"Poslušao sam dedu, bio sam u krevetu u 9, ali ujutro!" Kurir u rodnoj kući naučnika hedoniste koji je zadužio svet! Prva naučna spoznaja zahvaljujući guskama!
Još dok je ovde kao dečak posmatrao plivanje i šetnju gusaka, shvatio je da postoji kosmička zakonomernost. Koju će ovaj živopisni genije i dokazati. Najveći srpski naučnik uz Teslu i Pupina je - skoro zaboravljen. Iako možda znamo da je postojao, mnogi među nama ne znaju čime se bavio i koliko je zapravo svet zadužio. A još manje odakle je bio. Zato je ova kuća mesto gde svako od nas treba da dođe. Svi treba da znamo šta je nama veliki Milutin Milanković.
Dalj. Mestašce na Dunavu kraj Vukovara. Tipično slavonsko. Dominira crkva, na vrhu joj zlatnom bojom ispisano - 1715. Tad je Srbi podigoše. Beše to nedugo posle one sudbonosne 1690, kad se s patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem silom prilika digoše u Veliku seobu. U toj nepreglednoj koloni bio je i džambas Milanko, trgovac konjima, koji će posao pokrenuti baš ovde, na Dunavu. To će u velikoj meri omogućiti slavnom potomku, rođenom dva veka kasnije, da se otisne u Beč. Ostalo je istorija, koju i NASA priznaje našem velikanu - Milutin Milanković je uvršten među 15 najvećih naučnika koji su se bavili planetom Zemljom.
Iza crkve Patrijaršijski dvor - letnja rezidencija srpskih patrijarha, još jedna priča o nama. Kao sedište Eparhije osečkopoljske i baranjske, ona je sila koja održava narod ovdašnji u veri i identitetu. Uličica desno izbija na Dunav - tu počinje naša, a svetska priča. Kuća je sagrađena još 1780, a strateški kupljena 1820. Potomci džambasa Milanka znali su šta rade.
- Dunavom im je iz zapadne i srednje Evrope stizala roba, koju su prodavali širom Bačke, Baranje, Slavonije i Srema. Kapital je godinama rastao - njive, voćnjaci i vinogradi širili su se čak do 57 hektara - počeće nam priču Đorđe Nešić, upravnik Kulturnog i naučnog centra "Milutin Milanković", koji je i rodna kuća naučnika.
Ovde, a bio je tada ovaj kraj deo Austrougarske, Jelisaveta i Milan Milanković 28. maja 1879. dobijaju prvence, blizance Milutina i Milenu. Ispisnik velikog Milankovića je crni bor pod kojim stojimo. Jedini osta od gospodske bašte koju te godine urediše Milankovići. Sve su posekle seljačka zadruga i narodna milicija u godinama socijalizma - naša slika i prilika.
- Imaće nepunih osam godina Milutin kada mu umre otac, pa brigu o njemu preuzima ujak Vasilije Muačević, imućni osječki građanin i narodni tribun - kazuje Nešić.
"Zaražen" je planetama još dok je kao dete s Dunava posmatrao zvezdano nebo. I danas se ovde posmatra nebo, ali iz ljupke opservatorije čiji teleskopi vire u duboki kosmos i na dlanu daju galaksije stare 12 milijardi godina. Modeli planeta rasuti oko kuće, a svi u proporciji - Venera, Mars, Zemlja, Merkur. Doći će na red i Jupiter, Saturn, Uran i Neptun, pa će tad veliki planetarijum obići čitav Dalj. A maleni Milutin je u dvorišnom paviljonu poput ovog u dvorištu pravio svoj planetarijum. U činijici na stolu zatičemo crvenu bilijarsku kuglu.
- Baš ovakva kugla bila mu je Sunce, stavljao ju je pod centar paviljona, a pomoću dugmadi, perli i klikera razapinjao je ostale planete u Sunčevom sistemu - s nevericom slušamo Nešića, koji podseća da danas krateri na Mesecu i Marsu, kao i jedan planetoid nose Milankovićevo ime, a Evropsko geofizičko društvo od 1993. dodeljuje medalju sa imenom i likom slavnog Srbina.
Sa 13 godina, baš pored Dunava, imao je prvo naučno saznanje.
