je Frankovski.
Brudlo i Frankovski tvrde da je jedna od ruskih hibridnih taktika i podsticanje "ilegalnih migracija".
Brigada sada pomaže graničarima da otkriju ljude koji pokušavaju da pređu iz Belorusije.
Dan pre posete novinara tamo je uhapšen čovek iz Avganistana.
- Ovo je nužnost radi zaštite naše zemlje. Ne znamo ko je ovaj Avganistanac. Možda špijun ili možda neka osoba koja želi da uništi našu zemlju iznutra. Možda čak i ruski špijun - kazao je Frankovski.
Gardijan navodi da je ideju da Moskva i Minsk instrumentalizuju migracije promovisala i prethodna, nacionalistička vlada u Varšavi.
Zanimljivo je da se malo toga promenilo otkako je progresivna koalicija Donalda Tuska preuzela vlast pre dve godine.
- Fokus na pretnju iz Rusije naveo je čak i mnoge liberale da podrže oštru vladinu politiku. Ljudi više nisu zainteresovani za dramu i tragediju onih koji dolaze ovde da traže zaštitu - rekla je Aleksandra Hšanovska iz aktivističke alijanse Grupa Granica.
Ona je fokus na migrante ocenila pretnjom "ekstremno desničarskim, rasističkim narativom" koji nije zasnovan na činjenicama.
"Istočni štit"
Pored graničnog zida, novi "istočni štit" će uključivati rovove i utvrđenja, kao i GPS tornjeve i druge tehnološke instalacije za zaštitu od dronova.
Ali ako do rata dođe, on verovatno neće biti tradicionalnog tipa sa tenkovima koji prelaze granicu.
U Goldapu, gradu od oko 15.000 ljudi, na samo nekoliko kilometara od Kalinjingrada, meštani su mirni.
- Pretnja utiče na način razmišljanja, ali iskreno, bio bih više zabrinut da živim u Varšavi. Strateški gledano, neće nas ovde ciljati - rekao je Pjotr Bartošuk, 45-godišnji direktor stručne škole.
On objašnjava da su nekada Poljaci redovno prelazili granicu da bi kupili jeftiniji ruski benzin, a Rusi su dolazili u šoping.
Danas je granica zatvorena.
- Rusija je svakako pretnja, ali ne velika, jer smo u NATO, zaštićeni smo i ne mislim da će nas tek tako iznenada napasti, kao što su to uradili s Ukrajinom - rekla je 15-godišnja Kornelija Bžežinska, učenica vojne škole koja se nada da će se pridružiti vojsci.
Ipak, ako bi Poljska bila napadnuta, ona ne bi oklevala.
- Išla bih na front. Zaista volim Poljsku. To nije nešto što kažem olako. Ne bih napustila našu naciju, branila bih je - kazala je Bžežinska odlučno.
Na spoljnim zidovima njene škole i dalje se vide tragovi šrapnela iz Drugog svetskog rata, namerno ostavljenih kao podsetnik.
Malo je preživelih iz tog doba ostalo, ali generacijske sećanja podstiču strah od novog rata, posebno među starijim Poljacima.
Kako se dan obuke u bazi bližio kraju, Cezari Pruško je rekao da je organizovao isti kurs preživljavanja za zaposlene u svojoj kompaniji.
- Mnogi od mlađih zaposlenih su odrasli u Evropskoj uniji, u mirnodopsko vreme. Nadam se da nam ove veštine nikada neće biti potrebne, ali želim da znaju šta da rade ako taj trenutak ikada dođe - zaključio je Pruško.
(Kurir.rs/The Guardian/Index/Preneo: N. V./Foto: Ilustracija)