Povukao se u svoju odaju, 10 dana kasnije njegovo telo je istrulilo: Tvorca dizel motora sin jedva prepoznao, ovo i dalje nikom nije jasno

Rudolf Kristijan Karl Dizel bio je nemački inženjer i pronalazač, najpoznatiji po stvaranju dizel motora - revolucionarnog izuma koji danas nosi njegovo ime. Rođen u Parizu, Dizel je život posvetio razvoju efikasnijih mašina, a njegov doprinos zauvek je promenio industriju i transport širom sveta. Njegova priča, međutim, završava tajanstvenom smrću koja i danas izaziva brojne spekulacije.

Rudolf Dizel rođen je u Parizu 18. marta 1858. godine, u porodici bavarskih imigranata – Teodora i Elize Dizel. Otac mu je bio knjigovezac, a majka je poticala iz trgovačke porodice iz Nirnberga. Živeli su skromno, a mladi Rudolf je još kao dete pomagao ocu u radionici.

Njegovo interesovanje za tehniku probudilo se tokom poseta Muzeju umetnosti i zanata (Conservatoire des Arts et Métiers) u Parizu. Kada je 1870. izbio Francusko-pruski rat, porodica je bila prinuđena da napusti Francusku i preseli se u London.

Nedugo zatim, dvanaestogodišnji Rudolf odlazi u nemački grad Augsburg, gde je živeo s tetkom i tečom i pohađao Kraljevski okružni strukovni koledž.

Bio je izuzetno nadaren učenik. Godine 1875. upisuje Tehnički fakultet u Minhenu, gde je studirao termodinamiku pod mentorstvom Karla fon Lindea, pionira u oblasti rashladne tehnike. Studije je završio 1880. s najvišim ocenama i zaposlio se u Lindeovoj firmi u Parizu.

Razvoj dizel motora

Iako je karijeru započeo u oblasti rashladne tehnologije, Dizelova prava strast bila je pronalazak efikasnijeg motora. Inspiraciju je pronašao u Karnotovom ciklusu, želeći da konstruiše motor maksimalne toplotne efikasnosti. Dok su parne mašine tada gubile više od 90% energije, Dizel je ciljao na daleko efikasniji sistem.

Godine 1890. seli se u Berlin i preuzima vođenje Lindeovog odeljenja za istraživanje i razvoj. Tada počinje rad na sopstvenim projektima.

Najpre je eksperimentisao s parnim motorom na amonijak, ali je usled eksplozije prilikom testiranja bio teško povređen. Taj incident ga nije obeshrabrio – naprotiv, usmerio ga je ka ideji motora s unutrašnjim sagorevanjem zasnovanom na kompresionom paljenju.

Godine 1892. dobija nemački patent za svoj koncept, a sledeće godine objavljuje rad pod nazivom Teorija i konstrukcija racionalnog toplotnog motora.

Uz podršku kompanija Mašinenfabrik Augsburg (današnji MAN) i Krupp, Dizel je između 1893. i 1897. razvio svoj prvi funkcionalni motor. Prvi uspešan prototip, četvorotaktni motor snage 25 konjskih snaga, demonstriran je 1897. godine. Ovaj motor koristio je kompresiju za paljenje goriva, čime je eliminisana potreba za svećicama – što ga je činilo jednostavnijim i efikasnijim od tadašnjih benzinskih motora.

Uspeh i uticaj

Dizel motor brzo je stekao popularnost zbog svoje efikasnosti i pouzdanosti. Za razliku od parnih mašina sa efikasnošću od oko 10%, Dizelov motor je u teoriji dostizao i do 75%, dok su praktični modeli ostvarivali oko 26%.

Njegov izum našao je široku primenu – u industriji, železnici, brodovima, a kasnije i u kamionima i automobilima. Dizel je stekao znatno bogatstvo zahvaljujući autorskim honorarima, ali ga je vodila i socijalna vizija: želeo je da njegov motor omogući malim preduzetnicima da se takmiče s velikim industrijama.

Tajanstvena smrt

Rudolf Dizel je nestao 29. septembra 1913. godine, dok je putovao brodom „Drezden“ iz Antverpena ka Londonu.

Poslednji put je viđen nakon večere, kada se povukao u svoju kabinu i zamolio da ga probude u 6.15 ujutro. Sledećeg jutra kabina je bila prazna, krevet netaknut, a lične stvari uredno složene.

Deset dana kasnije, telo koje je pronašla posada drugog broda u Severnom moru bilo je u stanju raspadanja, ali je njegov sin, Eugen Dizel, prepoznao očeve predmete: kutijicu za lekove, novčanik, džepni nožić i futrolu za naočare.

Klikom na link pročitajte životnu priču velikog srpskog naučnika Nikole Tesle.

Teorije o njegovoj smrti se razlikuju. Neki istraživači, poput Mortona Grosera  i Hansa-Ludviga Sitaura, veruju da je izvršio samoubistvo, možda zbog finansijskih problema ili zdravstvenih tegoba.

Drugi sumnjaju na ubistvo - moguće jer je odbio da ekskluzivno ustupi prava na motor nemačkoj mornarici, ili zato što je pregovarao sa britanskom mornaricom o korišćenju dizel motora u podmornicama. Istina nikada nije definitivno razjašnjena.

Nasleđe

Dizelov motor imao je ogroman uticaj. Danas pokreće brodove, vozove, kamione, elektrane, i mnoge druge sisteme. Njegova sposobnost rada na različita goriva – uključujući biodizel – čini ga i dalje relevantnim u modernom dobu.

Iako nije doživeo punu slavu svog izuma, Rudolf Dizel ostaje jedno od ključnih imena u istoriji tehnologije - čovek čiji je rad postavio temelje za mnoge inovacije 20. veka.

(Kurir.rs/ Index)

 Bonus video: Recikliranje starih dizelaša