"ONI MESECIMA NE DOLAZE!" Prof. dr Čedomir Antić i Mihajlović žestoko iskritikovali opoziciju zbog nedolaska na sednicu: Vode politiku bez sadržaja i ideje
Vanredna sednica Narodne skupštine Srbije, na kojoj je trebalo da se odlučuje o poverenju Vladi, odložena je zbog nedostatka kvoruma, budući da se opozicioni poslanici, koji su inicirali raspravu, nisu pojavili u parlamentu.
Ovakav razvoj događaja izazvao je oštre reakcije u javnosti. Bivša ministarka energetike i nekadašnja potpredsednica Vlade, Zorana Mihajlović, ocenila je da takvo ponašanje opozicije nije iznenađujuće, ali da predstavlja problematičnu praksu.
"Ovakav potez je potpuno nerazumljiv"
Govoreći u emisiji "Redakcija" na Kurir televiziji, Mihajlović je istakla da opozicioni poslanici imaju obavezu prema građanima koji su im ukazali poverenje. Prema njenim rečima, parlament bi trebalo da bude osnovno mesto političke borbe, gde se iznose programi, kritike i predlozi rešenja.
"Pa znate šta, nije ni prvi ni poslednji put da to opozicija u poslednjih nekoliko godina radi. Nisam čak ni iznenađena, zato što imate najveći deo opozicije koji uopšte ne dolazi u parlament. Ti ljudi su dobili poverenje građana, a ako ste opozicioni poslanik i želite da dođete na vlast ili da budete korektivni faktor, onda je logično da koristite parlament, da iznesete svoje planove, projekte i kritike i pokažete kako mislite da se stvari mogu popraviti. Meni se ne dopada situacija da poslanici mesecima ne dolaze na sednice, a primaju plate i učestvuju na konferencijama u inostranstvu. To su stvari koje moraju da se menjaju, jer mnogo toga može da bude bolje", poručila je Mihajlović.
Sličan stav izneo je i prof. dr Čedomir Antić sa Filozofskog fakulteta koji smatra da je opozicija propustila političku priliku.
On je ocenio da je iniciranje rasprave o poverenju Vladi bio rizičan, ali potencijalno značajan potez, koji je zahtevao punu mobilizaciju opozicionih poslanika. "To je bila prilika da se predstave biračima i artikulišu jasne političke poruke", naveo je Antić.
„Opozicija je tražila raspravu o Vladi i to je bio rizičan potez, ali i velika prilika. Očekivalo se da dođu svi poslanici i da iskoriste vreme da pokažu šta nude. Međutim, danas imamo mnogo buke, a vrlo malo jasnih poruka koje ostaju u javnosti. Ne može se politička borba voditi bez sadržaja i bez jasne ideje šta želite da promenite. Takođe, pojedini potezi, poput incidenata u parlamentu, potpuno su nerazumljivi i ne daju nikakav politički efekat, naprotiv, mogu da pošalju pogrešnu poruku biračima i čak izazovu sumnju unutar same opozicije“, rekao je Antić.
Prof. dr Čedomir Antić o "mađarskom scenariju"
Govoreći u emisiji "Redakcija" na Kurir televiziji, Čedomir Antić osvrnuo se na poređenja sa "mađarskim scenarijem" u domaćoj politici, ističući da takve analogije pre svega ukazuju na napuštanje „revolucionarne prakse“ i povratak institucionalnim političkim procesima. On je ocenio da se u Mađarskoj kroz izbore pokazalo funkcionisanje demokratskog sistema i da se politička borba vodi dugoročnim pridobijanjem birača, a ne vaninstitucionalnim pritiscima.
"Pre svega, drago mi je što se govori o mađarskom modelu, zato što to znači da se napustila revolucionarna praksa. Mađarska je imala legitimnu opoziciju koja se vremenom reorganizovala, a na izborima se pokazalo da je to demokratski sistem. Politika se ne vodi kroz incidente, već kroz dugoročno pridobijanje birača i ozbiljnu političku ponudu", rekao je Antić.
Opozicija nema konkretne planove
Prema rečima Zorane Mihajlović, opozicija bi morala da ponudi konkretne politike u oblastima poput ekonomije, energetike i spoljne politike, umesto da se fokusira isključivo na smenu vlasti.
"Prva stvar je da bi opozicija morala da se ujedini, ali ne samo oko cilja dolaska na vlast, već oko jasnih programskih principa. Danas ne vidimo dovoljno konkretnih planova, kako u oblasti ekonomije, tako i energetike, spoljne politike ili budućeg razvoja zemlje. Građani moraju da znaju kakva ih politika očekuje u narednih deset godina: da li ćemo graditi nuklearne elektrane, kakav je odnos prema Evropskoj uniji, Rusiji i Kini, kakva je fiskalna politika. Bez toga nema ozbiljne alternative. Velika je razlika između dolaska na vlast radi vlasti i dolaska na vlast sa jasnom idejom kako da se država unapredi", naglasila je Mihajlović.
Spoljnopolitički kurs Srbije
U širem geopolitičkom kontekstu, otvoreno je i pitanje spoljnopolitičkog kursa Srbije. Nakon izjava ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Lavrov, koji je ocenio da Srbija vodi balansiranu politiku, Vučić je ponovio da zemlja ostaje na evropskom putu, ali ne po cenu ugrožavanja sopstvenih interesa.
Antić smatra da je takva pozicija posledica promenjenih međunarodnih okolnosti, ističući da je entuzijazam za proširenje Evropske unije oslabio, kako u regionu, tako i unutar same Unije.
"Srbija je dovedena u takvu poziciju usled promena na međunarodnoj sceni. Nekada je postojao širi konsenzus o evropskom putu, ali se situacija promenila kako je i sama Evropska unija ušla u krizu. Danas više ne postoji isti nivo entuzijazma za proširenje, ni u regionu ni među građanima EU. Zbog toga Srbija vodi složeniju, višeslojnu politiku, pokušavajući da očuva svoje interese u okolnostima globalnih promena", zaključio je Antić.
Kurir.rs