Izumom je zauvek promenio svet, a onda je nestao bez traga: Telo mu se toliko raspalo da nisu mogli da ga identifikuju, njegova smrt ostala misterija
Rudolf Kristijan Karl Dizel (18. mart 1858 – 29. septembar 1913) bio je nemački inženjer i izumitelj, najpoznatiji po stvaranju dizel motora, revolucionarnog izuma koji nosi njegovo ime. Rođen u Parizu, Dizel je svoj život posvetio razvoju efikasnijih mašina, a njegov doprinos promenio je industriju i transport širom sveta. Njegova priča, međutim, završava se misterioznom smrću koja i danas izaziva rasprave.
Rani život i obrazovanje
Rudolf Dizel rođen je u Parizu 1858. godine u porodici bavarskih imigranata, Teodora i Elize Dizel. Njegov otac bio je knjigovezac, a majka je poticala iz porodice trgovaca iz Nirnberga. Porodica je živela u skromnim uslovima,a Dizel je već kao dete pomagao ocu u radionici.
Njegovo rano interesovanje za tehnologiju probudilo se tokom posete Conservatoire des Arts et Métiers u Parizu. Kada je 1870. izbio Francusko-pruski rat, porodica Dizel prisilno je napustila Francusku i preselila se u London.
Ubrzo nakon toga, 12-godišnji Rudolf poslat je u Augzburg u Nemačkoj, gde je živeo s tetkom i ujakom i pohađao Königliche Kreis-Gewerbeschule (Kraljevski okružni strukovni koledž).
Dizel je pokazao izuzetnu nadarenost za učenje. Godine 1875. upisao je Tehničku visoku školu u Minhenu (Technische Hochschule), gde je studirao termodinamiku pod mentorstvom Karla von Lindea, pionira u području rashladne tehnike. Završio je studije 1880. s najvišim ocenama i zaposlio se u Lindeovoj kompaniji u Parizu.
Razvoj dizel motora
Dizelova karijera započela je u području rashladne tehnologije, ali njegova prava strast bila je stvaranje efikasnijeg motora. Inspirisan teorijom Karnotovog ciklusa, Dizel je želeo da razvije motor koji bi maksimizirao toplotnu efikasnost. Dok su parne mašine tog doba gubili više od 90% energije, Dizel je ciljao na motor koji bi postizao znatno veću efikasnost.
Godine 1890. Dizel se preselio u Berlin, gde je upravljao Lindeovim odeljenjem za istraživanje i razvoj. Tokom tog perioda počeo je da radi na svojim projektima.
Prvo je eksperimentisao s parnim motorom na amonijak, ali eksplozija tokom testiranja zamalo ga je koštala života. Ovaj incident nije ga obeshrabrio, već ga je usmerio prema ideji motora s unutrašnjim sagorevanjem temeljenom na kompresijskom paljenju.
Godine 1892. Dizel je dobio nemački patent za svoj koncept, a sledeće godine objavio je rad pod naslovom "Theorie und Konstruktion eines rationellen Wärmemotors" (Teorija i konstrukcija racionalnog toplotnog motora).
Uz podršku kompanija Maschinenfabrik Augsburg (danas MAN) i Krupp, Dizel je između 1893. i 1897. razvio svoj motor. Prvi uspešni prototip, četvorotaktni motor od 25 konjskih snaga, demonstriran je 1897. godine. Ovaj motor koristio je kompresiju za paljenje goriva, eliminišući potrebu za svećicama, što ga je činilo jednostavnijim i efikasnijim od benzinskih motora tog vremena.
Uspeh i uticaj
Dizelski motor brzo je stekao popularnost zbog svoje efikasnosti i pouzdanosti. U poređenju s parnim mašinama, koje su imali efikasnost od oko 10%, Dizelov motor postizao je teoretsku efikasnost od 75%, iako su praktični modeli dosezali oko 26%.
Njegov izum našao je primenu u industriji, pomorstvu i železničkom prevozu, a kasnije i u automobilima i kamionima. Dizel je zaradio značajno bogatstvo od autorskih honorara, ali njegova vizija bila je i socijalne prirode – želeo je da njegov motor pomogne malim preduzetnicima u konkurenciji s velikim industrijama.
Misteriozna smrt
Dizelov život završio se tragično i misteriozno. Dana 29. septembra 1913, dok je putovao brodom "Dresden" iz Antverpena prema Londonu, Dizel je nestao.
Poslednji put je viđen nakon večere, kada se povukao u svoju kabinu i zatražio buđenje u 6:15 sati sledećeg jutra.Ujutro je njegova kabina bila prazna, krevet netaknut, a lične stvari uredno posložene.
Deset dana kasnije, posada drugog broda pronašla je telo u Severnom moru, previše raspadnuto za identifikaciju, ali Dizelov sin Eugen prepoznao je lične predmete (kutiju za pilule, novčanik, nožić i futrolu za naočare) kao očeve.
Postoje različite teorije o Dizelovoj smrti. Neki, uključujući njegove biografe Mortona Grosera i Hansa-Ludviga Sitauera, veruju da je počinio samoubistvo, možda zbog finansijskih poteškoća ili zdravstvenih problema.
Drugi smatraju da je ubijen, potencijalno zbog odbijanja da nemačkoj mornarici ustupi ekskluzivna prava na svoj izum ili zbog pregovora s britanskom mornaricom o upotrebi dizelskih motora u podmornicama. Istina ostaje nepoznata.
Nasleđe
Dizelov izum imao je dalekosežan uticaj. Dizelski motori danas pokreću brodove, kamione, vozove i elektrane, a njihova sposobnost rada na različitim gorivima, uključujući biodizel, čini ih relevantnim i u modernom dobu. Iako Dizel nije doživeo pun opseg svog uspeha, njegov rad je postavio temelje za tehnološke inovacije 20. veka.
(Kurir.rs/ Index.hr)
Video: Zabrana izvoza nafte i dizela u Srbiji do 19. marta