Iz čistog inata: Kako je jedan tvrdoglavi inženjer promenio svet
Martin Kuper nije samo seo jednog dana i rekao: „Hajde da izmislim mobilni telefon.“ Ideja se rodila iz nervoze, rivalstva i jedne vrlo konkretne frustracije - telefona koji su uvek bili vezani za zid, kabl, automobil, kancelariju. Za Kupera je to bio problem, jer je smatrao da telefon treba da pripada osobi, a ne mestu.
Dok je radio u Motoroli krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina, Kuper je pratio razvoj tadašnjih „mobilnih“ telefona koji su se ugrađivali u automobile. Konkurentska kompanija AT&T gurala je ideju da je to budućnost komunikacije. Kuper je, međutim, mislio da je to pogrešan put. Po njegovom mišljenju, to nije bila sloboda, već samo još jedna vrsta okova.
Ideja koja je nastala iz inata i takmičenja
Prelomni trenutak dogodio se kada je Kuper shvatio da, ako Motorola prva napravi pravi ručni telefon, pobediće ne samo tehnološki, već i filozofski. Ideja je bila jednostavna, ali u to vreme gotovo luda: telefon koji staje u ruku, radi bežično i koristi se dok hodaš ulicom.
Zajedno sa malim timom inženjera, Kuper je radio gotovo opsesivno. Nisu imali gotov plan, nisu znali koliko će uređaj biti težak niti koliko će baterija trajati. Znali su samo da mora da postoji. Legenda kaže da je prototip sastavljen gotovo „na silu“, samo da bi dokazali da je koncept moguć.
Poziv koji je bio i demonstracija i provokacija
Kada je telefon konačno proradio, Kuper nije zvao prijatelja, porodicu niti šefa. Pozvao je svog najvećeg konkurenta iz AT&T-a. Stajao je na ulici u Njujorku, držao glomazni uređaj težak preko kilograma i mirno rekao da ga zove sa pravog, ručnog mobilnog telefona.
Taj trenutak je bio više od poziva. Bio je to signal da se pravila igre menjaju. Ljudi su prolazili ulicom i gledali čoveka koji razgovara sa „ciglom“ bez ikakvog kabla, nesvesni da gledaju budućnost.
Viralna činjenica koja zvuči kao šala, ali nije
Prvi mobilni telefon mogao je da razgovara oko dvadeset minuta, ali je zato za punjenje bilo potrebno i do deset sati. Drugim rečima, mogli ste da obavite kratak razgovor, a onda ceo dan da čekate da ga ponovo uključite.
I još zanimljivije – Kuper je kasnije priznao da tada niko nije razmišljao o porukama, internetu ili aplikacijama. Telefon je bio zamišljen isključivo za razgovor, i to je delovalo kao sasvim dovoljno.
Čovek koji je pogodio budućnost, ali ne i način na koji ćemo je koristiti
Martin Kuper je uspeo da pogodi suštinu: ljudi žele slobodu komunikacije. Ali čak ni on nije mogao da predvidi da će telefon postati kamera, mapa, novčanik, škola i zabava u jednom. Kasnije je znao da se našali da je izmislio alat koji povezuje ljude, ali da je svet morao sam da nauči kako da ga koristi pametno.
Njegova ideja nije nastala iz luksuza ili vizije „pametnog“ sveta, već iz vrlo ljudske potrebe da se ne bude vezan. Upravo zato mobilni telefon nije samo tehnološki izum, već proizvod jedne tvrdoglave ideje da čovek treba da se kreće slobodno, a da glas može da ga prati gde god da krene.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO:
Kineski osnovci zapanjili planetu