- Gledao je kako ujutru stotine gusaka uđu u vodu, koja ih odnese kilometar nizvodno, izađu na drugu obalu Dunava i pasu travu ceo dan. U sumrak ih vidi kako drugom obalom pešače uzvodno, sedaju na vodu, koja ih vrati na početnu, jutarnju poziciju. Tad je shvatio da svetom upravlja logos, odnosno bog, odnosno viši um - prenosi zanimljive detalje naučnikovog života, koje znamo iz njegovih memoara "Uspomene, doživljaji i saznanja".
Zvono sa crkve odjekuje Daljem. Podsetnik da nas još ima. Ulazimo u kuću, koja je o stogodišnjici Milankovićevog rođenja - 1979, stavljena pod zaštitu kao spomenik kulture. Sve dok nije obnovljena 2008, nakon dogovora predstavnika vlada Srbije i Hrvatske, ministra Aleksandra Popovića i državnog sekretara Radovana Fuksa, ovo kulturno dobro bilo je ruina koja je skupljala beskućnike i pretila prolaznicima, o čemu nam svedoče i slike. Nema ništa autentično u kući, temeljno opljačkanoj 1945, iz koje su braća Milutin i Bogdan nekoliko godina ranije odneli deo porodičnih slika, nameštaja, knjiga... Milanković svoju ostavštinu daje SANU. Ipak, stvoren je ambijent nalik onom u kom je živeo - portreti roditelja, lula, ikona Svetog Đorđa, biblioteka, fotografije...
I detaljna biografija, posebno zanimljiva. Građevinac, bečki doktor tehničkih nauka, ali i astronom, klimatolog, geofizičar, matematičar, inženjer i pronalazač, potpredsednik SANU u tri mandata... na početku školovanja najslabije je baratao matematikom, ali kasnije biva najbolji đak osječke muške gimnazije, koji ide u Beč na politehniku, mimo planova porodice da prvorođeni sin upravlja imanjem Milankovića.
- Sa 17 godina odlazi u Beč. Skuplja se porodični konzilijum da ga uputi kako da se ponaša. Deda Dimitrije, brat dede mu Antonija, savetuje ga: "Ne slušaj, sinko, šta ti govore ove pijandure, već mene. Kad smo kretali u Beč na školovanje, bilo nas je 33, a samo smo nas trojica ostali živi, i to zato što nismo pili alkohol i bili smo već u devet u krevetu." I piše Milanković u memoarima: "Poslušao sam dedu Dimitrija, bio sam u krevetu u devet, ali ujutro!" Stiže u Beč pun para, a tamo dosta Srba, kafana, igranki, pijanki i žena... - kazuje Nešić, te veli da je jedna od teorija da SANU nije hteo da mu objavi prvi tom memoara za života, nego tek posthumno, jer u njemu govori i o ljubavnim avanturama.
Doktorira 1904, pa se i zapošljava u Beču. Ređaju se proračuni za akvadukte, vijadukte, aerodrome, mostove... Plata ogromna, pa na nju i još dividende od šest patenata u izgradnji armiranim betonom. Ali on sanja da predaje astronomiju. San postaje java već 1909, kad mu iz Beograda stiže poziv od Mihajla Petrovića Alasa, Bogdana Gavrilovića i Jovana Cvijića. Napušta Beč, u kom je i antisrpska histerija nakon aneksije BiH. Dolazi na 10 puta manju platu profesora univerziteta.
- Kao i Tesla, rekao je: "Oženio sam se naukom i nemam nameru da se ženim." Međutim, 1914. upoznaje izuzetnu gospođicu Hristinu Topuzović, kojom će se oženiti. Potom nevestu vodi kod majke u Dalj. I to baš nakon Sarajevskog atentata.Stižu brodom "Gizela", a dva-tri dana kasnije Austrougarska objavljuje rat Srbiji. Milankovića hapse, sa sobom uspeva da ponese nešto radova. U memoarima će zapisati: "Kad je tamničar zatvorio vrata, obazrem se oko sebe - mir, tišina, niko me ne dira, pa to mi je idealno za rad" - kazuje Nešić.
