"Sam sam otkopao grob i sahranio sinu glavu": Preminuo Marinko Bjelica, čovek sa najtužnijom sudbinom na Balkanu!
U Trnovu je preminuo Marinko Bjelica, čovek čija je životna priča decenijama svedočila o jednoj od najtežih porodičnih tragedija iz perioda rata u Bosni i Hercegovini.
Prema saopštenju, Boračke organizacija Republike Srpske, Bjelica je preminuo u 80. godini, nakon duge i teške bolesti.
Ostaće upamćen kao otac troje dece - sinova Dragana i Janka i ćerke Radmile - koji su kao pripadnici Vojske Republike Srpske izgubili živote tokom rata. I sam je bio borac i težak ratni vojni invalid, kao i njegov najstariji sin Zoran, jedini koji je preživeo rat.
Njegova sudbina, međutim, daleko prevazilazi okvire zvaničnih biografskih podataka. U potresnoj ispovesti objavljenoj ranije na portalu poginuliinestalibn.org, Bjelica je govorio o gubicima koji su mu obeležili život.
"Danima posle sahrane tražio sam glavu moga Dragana. Našao sam je, a potom otkopao njegov grob i sam je pohranio u raku. Sve sam to skrivao od moje supruge... Dva puta sam sahranjivao Draganove posmrtne ostatke. Ni sam ne znam kako sam sve to mogao izdržati i preživeti. Ni sam ne znam kako danas mogu proći pored kuća mojih komšija muslimana koji su, za vreme poslednjeg rata, u Trnovu počinili ovaj i brojne druge zločine", govorio je Bjelica.
Njegov sin Dragan ubijen je na Rogoju iznad Trnova, kako je svedočio, "na najsvirepiji način". Drugi sin, Janko, imao je tek 21 godinu kada je stradao na Sestaljevu kod Trnova, krajem jula 1992. godine.
"Bio je k'o od brda odvaljen. Dva metra i još dva centimetra visok. Lep k'o slika... Sa prvim danima rata priključio se Trnovskoj četi. Borio se da odbrani zemlju i u toj borbi poginuo", prisećao se otac.
Najmlađa, osamnaestogodišnja Radmila, bila je vezista i bolničarka. Poginula je u septembru 1992. godine na Igmanu.
"Sa njom su u smrt otišla još 24 srpska junaka. Ubila ih je granata ispaljena sa jednog od položaja muslimanske vojske na ovoj planini", govorio je Bjelica.
Tragedija se tu nije završila. Ubrzo je ostao i bez roditelja, Jove i Bosiljke, a potom i supruge Slavojke.
"Srce im nije moglo izdržati. Puklo je za unucima... Prvo je umrla majka, a godinu dana kasnije i otac. Moja supruga Slavojka, Radmilina, Jankova i Draganova majka, nosila se sa tugom i bolom dok i nju srce nije izdalo... Njih šestoro mi je otrgnuto od srca", govorio je.
U istoj ispovesti svedočio je i o uništenom zavičaju:
"Sve što je moglo da gori i što je bilo na temeljima sravnjeno je sa zemljom. U mom rodnom Vrboviku danas avetinjski mir i dedovina zarasla u korov. Nikog od seljana... A svi su bili istog prezimena, Bjelica."
Predsednik Vlade Republike Srpske Savo Minić rekao je da je sa dubokim žaljenjem primio vest o smrti heroja i borca Marinka Bjelice.
"Zbog Marinka i njegove dece nikada se ne smemo odreći svetinje koja se zove Republika Srpska", istakao je Minić.
"Neka mu je večna slava i hvala", napisao je Minić na Iksu.
Opelo Bjelici biće služeno danas u crkvi Svetog velikomučenika Georgija u Trnovu, a sahrana će biti na groblju u selu Širokari.