VASPITAČICA TANJA IZ APATINA NAŠLA NOVČANIK, U NJEMU 1.600 EVRA: Bez razmišljanja ga odnela u policiju, a onda je dobila poziv
Nakon par sati na vrata joj je zakucala vlasnica novčanika, da joj se lično zahvali na ovom izuzetno lepom gestu. Ispostavilo se da je devojka tek stigla iz Austrije, gde živi i radi, na sahranu svog dede. Spletom okolnosti sklopljeno je jedno lepo poznanstvo...
Kada je, sa suprugom, došla u kinesku prodavnicu u bivšem hotelu “Vojvodina” samo nešto na brzinu da kupi, Tanja nije ni slutila da će je sticaj okolnosti odvesti na sasvim suprotnu stranu od planirane i to, direktno u policiju. Naime, dok su birali neke sitnice, suprug je, kako kaže, “stao na nešto”. Oboje su pogledali šta je to “nešto” i iznenadili se.
- Bio je to lakovani roze novčanik sa puno malih srca. U prvi mah sam pomislila da je pao sa neke od polica, ali pošto je bio “malo deblji”, shvatila sam da je nečiji, neke mlađe, ženske osobe. Otvorila sam ga, ovlaš pogledala i osim gomile evra, u njemu nije bilo ništa što bi identifikovalo vlasnika. Iz istih stopa sam ga odnela u policiju, opisala je Tanja, dodajući da se, osim majke, nikom od prijatelja i koleginica nije poverila, smatrajući da je njen gest bio sasvim prirodan i normalan ali, za nju, i jedini moguć.
U policiji je utvrđeno da se u novčaniku nalazi 1.600 evra i 100 dinara. Tanja je uredno dala izjavu i otišla kući, uz obećanje dežurnog policajca da će joj javiti da li je novčanik vraćen vlasniku.
Sa druge strane, Marina B., koja je tek pristigla iz Austrije na sahranu svom dedi, je sa ocem obilazila, redom, sva mesta na kojima je bila tog dana, tražeći izgubljeni novčanik. Tako su stigli i do kineske radnje gde im je rečeno da je pronađen i da se nalazi u policiji.
- Nakon par sati onaj isti dežurni policajac, kome sam predala novčanik, me je zovnuo telefonom i rekao da devojka i njen otac žele da dođu do mene, da se upoznamo. Ubrzo su se pojavili na vratima. U crnini, objašnjavajući da imaju smrtni slučaj i da žure na misu, nisu imali vremena da se duže zadržavaju. Marina se zahvalila, ostavila čast, ponavljajući da ne može da veruje kako joj je ispao novčanik, da je imala sreću što sam ga baš ja pronašla, da moju porodicu i mene Bog čuva, te da će se na misi pomoliti za naše zdravlje, uz osmeh nam je ispričala naša šarmantna sagovornica, koja je ovim svojim postupkom još jednom potvrdila da i u lošim vremenima postoje časni i dobri ljudi.