"IRAN MOŽE DA RAKETIRA VELIKU BRITANIJU I BILO KOGA IZMEĐU" Analitičar iz Brisela Majkl Emerson za Kurir o položaju Evrope u ratu Izraela i SAD protiv Teherana
Scenario prema kojem Iran očajnički želi da poveća troškove rata za Zapad ispaljivanjem raketa na Evropu je dovoljno verodostojan, jer je domet raketa koje su Iranu dostupne dovoljan da pogodi čak i Veliku Britaniju, pa i bilo koga između – kaže za Kurir Majkl Emerson, viši istraživač-saradnik u Centru za evropske političke studije (CEPS) iz Brisela.
Emerson je u CEPS od 1998. godine i radio je na nizu projekata, uglavnom vezanih za evropsko susedstvo. U početku su se oni odnosili na zone sukoba u evropskom susedstvu, uključujući Balkan, Kipar, Bliski istok i Kavkaz.
Sukob između SAD, Izrael i Iran počeo je 28. februara koordinisanim napadima SAD i Izraela na ciljeve u Iranu, s ciljem slabljenja njegovog vojnog i nuklearnog programa, što je dovelo do blokade Ormuskog moreuza.
U toku su diplomatski pokušaji smirivanja krize, uz posredovanje Pakistana, a na snazi je i dvonedeljni prekid vatre između Irana i SAD.
KURIR: Da li smatrate opravdanom zabrinutnost među evropskim zvaničnicima od širenja sukoba van Bliskog istoka i potencijalnih bezbednosnih posledica po Evropu?
– Da, zabrinutost je opravdana. Scenario prema kojem Iran očajnički želi da poveća troškove rata za „Zapad“ ispaljivanjem raketa na Evropu je dovoljno verodostojan, jer je domet raketa koje su Iranu dostupne dovoljan da pogodi čak i Veliku Britaniju, pa i bilo koga između. Evropska protivvazdušna odbrana može biti značajna, ali je fragmentirana i neujednačene snage između zemalja i nije testirana.
KURIR: Da li Evropa ima kapacitet da utiče na smirivanje situacije ili će ključnu ulogu ipak imati Sjedinjene Američke Države i regionalne sile?
– Deeskalaciju mogu postići samo oni koji vode rat.
KURIR: Da li postoji realna mogućnost da Evropska unija deluje kao posrednik između Irana i Izraela, ili je njen uticaj u ovom trenutku ograničen?
– Pakistan i Turska izgledaju bolje pozicionirani, i zaista, Pakistan već služi kao kurir za poruke između strana u ratu. Evropa je previše „zapadna“ da bi bila prihvatljiva Iranu i ima previše loše odnose sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.
KURIR: Koje su moguće posledice ovog rata po transatlanstske odnose i NATO pakt?
– Ovaj iranski rat dodatno produbljuje jaz u političkim doktrinama i nepoverenje između Trampove administracije i gotovo cele Evrope.
Prema anketama, evropsko javno mnjenje (bilo EU, evropski stub unutar NATO-a, „Koalicija voljnih“ ili neka kombinacija ovih opcija) sada podržava izgradnju autonomnih vojnih kapaciteta u Evropi.
Međutim, naši politički lideri zaostaju, jer se i dalje drže tradicionalnog poštovanja nepovredivosti nacionalnog suvereniteta u oblasti odbrane, i sada moraju da nadoknade zaostatak.
KURIR: Koje dugoročne posledice blokade Ormuskog moreuza možemo očekivati po globalnu energetsku sigurnost i geopolitičku ravnotežu?
– Sasvim je očigledno da trenutno svedočimo dvostrukom jačanju strateških razloga za ulaganje u obnovljive izvore energije, odnosno da se bezbednosni argument nadovezuje na klimatsko-ekološki argument, kako bi se smanjila upotreba nafte i gasa.
Postoje dovoljne rezerve nafte i gasa van (Persijskog) zaliva da se u srednjem roku izbegne da budemo „ugušeni“ blokadom Ormuskog moreuza, ako svi budu ulagali u obnovljive izvor energije. U tom kontekstu, Trampovo blokiranje razvoja energije vetra deluje krajnje glupo i neodgovorno.
KURIR: Da li postoji rizik da Iran odgovori na udare nuklearnim pretnjama ili dodatnim vojnim akcijama?
– Pretpostavljam da su iranski vojno-nuklearni kapaciteti dovoljno oslabljeni da više ne predstavljaju neposrednu pretnju.
Međutim, scenariji u kojima Iran izvodi raketne udare na sve vrednije ciljeve u Persijskom zalivu i dalje su verovatni, naročito kada je reč o postrojenjima za desalinizaciju, ključnoj energetskoj infrastrukturi i centralnim gradskim zonama sa neboderima u
Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Biografija Majkla Emersona
Majkl je započeo svoju karijeru u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u Parizu, u periodu od 1966. do 1973. godine.
Nakon pristupanja Ujedinjenog Kraljevstva Evropskoj uniji 1973. godine, pridružio se Evropskoj komisiji u Generalnom direktoratu za ekonomska i finansijska pitanja, gde je imao niz odgovornosti koje su se odnosile na makroekonomsku analizu i prognoziranje, ekonomiju formiranja unutrašnjeg tržišta, a kasnije i monetarne unije.
Njegova poslednja pozicija u Komisiji bila je kao njen prvi ambasador u Sovjetskom Savezu, a potom u Rusiji, od 1991. do 1995. godine.
Od 1996. do 1998. godine bio je viši istraživač na Londonskoj školi ekonomije.
Majkl se pridružio Centru za evropske političke studije (CEPS) 1998. godine kao viši istraživač – saradnik i radio je na nizu projekata, uglavnom vezanih za evropsko susedstvo.
U početku su se oni odnosili na zone sukoba u evropskom susedstvu, uključujući Balkan, Kipar, Bliski istok i Kavkaz.
U novije vreme fokusirao je svoj rad na istočnoevropsko susedstvo, sa projektima u Ukrajini, Moldaviji i Gruziji. Istovremeno je radio i na pitanjima vezanim za Bregzit.
(Kurir.rs/Milica Vulić)