"Za dlaku smo se izvukli iz NDH, a onda je u voz upala ustaška jedinica" Hristina je kao dete bežala od njihovog noža, a onda je došao njen brat...
Najstarija igumanija Hristina manastira Ljubostinja preminula je na Krstovdan dva sata nakon ponoći.
Iz ove svetinje sada su na svom Fejsbuk profilu otkrili potresne detalje iz njenog života koje je malo ko znao. Njihovu objavu prenosimo u celosti.
- Njeno mirsko ime Velika nije moglo ništa drugo nego da nasluti u kakvu će veličinu izrasti Igumanija Hristina. Rođena je u mestu Sedlari. Sa ponosom je govorila da se njena kuća nalazila tačno preko puta kuće u kojoj je rođen Sveti Vasilije Ostroški. Kako je sama govorila: "Moja kuća gledala je preko brda na njegovu." Njena stradanja počinju već od malih nogu. Morala je da beži od ustaškog noža još kao dete.
Celo selo stradalo
Kako kaže: "Za dlaku smo se izvukli iz NDH". U putu je u voz upala ustaška jedinica i počela hvatati sve Srbe koje je tu zatekla. Čudom božijim spaseni su dosetljivošću njenog oca. Drhtala je kao dete malo, celi put nije se mogla smiriti, to se duboko urezalo u njeno pamćenje. Izbegli su u poslednjem trenutku jer tog dana njeno celo selo stradalo. Kako kaže "od čitave familije ostala je jedna kuća samo.
- U Srbiji ostaje samo sa majkom i jednim bratom. Njen drugi brat odlazi kod vladike Nikolaja i postaje jedan od najvećih duhovnika tog vremena. Otac Hristifor postavljen je za igumana Josanice. U njegovom manastiru kao njegovo duhovno čedo stasava jedan mladi monah Serafim. Kasnije veliki duhovnik blagovestenja rudničkog.
Kako sama kaže:
Od 12. godine u manastiru
- Dođe jednog dana moj brat i poče da govori o uzvišenom životu monahinja pa kad vide moje ozareno lice on kaže: "Hajde sestro i ti u manastir". I tako naša mati mala Velika od 12 godina stupi u manastir Jovanje. O svom bratu Hristiforu govorila je sa velikim poštovanjem. Kaze: "Nisam mu je ni za ono ispod nokta". Bila je u sobi sa tada mladom Petrom, kasnije takođe čuvenom igumanijom Fevronijom iz Pećke Patrijaršije. Još kao malo dete iskusila je veliku glad i nemaštinu i mukotrpan težak rad koji je dva puta skoro koštao života.
- Kada je premeštena u Ljubostinju, kod tada najčuvenije igumanije Ljubostinjske Varvare, ništa bolje nije bilo. Posleratno stanje, više su bile gladne nego site. Kaže Hristina: "Kosimo celi dan travu, a glad velika". Sledovanje za jedan dan bilo je samo po jedno parče proje koju nam donesu na podnu. Ponekad se činilo da će od gladi pasti. No kaže: "trpelo se Hrista radi, kad znaš što trpiš nije ti teško". Dobila je dužnost vozača čeze, a kasnije polaže za automobil.
Leteća kaluđerica
- Kupili su čuvenu Belu ladu. Zbog njene brzine i žustrosti dobije naziv "leteća kaluđerica". Za vreme Igumanije Varvare vladala je stroga disciplina, ko u vojsci, sve je moralo da bude pod konac. Posle smrti Varvare, namesnica Ana koju su zvali velika, trebala je da je nasledi. No, kako je ona već bila bolesna, nije mogla da se prihvati te dužnosti. Tada vladika poziva Hristinu da dođe. Čuvši zašto je zove, kaže: "Uplaših se pa kažem nisam ja dostojna da to prihvatim". No, kad je vladika kroz šalu pripretio govoreći svakako će doći ili da prihvati dužnost ili da dođe sa prutom u ruci da pred svima dobije batine. Naravno, nasmejala se i prihvatila tu svetu i veliku dužnost. Nevolje tu nisu prestale, trebalo je nositi teret igumanstva u jednom od najbrojnijih i najčuvenijih ženskih manastira.
- No smirenje i rad polako su urodili plodom. Igumanija Hristina ostala je sinonim za istrajnost i požrtvovanost. Polako se, vremenom, pokazala njena mudrost. Nama koji smo često bili u njenoj blizini, ponekad i prozorljivost u nekim stvarima. Mnogi su je nazivali "staromodnom". U ovim ovakvim mutnim vremenima dok je Hristina bila na celu Ljubostinje, znalo se da je tu sve kako treba da bude. Poštovali su je i episkopi i sveštenstvo i monaštvo.
Poslednja želja
- Bila je omiljena igumanija. Volela je omladinu i decu, govorila je: "Evo su moji naslednici. Zlatice moje i zlatići". Vest o njenoj bolesti brzo se pročula i mnogo sveta je pohrlilo da se oprosti sa svojom matuškom. Imala je i poslednju zelju, a to je da joj dođe njen mitropolit David da ruča sa njom što je on sa radošcć prihvatio. Svima će ostati u sećanju njene smirene reči "Pomenite u molitvama mene grešnu, igumaniju Hristinu".
Kurir.rs/ Facebook manastir Ljubostinja
