OVO MALO OSTRVO JE KONAČNI CILJ TRAMPOVE KAMPANJE PROTIV IRANA? Sanja o njegovom osvajanju još od 1988. godine! To je AHILOVA PETA Teherana!
Američki predsednik dugo je smatrao da je ostrvo Harg slaba tačka Islamske Republike Iran. Njegovo zauzimanje omogućilo bi kontrolu nad iranskom naftom, a time i nad finansijama zemlje.
Još 1988. godine, tadašnji njujorški magnat za nekretnine u usponu, Donald Tramp, u intervjuu za britanske novine upitan je o svojim planovima za budućnost.
Dosledan sebi, imao je mnogo toga da kaže - hvalio se da bi jednog dana mogao da se kandiduje za predsednika i obećavao da će Americi vratiti "poštovanje" na svetskoj sceni.
Imao je i oštre reči za iransku Islamsku Republiku, koja je već tada, posle američke talačke krize 1979, bila zakleti neprijatelj SAD.
- Psihološki su nas porazili, prikazali su nas kao gomilu budala - rekao je Tramp za Gardijan.
- Samo jedan metak ispaljen na nekog našeg čoveka ili brod i ja bih se obračunao sa ostrvom Harg. Ušao bih i zauzeo ga.
Gde se nalazi Harg
Kako je intervju služio i promociji njegove knjige "Umeće pregovaranja", Tramp nije dodatno objašnjavao na šta misli. Ipak, gotovo 40 godina kasnije ta usputna opaska pokazuje da je o svetskim dešavanjima znao više nego što mu se često priznavalo.
Harg je gola krečnjačka stena udaljena oko 25 kilometara od iranske obale u Persijskom zalivu, površinom manja od polovine Menhetna. Međutim, to ostrvo je ključni naftni izvozni terminal Irana - sa njega se ukrcava oko 94 odsto sirove nafte koju Iran prodaje u inostranstvu, uglavnom Kini.
Glavni cilj operacije "Epski bes"
Ostrvo je do sada ostalo netaknuto tokom američko-izraelske kampanje bombardovanja Irana, u kojoj su uništene vojne baze, potopljeni ratni brodovi, ubijen ajatolah Ali Hamnei i razorena skladišta goriva.
Sve glasnije su spekulacije da je pravi cilj operacije "Epski bes" upravo zauzimanje Harga u neoštećenom stanju kako bi se Iranu onemogućio izvoz nafte i finansiranje sopstvenih bezbednosnih snaga.
Time bi Tramp mogao da stekne gotovo potpunu kontrolu nad režimom bez slanja američkih kopnenih snaga u Iran. Iako bi klerici mogli da ostanu na vlasti, njihov manevarski prostor bio bi znatno smanjen, jer izvoz nafte čini gotovo 40 odsto državnog budžeta.
Savetnik Bele kuće Džarod Agen izjavio je za Fox Business:
- Želimo ogromne iranske rezerve nafte da oduzmemo iz ruku terorista.
Dugoročna strateška korist
Bombardovanje Irana odmah je izazvalo skok globalnih cena energenata, naročito nakon što je Iran zatvorio Ormuski moreuz, kroz koji prolazi petina svetskog izvoza nafte i tečnog prirodnog gasa.
Ipak, Tramp očigledno računa da bi dugoročne koristi mogle biti veće od tog rizika, naročito ako bi dovele do zauzimanja Harga. Time bi SAD dobile kontrolu nad najvažnijim pomorskim energetskim koridorom na svetu, što bi dugoročno povećalo stabilnost tržišta.
Istraživač Petras Katinas iz instituta Royal United Services navodi:
- Zauzimanje ostrva preseklo bi iransku naftnu arteriju, što je za režim ključno. Dugoročno bi to Americi dalo ogromnu pregovaračku prednost.
