PUKLO VEĆ UOČI SASTANKA Pokušaj ujedinjenja opozicije propao i pre nego što je počeo
Pokušaj dela opozicije da organizuje sastanak o nastupu na vanrednim parlamentarnim izborima već na samom početku razotkrio je veliko rasulo koje vlada u njihovim redovima. Umesto najavljenog objedinjavanja i dogovora, inicijalni susret, koji je sinoć organizovao lider Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić, i pre nego što se dogodio, pretvorio se u demonstraciju nesloge i međusobnog nepoverenja, jer su neki opozicionari ili odbili poziv, poput lidera novog DSS Miloša Jovanovića, ili su sasvim zaobiđeni, poput lidera pokreta Kreni-promeni Sava Manojlovića, koji tvrdi da nema nikakve informacije o bilo kakvom sastanku.
Dodatni problem
Neuspeh u startu nije samo organizacioni problem već simptom dublje krize, u kojoj se simulira politika i potvrđuje da blokaderska opozicija nema odgovore na suštinska pitanja koja interesuju birače, ocenjuju sagovornici Kurira. Oni podsećaju da opozicija godinama govori o nužnosti zajedništva, ali ponovo ne uspeva da napravi ni prvi korak ka tom cilju. Istovremeno, suočavaju se sa realnošću u kojoj je vlast stabilna i dominantna, što potvrđuju izborni rezultati na svim nivoima, dok oni sami deluju dezorijentisano, konfuzno i bez jasne strategije, ali i bez programa i plana.
Uz ovakvu ocenu, politički analitičar Branko Radun kaže za Kurir da je dodatni problem i odnos prema tzv. studentskoj listi, koja lebdi u političkom prostoru kao nepoznanica.
- Umesto da definišu jasan stav, da li je vide kao partnera, konkurenciju ili prolazni fenomen, opozicioni lideri ostaju u zoni kalkulacija. Kao što nije dovoljno da se samo ujedine, tako nije dobro da se igra samo na kalkulaciju, a zanemari se ono što je suština političkog delovanja, a to su program, vizija, plan... Bez toga ovakva opozicija pojačava utisak neodlučnosti i političke konfuzije. I ovaj pokušaj okupljanja pokazuje da opozicija ne zna šta da radi: da li da pokuša da se priključi onome što treba da bude studentska lista i da pristane da bude potpuno marginalizovana, ili da pokuša da sastavi svoju listu, ali i za taj scenario neophodni su jasan plan i program, konkretne ličnosti i kandidati. Toga nema ni u najavi, jer je glavni problem što ti elementi moraju da se dovoljno razlikuju od tzv. studentske liste. Sve je konfuzno. Studenti nikako da se prikažu, a opozicija nikako da se sastavi - objašnjava Radun.
Karikatura
Kako navodi, u takvoj situaciji opozicija kao da se vrti u zatvorenom krugu - sastanci bez zaključaka, inicijative bez podrške i strategije bez sadržaja.
- Ako za desno opoziciono krilo navodimo 2023. godinu kao tačku njegove propasti, onda za ovaj građanski deo možemo komotno reći da su je proteklih godinu i po deklasirali protesti. Liderske sujete hronično opterećuju opoziciju, ali za njih je politički neophodno da se ujedine. Mnoge opozicione stranke su u međuvremenu postale minorne, za većinu je cenzus težak, a za mnoge i nepremostiv zadatak. Oni ne mogu ni da sednu za sto, a kamoli da se dogovore. Sve to je postalo čak i nemoguće. Uz to, opozicija nema ni ono što bi je razlikovalo od studentske liste, koju i sama često kritikuje. Problem opozicije nije samo u odnosu snaga na političkoj sceni već pre svega u njenoj unutrašnjoj slabosti - zaključuje Radun.
Politički analitičar Marko Miškeljin ocenjuje za Kurir da ovo više nije ni simulacija politike, već njena potpuna karikatura.
- Razgovarati o izborima, a prethodno demonstrativno odbiti dijalog s predsednikom Aleksandrom Vučićem znači svesno bežati od svake odgovornosti i svesti politiku na performans za sopstveno biračko telo. A onda, kao završni čin apsurda, ne mogu da se dogovore ni ko će uopšte doći na sopstveni sastanak. Ta konfuzija nije incident, već ogledalo stanja. Na delu su potpuna dezorganizacija, sujete koje razbijaju svaku inicijativu i odsustvo elementarne političke ozbiljnosti. Ovo je dokaz da opozicija postaje skup aktera koji nisu u stanju da upravljaju ni sopstvenim redovima. Ako ne mogu da organizuju sastanak, kako bi organizovali državu? Ako ne mogu da usaglase minimum, kako bi donosili teške odluke? U ovom trenutku njihov najveći politički domet je proizvodnja haosa, pa čak i unutar sopstvenih redova - kaže Miškeljin.