Ljubica je bila crnogorska gatara, a onda je postala zvezda: Odgajila devetoro dece, bežala od mafije, unuk joj je bio sve
Ljubica Adžović bila je jedna od onih ličnosti koje se ne uče u školama glume, već se prepoznaju instinktom. Publika je pamti po ulogama u filmovima "Dom za vešanje" i "Crna mačka, beli mačor", a njen put do velikog platna bio je neobičan koliko i nezaboravan.
Malo je poznato da je Ljubica bila naturščik i da je do filma došla sasvim slučajno – u trenutku kada je gledala u karte.
Susret koji je promenio sve
Emir Kusturica pronašao je Ljubicu u romskoj kućici u mestu Zaograd, nadomak Sutomora. Fasciniran njenom pojavom, energijom i harizmom, u njoj je video "dobar potencijal za glumu" i poverio joj ulogu babe Hatidže u filmu "Dom za vešanje".
U galeriji pogledajte fotografije Ljubice Adžović:
Iako bez ikakvog iskustva pred kamerom, Ljubica je igrala sa neverovatnom lakoćom i istinitošću. Njena gluma delovala je toliko prirodno da su je mnogi smatrali profesionalcem, iako je filmski svet za nju bio potpuno nov.
Kanski festival i potvrda autentičnosti
Uloga u "Domu za vešanje" donela joj je veliko priznanje – nagradu na Kanskom filmskom festivalu 1992. godine. Bio je to izuzetan uspeh za glumicu koja je do tada živela daleko od reflektora.
Nakon tog trijumfa, Ljubica se ponovo pojavila u Kusturičinom filmu "Crna mačka, beli mačor" gde je ostvarila blizak odnos sa ekipom. Branku Katić, s kojom je radila, nazivala je "pravom unukom".
Iako su joj kasnije nuđene uloge u Nemačkoj, Ljubica je te ponude odbijala. Želela je da radi isključivo sa Kusturicom.
Povratak životu daleko od kamere
Uprkos svetskom uspehu, Ljubica Adžović se nije zadržala u filmskoj industriji. Vratila se u Sutomore i nastavila da se bavi gatanjem na plaži, poslom kojim je prehranjivala porodicu.
Imala je devetoro dece, a tačan broj unučadi i praunučadi nikada nije uspela da utvrdi. Na pitanje zašto gleda u karte, odgovarala je da to radi kako bi izdržavala decu.
Rođena je u Skoplju, živela u Baru, a poslednje godine života provodila je između Francuske i Švedske. Godine 2001. napustila je Crnu Goru i zatražila politički azil u Francuskoj, navodeći strah od mafije kao razlog.
U Crnu Goru se vratila pred kraj života, gde je 2006. godine preminula posle kraće bolesti, u 82. godini.
Demantovana afera pred kraj života
Neposredno pred smrt, greškom je objavljena vest o njenoj navodnoj umešanosti u trgovinu decom. Nakon provere i burne reakcije porodice Adžović, informacija je brzo demantovana, što je kasnije zabeleženo i na Vikipediji.
Kusturica o Ljubici Adžović
Na vest o njenoj smrti, Emir Kusturica izjavio je: "Moje najuzbudljivije iskustvo u radu s profesionalnim i neprofesionalnim glumcima bilo je snimanje filmova "Dom za vešanje” i "Crna mačka beli mačor" sa Ljubicom Adžović," a zatim dodao:
"Ona je bila talenat koji se retko rađa. Voleo sam da sarađujem s Ljubicom. Svaki snimljeni kadar bio je neponovljivo uživanje i iskustvo za mene kao reditelja. Žalim zbog njene smrti"
Unuk koji nastavlja bakinu priču
Ljubav prema sceni Ljubica je prenela i na svog unuka Sabata Safeta Adžovića, koji danas živi u Cirihu i radi na projektima za nemačko govorno područje. Pre dve godine bio je gost festivala Kustendorf i tada je za Kurir otkrio sve o njegovom odnosu sa bakom.
U porodici Adžović svi su muzičari, ali je Ljubica bila najveća zvezda. Safet je još kao dete sanjao da joj bude menadžer.
"Od pete godine sam želeo da budem glumac. Kusturica je otkrio moju baku. Posetila nas je u jeku slave u Nemačkoj i tata je rekao da želim da pričam s njom, a ja sam bio klinac. Ona ga je upitala šta je bilo a on joj je rekao: "Hoće da bude tvoj menadžer", priseća se Safet za Kurir i dodaje:
"Baka je stvarno bila kraljica. Imala je talenta, što je za mene bilo neverovatno. Gledajući sada film, plakao sam kao dete, srećan sam zbog te igre sudbine. Verovala je u mene opasno. Bila mi je velika inspiracija i podrška. Nemoguće je to opisati rečima. Majka me je takođe podržavala, zvala se Beba, a tata Ljuba. Mi smo familija. To je moje prvo sećanje na baku. Sa osam godina sam hteo da joj budem menadžer! Kako sam rastao, ostali smo u kontaktu."
Poruke koje je nosio kroz život
Safet je bio šampion u karateu, a baka je s ponosom pratila njegove uspehe. Posebno pamti trenutak kada je otišao u Ameriku.
"Imam i jednu tužnu uspomenu. Kaže ona meni da nastavim i da ostvarim svoje snove. Njeni unuci, a moji rođaci su pričali o meni. Rekla mi je: "Molim te, nastavi da se boriš za sebe. Kad si bio mali, pogledao si me i ja sam videla sebe u tebi." Bila mi je velika inspiracija. Preminula je 2006. godine u Crnoj Gori. Nikad neću zaboraviti njene reči".
Razdvajali su ih kilometri, ali su ostali u stalnom kontaktu.
"Tatu je često pitala šta sa mnom: "Ne zaustavljaj ga nikada", govorila je. Izvinjavam se, preplavile su me emocije. (plače). Znala je da ću da uspem. Inače je ona mene toliko gurala, rekla je da će me podržati u Americi. Upoznao sam dosta producenata u Americi. Ja sam Rom i imam svoje snove i vizije. A ona je to znala," iskreno je rekao Safet.
Put posle gubitaka i novi snovi
Nakon smrti bake, ubrzo je preminula i Safetova majka.
"Pre dve godine sam se preselio u Švajcarsku, odustao sam od Nemačke. Majka je imala Parkinson. Njena smrt me je strašno pogodila. Uzeo sam svoj auto i otišao u Švajcarsku, spavao sam u autu mesec dana, dok nisam našao stan. Nakon toga sam živeo u hotelu. Bilo je teško, ali sam našao svoj stan. Savršeno je živeti tamo. Moraš da se žrtvuješ da bi uspeo. Nisam izabrao Ameriku jer je majka bila bolesna."
Safet danas ima jasnu želju – da na nekom budućem projektu sarađuje sa Emirom Kusturicom kao mentorom.
"Radio sam i jedan film za Netfliks, igrao sam policajca. U novembru sam snimao još jedan film, "God Stiler", igram tu konobara. To je bila velika uloga. Film izlazi u januaru 2025. ili krajem 2024. Počeo sam pre nekoliko godina, za vreme pandemije, da radim ponovo na filmu o svom život. Emir me poznaje, pozvao me je da dođem kao gost na Kustendorf. Veoma sam mu zahvalan na tome. Nadam se da će pročitati moj scenario i pomoći mi da napravim film.Treba sanjati i terati ljude da sanjaju, jer je to ono što nas pokreće," zaključio je tada Safet.
Pogledajte video: Emir Kusturica o glumcima