Šokantno otkriće monahinje Rafaile ispod celivaonice: Duplo dno skrivalo tajnu u manastiru Mala Remeta
Malo je poznato široj javnosti da se u manastirskoj crkvi pokrova Presvete Bogorodice, u manastiru Mala Remeta, na južnim padinama Fruške gore, već nekoliko godina u novom kivotu nalazi čestica moštiju svetog Đorđa Kratovca.
Mala Remeta, poznata je i kao Remetica i Remetsko, a zbog bogato ukrašene fasade možda je i najlepši fruškogorski manastir. Predanje kaže da je Malu Remetu podigao kralj Dragutin, sin Uroša I i Jelene Anžujske.
Blaženopočivša Rafaila, koja se upokojila 2020. godine na Lazarevu subotu, provela je u manastiru više od 50 godina, no nikad nije zaboravila dane dolaska, otkako je stigla i zamonašila se u manastir Malu Remetu.
Kako je često govorila, bilo je to teško vreme gladi, siromaštva, ali i velike odbojnosti vlasti prema crkvi i manastirima.
- Zatekla sam zapaljen konak, spavala sam gotovo pod vedrim nebom, a da bi se prehranile nas dve monahinje išle smo u nadnicu kod seljaka i u seljačku radnu zadrugu da zaradimo za hranu i da nešto para uložimo u opravku konaka - često je govorila igumanija.
Našla mošti ispod duplog dna
Prema nekim navodima mati Rafaila je ispod celivaonica ispod duplog dna pronašla deo moštiju Svetog Đorđa Kratovca.
Baš kada se krenulo u tu manastirsku obnovu, u crkvi je pronađen deo moštiju Đorđa Kratovca, kojeg su Turci početkom 16. veka mučki ubili.
Prema predanju njih je u Srem prenela monahinja Ana bežeći iz Kratova.
Do pre nekoliko godina, deo mošti ležao je u starom kivotu (kovčeg), koji je zamenjen novim i to filigranskim radom najfinijeg srebra, kojeg krasi drago kamenje sa Fruške gore, a koji je dar Unije zlatara Srbije.
- Đorđe je bio zanatlija, i mi zlatari njega svetkujemo kao našu slavu. Kad smo čuli da se deo njegovih mošti nalazi ovde u ovom manastiru, odlučili smo da izradimo novi kivot i tako darivamo - objasnili su predstavnici iz Unije zlatara naglašavajući da su radovi trajali šest meseci.
Ni ovaj manastir, kao većina fruškogorskih nije bio pošteđen, te su ga Turci zapalili.
Pretpostavlja se da su ga 1679. godine obnovili monasi iz manastira Rača, kada je patrijarh Arsenije Čarnojević dozvolio izbeglim monasima da se nasele u Malu Remetu. Danas se u njemu čuvaju rukopisne knjige koje su pisali baš ti monasi iz Rače, za vreme boravka u njemu početkom 18. veka.
Izgradnja manastirske crkve Pokrova presvete Bogorodice počela je 1739. godine, a ktitor je bio Stanko Milinković, žitelj sela Šuljam, koji je sklopio ugovor o gradnji sa majstorima i manastirom Beočin, jer je Mala Remeta bila metoh manastira Beočin.
Ugovorom je ktitor platio 145 dukata majstorima i obezbedio im veće količine hrane, brašna, mesa, soli, vina i rakije.
Manastirski konak sagrađen je 1758. godine prilogom oberlatnanta Petrovaradinske regimente Jovana Jovanovića. Slava manastira Mala Remeta upravo je pokrov Presvete Bogorodice,14. oktobar, a od pre osam godina manastir je počeo da slavi i Đorđa Kratovca, koji se praznuje 24. februara.
Odbio da primi tursku sablju
Đorđe Kratovac imao je 18 godina kada su Turci hteli da ga poturče. Kada je odbio da primi i tursku sablju, u Sofiji 1515. godine živ je spaljen na lomači, za primer ostalim vojnicima koji bi odbili naređenje. Predanje kaže da je odmah po smrti, Isus na nebu Đorđu dao venac s kojim je oko vrata otišao u večnu slavu.
Kurir/ Mitrovica.info