Uništiti ili preuzeti kontrolu
Iako su pojedini izraelski političari predlagali potpuno uništenje terminala - opozicioni lider Jair Lapid rekao je da bi to "srušilo iranski režim" - takav potez mogao bi godinama da blokira iranski izvoz i izazove ogroman rast cena energenata.
Kontrola nad ostrvom, umesto njegovog uništenja, dala bi Vašingtonu mogućnost da prisili režim na ustupke ili ga dovede do potpunog kolapsa. U tom slučaju, svaka buduća iranska vlada morala bi da sarađuje sa SAD ako želi da ponovo uspostavi kontrolu nad izvozom nafte.
Ahilova peta Irana
Harg se nalazi oko 480 kilometara zapadno od Ormuskog moreuza i istovremeno je najveća snaga i najveća slabost Irana.
Naftni terminal izgrađen je krajem 1950-ih uz pomoć američke kompanije Amoco, jer su moderni tankeri bili preveliki za plitke vode uz iransku obalu.
Nafta se cevovodima doprema sa kopna na ostrvo, gde se ukrcava na brodove. Na Hargu postoji mali grad sa nekoliko hiljada radnika, ali zbog svoje izolovanosti ostrvo je izuzetno ranjivo na napade.
Terminal je teško oštećen tokom iransko-iračkog rata (1980–1988), ali je kasnije obnovljen.
Stari američki planovi
Tramp nije prvi američki lider koji je smatrao Harg slabom tačkom Irana. Tokom talačke krize 1979, kada su iranski studenti zarobili 52 američkih diplomata, savetnici predsednika Džimija Kartera predlagali su zauzimanje ostrva kako bi se Iran lišio prihoda od nafte.
Plan je odbačen kao previše rizičan. Karter je potom pokrenuo neuspešnu operaciju spasavanja talaca koja je završila padom američkih helikoptera u pustinji.
Novi incidenti i poniženja
Harg je ponovo dospeo u fokus 2016. godine kada je deset američkih marinaca uhapšeno nakon što su slučajno ušli u iranske teritorijalne vode blizu ostrva. Prikazani su na iranskoj državnoj televiziji, što je izazvalo političku buru u SAD.
Revolucionarna garda kasnije je čak planirala da na ostrvu podigne spomenik tom događaju. Tramp je tada optužio administraciju Baraka Obame za "nedostatak poštovanja".
Da li je operacija vojno izvodljiva
Analitičari smatraju da bi zauzimanje Harga zahtevalo kopnenu operaciju američkih snaga, na šta Tramp do sada "nije bio spreman".
Ipak, vojni stručnjaci tvrde da je ostrvo slabo branjeno zastarelim protivvazdušnim i protivbrodskim raketnim sistemima koji bi se mogli relativno brzo neutralisati u zajedničkoj američko-izraelskoj operaciji.
Iranska mornarica je već značajno oslabljena - prema američkim podacima, najmanje 30 plovila uništeno je od početka operacije "Epski bes".
Procena iz Vašingtona
Politički analitičar Jan Bremer smatra da bi ostrvo moglo relativno lako da se odbrani nakon zauzimanja.
- Harg je manji od polovine Menhetna, nije snažno utvrđen i dovoljno je izolovan da američki razarači i sistemi protivvazdušne odbrane mogu uspostaviti stabilan odbrambeni perimetar.
Ideja koja se ponovo pojavila
Mogućnost da bi Tramp mogao da zauzme Harg prvi put je javno izneo početkom godine Majkl Rubin, bivši zvaničnik Pentagona i analitičar instituta American Enterprise Institute.
- Ako zauzme Harg umesto da ga uništi, režim više neće moći da isplaćuje plate birokratama i vojsci. Istovremeno, buduća iranska vlada mogla bi tim prihodima da finansira obnovu zemlje.
Rubin je dodao da bi eventualni napad Irana na ostrvo balističkim raketama bio katastrofalan potez.
- Time bi sami sebi potpisali smrtnu presudu, jer bi ne samo izazvali američki odgovor, već bi i potpuno zaustavili sopstveni izvoz nafte.