Međutim, završava u zloglasnom logoru Nežider. Energična supruga, ali i prijatelj mu, prof. Emanuel Čuber, izvlače ga odatle. Interniraju ga, smeštaju ga u kućni pritvor u Budimpešti.
- Policiji se javlja jednom nedeljno, ali može da radi u Mađarskoj akademiji nauka. Tu pravi ključni korak u matematičkoj teoriji klime. Tu mu se 1915. rađa sin Vasilije. Sam sve finansira i troši sve što ima. S medenog meseca se vratio tek 1919, i to istom "Gizelom" - veli, dok ulazimo pod zvezdano nebo, planete se vrte, a i nama se vrti u glavi - ko će sad sve ovo shvatiti. Ali tu je maestralni vodič.
Krenulo je od osunčavanja kojim se Milanković bavio, a došlo se do svetske slave i onoga što nauka poznaje kao Milankovićeve cikluse.
- Traži problem koji će rešavati i vidi da nauka 150 godina ne može da odgonetne zašto se menja klima i zašto Zemlja ulazi u ledena doba i izlazi iz njih. Tada prevladava naučno stanovište da su uzrok tome ovozemaljske pojave - zemljotresi, erupcije vulkana... A on, suprotno svima, kaže: "Sunce je uzrok svemu!" I stvara heliocentričnu teoriju, u kojoj su ključna tri parametra. Prvi je promena nagiba ose rotacije. Taj ciklus traje 41.000 godina i čitavo to vreme izgleda kao da se Zemlja klati napred-nazad u opsegu od 2,5 stepeni, na šta utiču planete, Sunce, Mesec... Nagib na stazi ekliptike ide minimalno do 22,1 stepen, a maksimalno do 24,5, a mi smo sada na 23,5 stepeni i idemo ka minimumu i ledenom dobu - priča Nešić dok gledamo model Zemlje danas i u poslednjem ledenom dobu pre 21.000 godina.
Drugi parametar je oblik putanje Zemlje oko Sunca.
- Svemirske sile teraju Zemlju da se njena eliptična putanja izdužava i sužava. Sad je ona gotovo pravilna kružnica, a u poslednjem ledenom dobu bila je elipsa, četiri-pet miliona kilometara dalja od Sunca. A veća udaljenost od Sunca znači i manje toplote, što je Milanković već ranije utvrdio - intenzitet osunčavanja opada s kvadratom udaljenosti planete od Sunca. Ovaj ciklus traje 100.000 godina - objašnjava i dodaje:
- Pojava koju je uočio još Hiparh u staroj Grčkoj - precesija, treći je parametar. Traje 26.000 godina i tiče se kretanja Zemlje oko svoje ose, oko koje se ne kreće pravilno zbog uticaja kosmičkih sila, već se klati i opisuje prividni krug na severnom i južnom zvezdanom nebu. Praktično, vrti se kao čigra. Na osnovu svih ovih parametara Milanković navodi da će Zemlja za otprilike 50.000 godina opet biti u ledenom dobu - ističe naš domaćin, te veli da je najčitanija srpska knjiga između dva svetska rata bio Milankovićev epistolarni roman o istoriji astronomije "Kroz vasionu i vekove", sa 10.000 prodatih primeraka u Nemačkoj i 127 prikaza u tamošnjim novinama.
Gledaju nas sa zida mamuti, sabljozube mačke, lenjivci, a svi oni izumreše upravo u ledenom dobu. I baš oni, znani iz crtanog "Ledeno doba", za decu su odlična kopča s Milankovićevom teorijom.
- Tokom ledenog doba nivo mora i okeana opadne do 100 m, a led debeo 2 km prekriva znatan deo Zemlje od polova prema ekvatoru - Daleki istok, Rusiju, Skandinaviju, srednju i zapadnu Evropu, Britaniju, Aljasku, Kanadu, deo SAD i spušta se sve do 45. paralele i Alpa. I Antarktik, Čile, Argentina, Australija oko Sidneja i Melburna, čitav Novi Zeland bili su prekriveni debelim ledom - priča Nešić dok nam pokazuje najvredniji eksponat - kapitalno delo "Kanon osunčavanja", u kom je sabrano 25 godina Milankovićevog rada na matematičkoj teoriji klime, a štampano 1941. u Beogradu, pod bombama. Na nemačkom, kao i sve iz nauke mu, dok je književnost pisao na srpskom.
