"Sin mi je umro od raka, niko me nije pitao kako sam, svi su oko žene", otac dirnuo na hiljade srca porukom o tuzi
Tuga je univerzalno i često neizbežno iskustvo, ali zbog društvenih normi nekima je teže nositi se s njom. Jedan muškarac na Redditu podelio je svoje bolno iskustvo nakon što je njegov devetogodišnji sin preminuo od raka, a njegova objava o muškoj tuzi i nedostatku podrške postala je viralna.
"Pre desetak godina naš devetogodišnji sin preminuo je od raka. Stotine ljudi su pitala moju suprugu kako je i nudili joj podršku. Mene su mnogi pitali kako je ona, kako su deca i govorili mi da moram biti jak za nju i naše dvoje preostale dece. Samo nekoliko bliskih prijatelja pitalo je kako sam ja. Nijedna prijateljica nije. Čak ni moja majka. Jednostavno im nije palo na pamet. Bilo je stvarno grozno. Ne zato što mislim da moja supruga nije zaslužila podršku. Naravno da jeste, ali zaslužio sam je i ja", napisao je.
Ljudi se prepoznaju u njegovoj priči
Objava je izazvala snažne reakcije, prikupivši oko 2.600 komentara, što pokazuje da su ljudi spremni razgovarati o ovoj temi. Mnogi su podelili slična iskustva.
"Moja supruga i ja smo se razveli. Ona je nakon braka izabrala drogu i alkohol, a ja sam izabrao biti otac. Ljudi me i dalje stalno pitaju kako se ona nosi sa svime. I dalje je pozivaju na roditeljska i dečja druženja, iako deca žive sa mnom sedam dana u nedelji. To je nepravedno", napisao je jedan korisnik.
Drugi je podelio svoje iskustvo: "Izgorela nam je kuća. Izgubili smo sve. Ljudi iz zajednice donirali su hrpu odeće i higijenskih potrepština za moju suprugu i decu. Ali za mene ništa. Godinu dana kasnije još uvek muku mučim s odećom."
Na njegov komentar odmah se javio drugi korisnik, spreman da pomogne: "Koji broj nosiš, brate? Imam lepu odeću koju nikad ne nosim i rado bih je odneo na hemijsko čišćenje i poslao ti."
Ipak, nisu svi imali ista iskustva, a nekima je ova rasprava pomogla da osveste koliko im podrška znači.
"Bože, dok čitam ove komentare, još više cenim svoju suprugu i majku. One me zaista podržavaju kad im kažem da me nešto boli ili da sam depresivan. Dok sam odrastao, majka nikad nije omalovažavala moje osećaje, nikad mi nije rekla da se 'ponašam kao muškarac'. Žao mi je zbog svih vaših priča i borbi“, napisao je jedan komentator.
Problem muške tuge
U članku za Psychology Today Nik Norman raspravlja o onome što naziva "tihom epidemijom" među muškarcima.
"Prema CDC-u, jedan od deset muškaraca doživljava anksioznost ili depresiju, ali manje od polovine zatraži pomoć. Generalno je manje verovatno da će potražiti pomoć zbog mentalnih ili emocionalnih poteškoća", napisao je Norman.
On smatra da koren problema leži u društvenim očekivanjima. „Pravi problem nije u tome što muškarci tuguju na drugačiji način. Problem je u tome što kulturna očekivanja zapadnog društva muškarce uveliko obeshrabruju da otvoreno tuguju“, istakao je.
Norman poziva muškarce da jedni drugima stvaraju siguran prostor za razgovor o emocijama.
"Nepisana pravila rigidne muškosti često navode muškarce da posramljuju one koji se usude izaći iz tog ograničenog emocionalnog okvira. Tako postajemo neprijatelji svojoj braći i stvaramo još više boli tamo gde nam je najpotrebnija podrška. Moramo prestati posramljivati druge muškarce zato što plaču i iskreno izražavaju osećaje. Dužni smo jedni drugima pružiti podršku ili barem tiho poštovanje", zaključio je.
Svest može pomoći
Džanet Lorandini, osnivačica centra Suffolk DBT u Njujorku, objasnila je za Upworthy kako se ovaj obrazac često razvija još u detinjstvu.
"Mnogi dečaci odrastaju u okruženjima u kojima se njihove emocije omalovažavaju. Odmalena ih se uči da pokazivanje tuge ili ranjivosti znači slabost i da treba 'biti jak'. S vremenom to može dovesti do toga da muškarci nauče da skrivaju svoja osećanja umesto da ih razumeju i suoče se s njima. Mogu postati vešti u prikrivanju osećanja pred drugima, ali to ne znači da ta osećanja ne postoje“, rekla je.
Jedno od mogućih rešenja koje Lorandini predlaže je razvijanje svesti o sopstvenim emocijama.
"Svest pomaže ljudima da zastanu, primete svoje emocionalno stanje i dozvole sebi da osete tugu umesto da je potiskuju. Kada se ne dozvoli ovim važnim trenucima tugovanja, razvija se ono što nazivamo potisnutom tugom. Ona ne nestaje, već ostaje potisnuta. Tuga neće nestati dok se ne proživi. Često se kasnije može manifestovati na druge načine, poput besa, zloupotrebe alkohola ili droga, prekomernog rada ili drugih neprilagođenih obrazaca ponašanja", objasnila je.
"Tuga ne zahteva da se neko slomi, ali traži prostor da bude doživljena. Učenje da se tuga proživljava u malim, podnošljivim trenucima, uz postupno kretanje napred, može pomoći muškarcima da se nose s gubitkom na način koji poštuje i njihove emocionalne potrebe i njihovu ulogu u porodici", zaključila je Lorandini.
(Kurir.rs/Index)
Pogledajte video: Zanimljiva životna priča bake Milene