ANALIZA KURIRA PRED FINALE AUSTRALIJAN OPENA: Novakova pobeda nad Karlosom će biti stvar neprikosnovenog teniskog kvaliteta - a ne čuda!
Pred najvećim svih vremena je još jedna dimenzija tog superlativa – osvajanje rekordne 25. Grend Slem titule za time najstarijeg tenisera u istoriji (38 godina 255 dana) kome bi to pošlo za reketom – uz savršen skor (11-11) u finalima Australijan Opena. Mlađem šampionu trijumf donosi prvu titulu iz Australije na postojećih i ravnomerno raspoređenih 6 sa ostala 3 Slema - a time i status najmlađeg osvajača Karijernog slema u istoriji (sa 22 godine i 272 dana), devetog koji je ostvario taj podvig u istoriji tenisa. Iako će od ponedeljka Karlos ostati prvi a Novak postati treći igrač sveta bez obzira na rezultat, bolji će napustiti Melburn sa 4 miliona i 150 hiljada australijskih dolara (minus lokalni porez, posle izdataka), dok će vicešampion steći dva miliona dolara manje – i sve to od ukupnih 37 miliona i 684 hiljada dolara odvojenih u rekordni nagradni fond prvog Slema sezone.
Iako je u poslednjih 7 Grend Slem finala u kojima su učestvovali svetski broj 1 i 4 šest puta pobedu odnosili bolje plasirani, prvenac u Melburnu je pripao danas četvrtom nosiocu – a tada prvom, Novaku Đokoviću protiv Medvedeva. Alkarazova pobeda bi značila da je broj jedan 22. put osvojio prvi Slem sezone i 80. uopšte, dok Novak cilja da nastavi odlične rezultate brojeva 4 u Melburnu – sa 3 titule u 4 poslednjih mečeva (Novak 2023., Siner 2024.) – odnosno osmi put sa te pozicije u Open eri. Od kada je Siner smenio Novaka na trofeju Normana Bruksa 2024. godine – Alkaraz i on su podelili narednih 8 Slemova na ravne časti, a Karlosova pobeda bi značila da je duopol “Sinkaraz” postao treći u istoriji koji je uzastopce podelio 9 trofeja na Slemovima. Pobedom nad Congom u finalu Australije 2008. naš as je prekinuo najduži niz uzastopno osvojenih Slemova u istoriji od strane dva igrača (11, odnosno 8 Federera i 3 Nadala, od Pariza 2005. do Njujorka 2007.), pa mu prekidanje trećeg po dužini njegovih jučerašnjih i sutrašnjih rivala ne bi bio najveći uspeh u tom smislu.
Ono što bi bila posebna dragocenost u ovdašnjem konačnom trijumfu Srbina je da bi time postao četvrti igrač u Open eri koji je pobedio prvog i drugog tenisera sveta na putu do titule, ali se po trenutnim kvalitetima i razlike u godinama (Siner 14, Alkaraz 16 godina mlađi) ta dvojica ubedljivo ističu u odnosu na druge. Poslednji u istoriji koji je to izveo u dve godine u nizu i na dva različita Slema bio je Sten Vavrinka - i to 2014. u Melburnu (Novak pa Rafa) i naredne u Parizu (Federer pa Novak). Đoković će svojim nastupom u finalu oboriti još jedan svoj rekord – taj po razlici u godinama (15 godina 348 dana) između njegovih učesnika na Australijan Openu, gde je prethodno najveći bio između njega I Cicipasa (11 godina 82 dana).
Činjenica da smo prisustvovali petosetovnim trilerima u oba polufinala nam otkriva da je ovo tek drugi put da je ovo prvi put na Grend Slemovima od Vimbldona 2018. da su oba susreta odlučena u pet setova (Đoković-Nadal, Anderson-Izner), a zanimljivo je da su u Australiji oba polufinala 2017. godine (Federer-Vavrinka, Nadal-Dimitrov) i finale (Federer-Nadal) rešeni u pet setova. Novak I Karlos su do sada odigrali devet mečeva (Novak vodi 5-4) i jedan meč ovde - i to u četvrtfinalu prošle godine koji je Novak samouvereno dobio sa 3:1 u setovima uz povredu butnog mišića. Do sada je Alkaraz bivao uspešniji na Slemovima (3-2, uz obe pobede u finalima Vimbldona) dok je Novak pobedio u finalu Mastersa u Sinsinatiju i Olimpijskih igara u Parizu, kao i polufinalu Rolan Garosa 2023. Ipak, ovaj meč po istorijskoj važnosti se može porediti jedino sa finalom olimpijade u Parizu – kada je uprkos najneverovatnijim fizičkim problemima i izazovima od operacije meniskusa tek oporavljeni Novak u finalu na njemu omiljenoj šljaci pobedio Alkaraza kroz dva paklena taj-brejka, pa se nadanja njegovih poklonika rado (i sa pravom) vraćaju na taj podvig za dodatnu inspiraciju pred njihov deseti karijerni susret.
Voljni momenat i mentalna snaga do sada su bili superiorni kod Novaka čak i kada su bili izazvani ozbiljnim fizičkim problemima, ali je Karlos na mladost, svežinu i inspiraciju izazovom odnosio pobede u velikim mečevima – poput finala Vimbldona u pet setova 2023. i dalje dve važne pobede na Slemovima – Vimbldon 2024. i Njujork 2025.