- Predao je delo, ali nikako da mu izađe iz štampe, i dolazi 6. april i bombardovanje. Nekoliko dana kasnije u štampariji nalazi tabake svog dela koji kisnu. Kad raščiste ruševine, spasavaju štampani materijal, osim poslednjih 16 strana, koje su potom štampane na žutom, okupatorskom papiru. To je simbolika - ova knjiga se digla kao feniks iz pepela - govori.
Pasivizira se u ratu, kao i Ivo Andrić.
- Naravno, nije sarađivao sa okupatorom, kako ga neki optužuju. Ali, kako je imao naučne veze, posećuju ga nemački oficiri i uspeva da im preda rukopis "Kanona" i pošalje ga naučniku Volfgangu Sergelu. Nove jugoslovenske vlasti vraćaju ga na fakultet '45, ali kolega ga stalno prati i ostavlja beležnicu 16. marta 1949, koja se i danas čuva u fondu Beogradskog univerziteta: "Po političkoj orijentaciji pripada poznatoj 'matematičkoj kliki'. Marksizam - lenjinizam uopšte ne poznaje, niti se interesuje njime. U nastavničkom savetu se uopšte ne oseća. Smatramo da je naš politički neprijatelj i da će kao takav umreti. Smatramo da se može iskoristiti kao nastavnik i naučnik dok ne umre." Međutim, udaraju mu na sina Vasilija, diplomatu od karijere, koga su degradirali i poslali u drvodeljačku zadrugu. Zato je i emigrirao, u Australiji danas žive njegovi unuk, unuka i tri praunuke - priča Nešić.
Planirao je naučnik da starost provede baš ovde i umre u očinskom domu, ali kad je 1954. video da od toga nema ništa, brat i on prodaju kuću u opštini Dalj. Umire četiri godine kasnije. Osporen. Priznanje stiže 18 godina nakon smrti.
- Tragom Milankovićeve teorije, u velikom klimatskom projektu CLIMAP, koji je počeo 1970, bušeno je i dno Indijskog okeana kod Madagaskara, gde je 1976. empirijski potvrđena Milankovićeva teorija, što su trojica američkih naučnika Hejs, Imbri i Šeklton objavili u časopisu Sajens i nazvali je pejsmejkerom ledenih doba. U njenom potvrđivanju pomogli su pronađeni sedimenti planktona za koje se znalo u kom su periodu živeli, a što se poklopilo s Milankovićevim proračunima. Kasnije je teorija potvrđena na nizu mesta - u rekama, jezerima, snegu, pustinji, džungli, na koralnim ostrvima... - priča.
- U Vastoku, na Antartiku, ruski i francuski naučnici bušili su 18 godina da bi sišli 3,7 km kroz led do jezera i defakto otišli 420.000 godina u prošlost. Našli su zarobljene mikroelemente, mehuriće vazduha i čestice prašine, iz tri ledena doba i potvrdili ispravnost Milankovićeve teorije. Takođe, italijanski naučnik Fabricio Antonioli ju je dokazao na stalagmitu pećine na ostrvu Arđentarola u Tirenskom moru, koja je tokom ledenog doba ostala na suvom, a sa globalnim zatopljenjem bila poplavljena. U preseku tog stalagmita ispisana je geološka prošlost naše planete, kao i u lesnim nanosima u Starom Slankamenu u Srbiji, čije bele linije su znak ledenog doba, a smeđe neke civilizacije - kaže Nešić, pa ističe:
- Milankovićeva matematička teorija klime služi kao čitanka geološke prošlosti Zemlje, a relevantna je i za sve ostale čvrste planete Sunčevog sistema, kao i za egzoplanete prema novim istraživanjima.
A sve je krenulo odavde iz Dalja i Dunava, koji ga je pratio ceo život - preko Beča i Budimpešte, do Beograda. Dalju i Dunavu se i vratio. Ako nije mogao za života, bar ovde počiva. Jer, kako je pisao, obišao je čitavu Evropu, ali ipak je najlepše kad dođe kući, raširi grmlje bagrema i kad mu pukne najlepši pogled na Dunav i bačku ravnicu...