Naučnici tvrde: U crtežu „Sveto dete“ pronađen DNK najgenijalnijeg čoveka u istoriji – pravi Da Vinčijev kod
Iako je prošlo više od 500 godina od njegove smrti, Leonardo da Vinči i dalje ne prestaje da intrigira naučnike. Renesansni umetnik, pronalazač i vizionar, koji u popularnoj kulturi važi za najgenijalnijeg čoveka u istoriji, sada se ponovo našao u centru pažnje – zbog DNK.
Kako je nedavno objavio ugledni naučni časopis Science, međunarodni tim istraživača uključen u projekat „Leonardo da Vinči DNK“ izneo je tvrdnju da je na jednom crtežu koji se pripisuje Leonardu pronađen genetski materijal muškarca koji bi mogao poticati upravo od njega.
U pitanju je crtež poznat kao „Sveto dete“ (Santo Bambino), na kojem je, prema navodima naučnika, pronađen biološki trag koji se dovodi u vezu sa Leonardovom porodičnom lozom.
Y hromozom vodi ka Toskani
Crtež „Sveto dete“, urađen crvenom kredom na papiru, prikazuje dečaka – Hrista – sa blagim nagibom glave i karakterističnim Leonardovim sfumatom. Iako se kroz decenije vodila rasprava da li je autor lično Leonardo ili neko iz njegovog kruga učenika, novo istraživanje otvorilo je sasvim drugačiji ugao posmatranja.
Genetičar Norberto Gonzales-Uarbe sa Univerziteta Merilend u aprilu 2024. godine uzeo je bris sa površine crteža, koji je danas u privatnom vlasništvu. Kako je priznao, sam čin bio je uzbudljiv jer je, kako je rekao, „retko ko u životu dobije priliku da dotakne Leonarda“.
Analizom uzorka izolovane su sekvence Y hromozoma – genetskog materijala koji se prenosi isključivo muškom linijom. Naučnici su zatim te sekvence uporedili sa DNK dobijenom iz pisma koje je u 15. veku napisao Frozino di ser Đovani da Vinči, rođak Leonardovog dede.
Rezultati su pokazali da DNK sa crteža i DNK iz pisma pripadaju istoj genetskoj grupi ljudi koja vodi poreklo iz Toskane, oblasti u kojoj je Leonardo rođen. Ipak, istraživači naglašavaju da to još uvek nije konačan dokaz.
– Podaci ukazuju na mogućnost da je DNK na crtežu Leonardov, ali to je daleko od definitivne potvrde – rekao je za Science genetičar Čarls Li iz „Džekson laboratorije za genomsku medicinu“.
Malo slika, mnogo tragova
Za razliku od većine slavnih umetnika, Leonardo je iza sebe ostavio manje od 20 slika, ali i hiljade crteža, skica i rukopisa. Poznato je da je često radio prstima, dodirujući papir i boju, što danas naučnicima omogućava da na njegovim delima traže biološke tragove.
Upravo ta navika sada se pokazala kao potencijalni ključ za razumevanje genetike čoveka čiji su um i talenat vekovima smatrani neobjašnjivim.
Jedan od najvećih problema u ovom istraživanju jeste činjenica da ne postoji biološki uzorak za koji se sa sigurnošću zna da potiče od Leonarda da Vinčija. On nije imao dece, a njegov grob u kapeli „Sent Iber“ u Amboazu oskrnavljen je početkom 19. veka.
Naučnicima nije dozvoljen pristup grobnici njegovog oca u Firenci, dok je mesto sahrane njegove majke, Katerine di Meo Lipi, nepoznato. Da su njeni posmrtni ostaci pronađeni, mitohondrijska DNK – koja se prenosi po majčinskoj liniji – mogla bi da pruži jasniji odgovor.
– Utvrđivanje nedvosmislenog identiteta izuzetno je složen zadatak – izjavio je za Science antropolog David Karameli sa Univerziteta u Firenci.
Živi potomci porodice da Vinči
Iako Leonardo nije imao potomke, njegova porodica se nastavila preko brojnih polubraće i polusestara. Njegov otac Pjero Antonio da Vinči ženio se četiri puta i imao ukupno jedanaestoro dece.
Prateći pet muških linija porodice da Vinči tokom skoro 700 godina, naučnici su identifikovali 14 živih srodnika, potomaka Leonardovog polubrata Domenika Matea. Plan je da se njihov DNK uporedi sa genetskim materijalom pronađenim na crtežu „Sveto dete“.
Naučnici su uputili apel vlasnicima umetničkih dela za koja se veruje da su Leonardova da omoguće uzimanje uzoraka. Cilj je da se pronađe isti DNK na više predmeta povezanih sa umetnikom.
– To je donekle slično modernoj potrazi za serijskim ubicom, kada se ista DNK traži na različitim mestima zločina – rekao je za Scientific American antropolog Džon Hoks.
Ako se isti genetski trag pojavi na više Leonardovih dela, naučnici veruju da bi to moglo predstavljati najbliži mogući uvid u genom čoveka koji je vekovima važio za genija bez premca.