Ovaj rekordni 11. nastup u finalu Melburna i 38. na Slemovima sa sobom “vuče” još rekorda - a među ostalima: učesnik finala Slemova u 17 različitih sezona, 104 pobede na Australijan Openu, 402 Grend Slem pobede. Rezultat koji najviše obećava kada je Australijan Open u razmatranju je da Đoković ovde ima 100% realizacije u finalima – u kojima je osvojio 10 titula iz isto toliko nastupada do sada. I pored osećaja samopouzdanja koje ove brojke neosporno bude, ne bi trebalo gledati toliko daleko unazad da bi se došlo do onog što je u ovom trenutku od velike važnosti za pripremu za ovaj meč – a to je fizičko stanje obojice učesnika velikog finala posle 5 sati i 27 minuta (Alkaraz) i 4 sata i 9 minuta (Đoković) provedenih na terenu u frontalnoj borbi sa Zverevim i povredom – odnosno beskompromisnim Sinerom i godinama.
Alkaraz će – posle 1 dana više za odmor pre polufinala od Novaka – na to imati 8 sati više za oporavak i opuštanje od po godinama skoro “teniskog oca” Đokovića (16 godina stariji) pre finala. Iako je njegova “povreda” protiv Zvereva već tokom (i naročito posle) meča dovođena u pitanje (grčevi umesto kolena), postoji mogućnost da će se “tim Alkaraz” u to vreme baviti dodatno i tim problemom, što potencira neizvesnost u smislu izdržljivosti maksimalnih napora u ovom finalu. Sa Novakove strane, svi mišići, udovi i kosti su na svom mestu – svakako dosta potrošeni posle paklenih razmena sa Sinerom iz svih pozicija na terenu – ali će njegovi “posebni motivi” i stručnost dugogodišnjeg stručnog tima uraditi sve ljudski moguće da se bude spremno za novi set nadljudskih napora na programu Rod Lejver Arene u nedelju. Istina po pitanju fizičke pripremljenosti bi trebala relativno brzo biti vidljiva na samom terenu – najkasnije sredinom drugog seta, do kada će se videti da li je Alkaraz zaista doživeo povredu protiv Zvereva i koliko je ona zacelila, odnosno da li je Novak uspeo da se opravi od “kidanja” sa Sinerom i koliko fizičke energije naš vremešni šampion ima na raspolaganju pre nego što krene da se pali ona “hibridna” – mentalna.
Upravo zbog ovoga, Novaku bi bilo potrebno da izbegne prespori start u prvom setu (viđen protiv Sinera, 0:3) i postojanim servisima i riternima uđe u egal realizaciju i potrošnju energije sa Alkarazom, pouzdavši se u iskustvo i strpljenje koje bi neophodnoj besprekornoj defanzivi i tranziciji u agresivnost dali željenu dimenziju. Ni protiv Alkaraza nema jurcanja u osvajanje terena, već pametno oblikovanje prostora plasmanom loptice sa raznim varijacijama posle ustanovljenog ritma razmena. Uz to, Alkaraz je već nekoliko sezona jedan od najuspešnijih primenilaca promene ritma i variranja dužine i udaraca na turneji – pa bi pametno “čikanje” Španca na još veći rizik, ubrzanje i pojačavanje udaraca moglo značajno da poremeti njegov ritam i dovede do “promašenih” perioda igre. To će jedino biti moguće ako Novak bude imao kretnju, tajming i postavljanje za udarce nalik onom viđenom protiv Sinera – uz svest da sa prvim igračem sveta sve to može da bude i brže, jače i dinamičnije.
Zbog toga osnovni parametri moraju da budu postojani – prvi servis iznad 70%, minimalni broj grešaka i propuštenih šansi svih vrsta (a naročito onih za brejk), učinkovita igra sa mreže i pametno i efikasno korišćenje prilika za smeč – uvek spreman na to da Alkaraz nekim čudesnim skokovima po terenu uspe da vrati i nemoguće loptice. Ali, ako se setimo njihovog prvog meča na Rolan Garosu, shvatićemo da je i danas Karlitos sklon preteranom bacakanju tamo-amo, i iako vraćanje loptica iz takvih istrčavanja ume da unese osećaj nesigurnosti i nedostatka rešenja kod protivnika – ono što može da se takođe desi pritom su i povrede, odnosno moguće obnavljanje one “sporne” iz polufinala sa Zverevim. Strpljenje, upornost i spremnost na skoro neograničeno fizičko požrtvovanje – i opet do povraćanja ako mora – bi Novakovom nastupu dali vanvremenski kvalitet momka u telu dvadesetosmogodišnjaka sa ličnom kartom tridesetosmogodišnjaka i analitičkom mudrošću koja se meri zbirom decenija svih stručnjaka koji su sa njim stvarali živu i i dalje takmičarski konkurentnu legendu sa najvećim pretendentima na takve teniske visine. A još ako se nad Rod Lejver Arenom bude zatvorio krov i dobijemo dvoranske uslove za igru – Novakovih 19 osvojenih turnira svih kategorija u tim uslovima postaju ogroman kapital u ovoj igri.
Neosporno je da ostvarenjem pobede iz mašte nad Sinerom i Novak i njegovi poklonici – od svakog Nolefam navijača sa našom zastavom i posterima do glasnih obožavalaca iz Poljske obučenih u maskote senfa i kečapa – imaju sve razloge da veruju da je pobeda u narednom meču stvar neprikosnovenog teniskog kvaliteta - a ne čuda. Iako će i u tom meču biti brojnih pasaža meča nalik teniskom snoviđenju, emotivnih turbulencija iz krajnosti u krajnost, tenzije i nestrpljenja, nade i neverice – osvajanje istorijski rekordnog 25. Grend Slema mora biti proces detaljne uspešne tehničke realizacije, pa se zato ponadajte, pomolite i na svoj način pošaljite Novaku svoju pozitivnu energiju i znajte da u njemu ima svega onoga što je potrebno da se taj cilj i ostvari.
Finale Australijan Opena u singlu za muškarce Alkaraz – Đoković je na programu od 9:30 ujutru u nedelju po našem vremenu.
(Vuk Brajović)