EU ODOBRILA ZAJAM OD 90 MILJARDI EVRA ZA UKRAJINU: Najveća sredstva za vojnu pomoć i kupovinu oružja i municije
Zemlje EU postigle su dogovor o zajmu od 90 milijardi evra za pokrivanje finansijskih i vojnih potreba Ukrajine za 2026. i 2027. godinu.
Brisel planira da izvrši prvu isplatu početkom aprila kako bi se osigurao kontinuitet strane pomoći Kijevu, javlja Evronjuz . Ambasadori zemalja članica složili su se oko pravnih tekstova u sredu popodne, nakon što je Kipar, koji predsedava EU, predstavio novu verziju predloga.
„Današnji sporazum pokazuje da EU nastavlja da odlučno deluje u podršci Ukrajini i njenom narodu. Novo finansiranje će pomoći da se obezbedi snažna otpornost zemlje u suočavanju sa ruskom agresijom“, rekao je kiparski ministar finansija Makis Keravnos. „Istovremeno, šaljemo snažnu poruku da suverenitet i teritorijalni integritet država moraju biti u potpunosti poštovani, u skladu sa međunarodnim pravom.“
Finansiranje i izuzeća
Zajam od 90 milijardi evra, koji je politički dogovoren na samitu u Briselu, biće finansiran emisijom zajedničkog duga, a budžet EU će delovati kao garancija za investitore. Prema sporazumu, Mađarska, Slovačka i Češka Republika biće potpuno oslobođene svih finansijskih obaveza, uključujući godišnje plaćanje kamata.
Evropska komisija procenjuje da će preostalih 24 države članice morati da plaćaju između dve i tri milijarde evra svake godine kako bi pokrile povezane troškove.
Budžet i vojna pomoć
90 milijardi evra biće podeljeno na dva glavna dela: 30 milijardi evra za budžetsku podršku i 60 milijardi evra za vojnu pomoć za kupovinu oružja i municije. Ovaj odnos bi se mogao promeniti ako se rat završi.
Nabavka oružja bila je poslednja tačka spoticanja u pregovorima ambasadora. Francuska, kao glasni zagovornik politike „Proizvedeno u Evropi“, insistirala je na što većem ograničavanju kupovine izvan kontinenta.
Na kraju je dogovoreno da će se sredstva koristiti po principu prioriteta: oružje bi se prvo nabavljalo unutar Ukrajine, zatim u Evropskoj uniji, a potom na Islandu, u Lihtenštajnu, Norveškoj i Švajcarskoj. Samo ako oprema ne bi bila dostupna na ovim tržištima, Kijevu bi bilo dozvoljeno da se obrati drugim dobavljačima, poput Sjedinjenih Država, za nabavku.
Zemlje koje imaju bezbednosna i odbrambena partnerstva sa EU, poput Ujedinjenog Kraljevstva, Japana, Južne Koreje i Kanade, takođe će imati prioritet pri kupovini ako daju „fer i srazmeran“ doprinos troškovima zaduživanja. Sporazum se poklapa sa približavanjem Brisela i Londona.
„Važno je da je Velika Britanija uključena“, rekao je jedan zvaničnik EU koji je želeo da ostane anoniman. „S obzirom na geopolitičku situaciju, približavanje Velikoj Britaniji je bolje za Evropu, a učiniće stvari fleksibilnijim za Ukrajinu.“
Strogi uslovi isplate
Novac će se isplaćivati postepeno i biće podložan strogim uslovima. Na primer, svaki zastoj u borbi protiv korupcije u Ukrajini mogao bi da pokrene obustavu pomoći.
Od Ukrajine će biti zatraženo da vrati 90 milijardi evra samo pod uslovom da Rusija okonča rat i pristane da nadoknadi Kijevu štetu. S obzirom na to da je Moskva izričito isključila mogućnost plaćanja reparacija, očekuje se da će Brisel odložiti otplatu duga na neodređeno vreme.
Pravne tekstove dogovorene u sredu još uvek treba da ratifikuje Evropski parlament, koji se obavezao na ubrzani proces. Cilj je da se prva isplata izvrši početkom aprila, rok koji je predložio sam Kijev.
Kurir.rs/Agencije