Muhameda je majka ostavila, a kod ujaka i ujne je trpeo batine, glad i zimu: Pas mu je otkinuo deo uveta, njegovu sudbinu promenila je Nada i spasila mu život!
Muhamed Selimović je kao dečak trpeo stravično nasilje u kući ujaka i ujne! Bio je modar, krvav, napadan, izgladnjivan, a često i izbacivan iz kuće u dvorište tokom hladnih dana!
Njegovo detinjstvo bilo je veoma teško, sve dok se jednog dana nije pojavila nova nada koja ime nosi Nada. Nada Rac promenila je Muhamedov život iz korena, a zahvaljujući njenoj brizi i upornosti ovaj momak sada je uspešan student i dobar mladić.
Muhameda zovi i Miša, a njegova i Nadina priča naterala je mnogima suze na oči.
"Moj život je bio bedan"
- Moja majka je Romkinja, a otac Bosanac. Prve dve godine živeta živeo sam u Austriji, zbog određenih porodičnih razloga mama i ja smo morali da pobegnemo u Srbiju kod ujaka i ujne. Moj život je bio veoma bedan, nažalost, sećam se svega - počeo je svoju priču Muhamed u emisiji "Hajde da se volimo" koja se emituje na TV Prva.
Jedva je dobijao da jede, imao je tri polomljene igračkice, a sa majkom i ocem nije imao kontakt.
- Željno sam iščekivao te dve godine da mama dođe da me odvede iz te kuće, ali to se nikad nije desilo! Živeo sam u kući sa ujakom i ujnom gde sam redovno dobijao batine kaišem, gde sam svaki put krvario i imao masnice da nisam mogao ni da ležim noću. Izbacivali su me na zimu, sećam se da sam imao i jaku upalu bubrega - prisetio se bolnih dana ovaj mladić.
Gledali su ga, kako je naveo, kao izrod.
- Izbacilvali su me u dvorište, lovački pas je krenuo na mene, grizao me, ostao sam bez pola uveta. Nisam imao snage ni mogućnosti da pobegnem do toga, željno sam iščekivao majku i oca da me izbave, ali to se nije desilo - ispričao je on.
Prvi susret sa Nadom
Ujak i ujna su se spremali za Nemačku, s obzirom da nisu imali saglasnost da Muhamed pođe sa njima imali su dve opcije, kako je rekao, ili da ga ostave da gladuje ili da ga smeste u hraniteljsku porodicu.
- Sećam se vozili smo se u crvenom autu i plakao sam za njima. Čekao sam u jednoj prostoriji u Centru za socijalni rad, ugledao sam dvoje ljudi sa malom devojčicom kako gledaju u mene i pružaju ruke da me zagrle, odmah sam im pritrčao u zagrljaj. Kada sam video osmeh na njihovim licima znao sam da mi ne bi ništa loše uradili - prisetio se.
Njegov život kod Nade se totalno promenio.
- Usledio je obrt. Imao sam 4 i po godine kad sam došao kod moje hraniteljice, odnosno mame. Gledam niko ne viče, niko me ne tuče... Došao sam sav u ranama i krljušti zbog nehigijene, rebra su mi se videla zbog izgladnjivanja, svaki dan sam dobijao terapije, previjali su me, kupali - ispričao je Muhamed.
Majčinska figura
Njegov put promene išao je malim koracima, bio je loš učenik, ali mu je Nada pomogla.
- Odlučio sam da učim. Boleće, krvarićeš, izgubićeš se, ali sve je to deo procesa. Zahvalan sam za sve što je učinila, ona meni predstavlja majčinsku figuru, bez nje ja ne bih bio ovde, ne samo ovde, ne bih bio uopšte - rekao je kroz suze i dodao:
- Za mene ona je bila najsnažniji temelj. Borila sa sa mojim tvrdoglavim karakterom, pokazala mi je da ima drugih puteva, boljih. Da se preusmeri svoja energija na nešto veće da se uradi ne samo za sebe, nego za ljude oko vas.
Nadu, koja je pomogla mnogim mališanima, je ovo rasplakalo.
- Bio je sav malen, u krvi, krljuštima, bolestan... On je sada na fakultetu, divan dečko, ima i desetke. Mi smo svi porodica, ja sam pre 6 godina ostala bez supruga, a on hoće da pomaže, radi i oko kuće - ispričala je Nada kroz suze.
Kurir/ TV Prva/ Hajde da se volimo