Ove 4 evropske princeze mogle bi da vladaju istovremeno: Prve su u redu za nasleđivanje prestola, sve su rođene u ovom veku
Na evropskim dvorovima tiho se oblikuje nova era. Bez velikih političkih lomova i istorijskih revolucija, ali sa snažnim simboličkim značenjem. Mlade evropske princeze polako stasavaju i pripremaju se za svoje buduće uloge, pa bi „stari kontinent“ u narednoj deceniji mogao istovremeno da dobije nekoliko vladajućih kraljica.
Promena nije nastala preko noći. Ona je rezultat pravnih reformi u brojnim evropskim monarhijama koje su u poslednjim decenijama uvele princip apsolutne primogeniture - pravilo po kome presto nasleđuje najstarije dete monarha, bez obzira na pol. Tako su vekovne tradicije koje su davale prednost muškim naslednicima ustupile mesto savremenijem shvatanju ravnopravnosti.
U savremenim evropskim državama monarsi nemaju političku moć u klasičnom smislu. Njihova uloga je ustavna, diplomatska i simbolična. Upravo zato se od budućih kraljica očekuje mnogo više od titule: obrazovanje, međunarodno iskustvo, diplomatske veštine i razumevanje globalnih tema, od klimatskih promena do digitalne bezbednosti.
Ako se linije nasleđivanja ne promene, Evropa bi u jednoj generaciji mogla da dobije čak četiri vladajuće kraljice gotovo u isto vreme. Vek nakon borbe za žensko pravo glasa, jedna od najstarijih institucija na kontinentu mogla bi da dobije snažno žensko lice.
Princeza Elizabet od Belgije
U Belgiji je prva u redu za presto princeza Elizabet, najstarija ćerka kralja Filipa i kraljice Matilde. Belgija je još 1991. godine izmenila ustav i uvela apsolutnu primogenituru, postavši jedna od prvih evropskih monarhija koja je napravila taj korak.
Elizabet je rođena 2001. godine i nosi titulu vojvotkinje od Brabanta. Njeno obrazovanje pažljivo je osmišljeno kako bi odgovorilo zahtevima moderne monarhije. Završila je školovanje na prestižnom UWC Atlantic koledžu u Velsu, potom prošla vojnu obuku na Kraljevskoj vojnoj akademiji u Belgiji, a studije je nastavila na Oksfordu.
Učestvovanje u javnim ceremonijama, međunarodnim posetama i humanitarnim inicijativama već je postalo deo njene svakodnevice. U zemlji složenog političkog sistema i jezičkih podela, buduća kraljica se sve više doživljava kao potencijalni simbol jedinstva.
Klikom na link saznajte ko se krije iza evropskih dinastija.
Princeza Katarina-Amalija od Holandije
Naslednica holandskog prestola je princeza Katarina-Amalija, najstarija ćerka kralja Vilema-Aleksandra i kraljice Maksime. Holandija je još 1983. godine reformisala zakon o nasleđivanju i ukinula polnu diskriminaciju.
Amalija je rođena 2003. godine i nosi titulu princeze od Oranja. Trenutno studira politiku, psihologiju, pravo i ekonomiju na Univerzitetu u Amsterdamu, program koji joj omogućava šire razumevanje društvenih i političkih procesa.
Iako veoma mlada, već je prisutna na važnim državnim događajima, poput Prinsjesdaga, kada kralj čita govor sa prestola. Medijsku pažnju privukla je i zbog bezbednosnih pretnji povezanih sa organizovanim kriminalom, zbog čega je jedno vreme živela pod pojačanim merama zaštite. Ta situacija je podsetila javnost da savremeni kraljevski život nosi i neočekivane izazove.
Princeza Leonor od Španije
U Španiji je prva u redu za presto princeza Leonor, ćerka kralja Felipea Šestog i kraljice Leticije. Iako španski zakon formalno i dalje daje prednost muškim naslednicima, Leonor je prestolonaslednica jer nema brata.
Rođena 2005. godine, nosi titulu princeze od Asturije. Školovala se u Španiji i Velsu, a 2023. godine započela je trogodišnju vojnu obuku koja obuhvata sve grane španskih oružanih snaga - tradicionalan put za buduće monarhe.
Već ima značajnu javnu ulogu. Predsedava ceremoniji dodele nagrada Fondacije princeze od Asturije i drži govore koji pokazuju da se pažljivo priprema za buduću poziciju na čelu države.
Princeza Ingrid Aleksandra od Norveške
Norveška je 1990. godine usvojila apsolutnu primogenituru, a danas je naslednica prestola princeza Ingrid Aleksandra, ćerka prestolonaslednika Hakona. Ona je druga u liniji nasledstva, odmah iza oca.
Rođena 2004. godine, Ingrid Aleksandra predstavlja novo lice moderne norveške monarhije. Završila je vojnu obuku i aktivno učestvuje u javnim događajima.
Njeno punoletstvo obeleženo je svečanom gala proslavom u Oslu na kojoj su se okupili brojni evropski prestolonaslednici, što je mnogima izgledalo kao simbolična najava generacijske smene na evropskim dvorovima.
Kejt Midlton - moguća peta kraljica
Ako se aktuelne linije nasleđivanja održe, Evropa bi u jednoj generaciji mogla da dobije i petu kraljicu. U Velikoj Britaniji bi, nakon stupanja na presto princa Vilijama, njegova supruga Kejt Midlton postala kraljica supruga (queen consort).
Tako bi se, možda prvi put u savremenoj istoriji, na čelu više evropskih monarhija istovremeno našle žene – kao novo lice drevne institucije koja se kroz vekove prilagođava vremenu u kojem postoji.
(Kurir.rs/ Ona)
Bonus video: