"MOŽEMO SE BRANITI I BEZ AMERIKE"! Makron odgovorio Trampu: Evropi je bolje da jača sopstvenu bezbednost nego da se oslanja na SAD
Francuski predsednik Emanuel Makronponovo je branio sposobnost Evrope da se sama brine o sebi. Rekao je da klauzula o uzajamnoj pomoći, koja je zapisana u same temelje ugovora Evropske unije, uopšte nije dvosmislena i definitivno „nije samo prazna reč“.
Makron je naglasio da je pakt već dokazan u praksi. Kao krunski dokaz naveo je intervenciju nekoliko zemalja članica koje su poslale vojnu pomoć Kipru nakon napada dronom na britansku vazduhoplovnu bazu 28. februara.
„Što se tiče člana 42, stav 7, to nisu samo reči na papiru“, rekao je francuski lider, dodajući: „Apsolutno smo jasni po tom pitanju. Nema mesta za različita tumačenja ili bilo kakvu dvosmislenost.“
Da li je pakt sa EU jači od NATO-ovog?
Makron je u Grčkoj kako bi obnovio bilateralni sporazum o strateškoj odbrani, i tamo je iskoristio priliku da evropsku odbrambenu klauzulu nazove „jačom“ od čuvenog Člana 5 NATO saveza. Ponovio je svoj stari stav – Evropi je bolje da jača sopstvenu bezbednost nego da se oslanja na sve nepredvidljivije SAD pod vođstvom Donalda Trampa. „Iskreno verujem da će se ovaj američki pristup nastaviti“, naglasio je.
Samo dan ranije, lideri EU na neformalnom sastanku na Kipru potvrdili su da se razrađuju planovi o tome kako će donedavno zanemarena odredba funkcionisati u praksi. Predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta rekao je u petak da se trenutno „izrađuje“ „priručnik“ za korišćenje klauzule o uzajamnoj pomoći.
Tramp je poljuljao poverenje u Americi
Kada su ga pitali o NATO-u i njegovom osnovnom principu da članice priskaču jedna drugoj u pomoć ako budu napadnute, Makron nije krio svoje sumnje u efikasnost Člana 5. „Sada postoji sumnja u vezi sa tim članom, a nisu ga na sto stavili Evropljani, već američki predsednik“, rekao je Makron tokom debate sa grčkim premijerom u živopisnoj antičkoj agori u Atini.
Prema njegovim rečima, ovo je dovelo do „de fakto slabljenja NATO saveza“. Makron je naglasio da čvrsto veruje u evropski stub unutar NATO-a i smatra da je jedini način da se on snažno ojača kako bi Evropa bila spremna za sve scenarije.
Kipar je bio prekretnica
Njegov grčki kolega, Kirijakos Micotakis, složio se sa ovim stavom. Slanje borbenih aviona i pomorske podrške na Kipar nazvao je potezom koji fundamentalno menja pravila igre za celu Uniju.
Strahujući da bi najistočnija članica EU mogla postati meta žestokih uzvratnih napada u ranim danima rata SAD i Izraela protiv Irana, Francuska, Grčka, Španija, Italija, Holandija i Portugal hitno su poslale pomoć ostrvu.
„Ono što smo uradili na Kipru bila je prekretnica“, rekao je Micotakis, insistirajući da je došlo vreme da se malo poznati odbrambeni pakt shvati ozbiljno. Priznao je da se o tome retko ranije raspravljalo jer se uvek pretpostavljalo da će NATO obaviti posao, ali da su se vremena promenila.
„Moramo da učimo iz slučaja Kipra i razmislimo šta bi se moglo dogoditi u drugačijem scenariju. Moramo da sprovedemo vežbe kako bismo tačno znali šta znači pružiti podršku evropskoj zemlji u opasnosti“, dodao je grčki premijer.
Zaključio je da bi takva akcija bila snažna politička izjava da se EU ne oslanja isključivo na NATO, što bi u krajnjoj liniji bilo dobro za samu Alijansu. S druge strane, Donald Tramp, besan što ga NATO nije podržao u napadima na Iran, pojačao je kritike saveznika, što je samo podgrejalo strahove da Vašington više ne garantuje podršku u slučaju aktiviranja Člana 5.
Kurir.rs/Agencije