KASTROV UNUK "KRABA" PREGOVARA SA AMERIKOM UMESTO ZVANIČNE KUBE? Telohranitelj Raul odjednom počeo da se pojavljuje u javnosti
Raul Giljermo Rodrigez Kastro, unuk bivšeg kubanskog predsednika Raula Kastra, prvi put se pojavio pored sadašnjeg predsednika Migela Dijaza-Kanela na dva javna događaja, pokrećući pitanja o njegovoj ulozi u kubanskom rukovodstvu.
Njegovo pojavljivanje dolazi u vreme kada se ostrvo suočava sa teškom krizom i pritiskom Sjedinjenih Država za promenu režima, piše CNN.
Kraba učestvovao na sastanku sa liderima Komunističke partije i pres konferenciji
U petak ujutru, Rodrigez Kastro je učestvovao na sastanku koji je Dijaz-Kanel održao sa liderima Komunističke partije Kube i Saveta ministara.
Kasnije tog dana, prisustvovao je konferenciji za novinare gde je Dijaz-Kanel govorio o socijalnoj i ekonomskoj krizi na ostrvu i potvrdio da njegova vlada razgovara sa SAD o pritiscima koje Vašington vrši na Havanu od 1960-ih, a koji su se intenzivirali poslednjih meseci.
Navodno direktno razgovarao sa Markom Rubiom
Njegovo javno pojavljivanje usledilo je nedeljama nakon izveštaja da je navodno u direktnim razgovorima sa SAD o budućnosti ostrva.
Prema Aksiosu, razgovori su održani sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom, zaobilazeći zvanične kanale kubanske vlade. CNN nije bio u mogućnosti da nezavisno proveri ovu informaciju ni sa Stejt departmentom SAD ni sa kubanskom vladom.
Ipak, neki analitičari i mnogi Kubanci veruju da Rodrigez Kastro postaje sve važnija javna ličnost i da bi mogao da preuzme vodeću ulogu u slučaju promene vlade, s obzirom na ogroman politički i ekonomski pritisak SAD na Kubu.
Kraba bio telohranitelj svom dedi
Rodrigez Kastro (41) je sin jedne od ćerki Raula Kastra, Debore Kastro Espina, i Luisa Alberta Rodrigeza Lopeza-Kaljehe, generala koji je bio na čelu GAESA-e, konzorcijuma vojnih kompanija.
Rodrigez Lopez-Kaljeha, koji je preminuo 2022. godine, bio je jedan od najbližih pomoćnika bivšeg predsednika, objavila je agencija Asošijejted pres.
„Bio je čovek od potpunog poverenja Raula Kastra“, rekao je Sebastijan Arkos, direktor Kubanskog istraživačkog instituta na Međunarodnom univerzitetu Floride.
Arkos je objasnio CNN-u da je nakon smrti Rodrigeza Lopeza-Kaljehe, njegov sin počeo da se penje u hijerarhiji, preuzimajući obezbeđenje svog dede tokom njegovog predsedničkog mandata od 2008. do 2018. godine.
„Raul Giljermo, 'el Kangreho' ili Kraba... postao je šef Raulove lične garde, njegovog tima za obezbeđenje. Na kraju je postao šef onoga što će biti kubanski ekvivalent Tajne službe“, rekao je Arkos.
Pregovori SAD i Kube
Podsetimo, američki predsednik Donald Tramp izjavio je u nedelju da bi Sjedinjene Države uskoro mogle da postignu dogovor sa Kubom ili preduzmu druge akcije, signalizirajući da bi razvoj događaja u dugo zategnutim odnosima mogao doći brzo.
„Kuba takođe želi da postigne dogovor i mislim da ćemo vrlo brzo ili postići dogovor ili učiniti šta god moramo“, rekao je Tramp novinarima u avionu „Er Fors Van“. „Razgovaramo sa Kubom, ali idemo sa Iranom pre Kube.“
Kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel izjavio je da je zemlja otvorila razgovore sa Sjedinjenim Državama dok se ostrvo suočava sa jednom od najtežih ekonomskih kriza u poslednjih nekoliko decenija.
„Ovi razgovori su imali za cilj pronalaženje rešenja kroz dijalog za bilateralne razlike koje imamo između dve nacije“, rekao je Dijaz-Kanel u videu emitovanom na državnoj televiziji.
Dodao je da se nada da će pregovori udaljiti dve zemlje „od konfrontacije“.
Ekonomska kriza na Kubi dodatno je pogoršana poremećajima u uvozu nafte, što je dovelo do nestašice goriva, čestih prekida u snabdevanju električnom energijom i ograničenja pojedinih javnih usluga.
Tramp najavio "prijateljsko preuzimanje" Kube
Američki predsednik Donald Tramp poslednjih nedelja izneo je više oštrih komentara o situaciji na Kubi.
U ponedeljak je rekao da bi Kuba mogla biti predmet „prijateljskog preuzimanja“, a zatim dodao: „To možda neće biti prijateljsko preuzimanje“.
Uprkos obnovljenim kontaktima, razlike između dve vlade ostaju velike.
Američki zvaničnici nagoveštavaju da bi eventualno ublažavanje pritiska zavisilo od političkih i ekonomskih ustupaka Havane, dok kubanski lideri insistiraju da pregovori moraju poštovati nezavisnost ostrva.