Od ovih biljaka krpelji beže glavom bez obzira: Posadite ih i zauvek se rešite parazita
Biljke koje sadrže eterična ulja mogu da smanje prisustvo krpelja, ali najbolje deluju u kombinaciji sa redovnim održavanjem dvorišta.
Proleće i leto mnogima su omiljeni deo godine, ali uz toplije dane, duže večeri i dvorišta koja oživljavaju u svim nijansama zelene, dolazi i manje prijatan "sezonski dodatak" – krpelji. Dobra vest je da postoje i prirodni načini da im se dvorište učini manje privlačnim, a među njima su i biljke koje mnogi već imaju ili ih rado sade.
Iako nijedna biljka sama po sebi neće u potpunosti rešiti problem, neke vrste su poznate po tome da svojim mirisom mogu delimično da odbijaju krpelje. Upravo zato se sve češće preporučuju kao dodatna, prirodnija zaštita u vrtu, piše Jutarnji.
Lavanda je jedan od najčešćih izbora. Njen umirujući miris i nežni ljubičasti cvetovi prijaju ljudima, ali krpeljima nisu nimalo privlačni. Upravo zbog spoja linalola često se pominje kao biljka koja može pomoći u njihovom odbijanju – još jedan razlog da se nađe u prolećnoj sadnji.
Sličnu ulogu imaju i kadifice, poznate po jarkim nijansama žute, narandžaste i crvene. Osim što unose boju u vrt, sadrže piretrum jedinjenje koje se koristi i u mnogim sredstvima protiv insekata i ispuštaju miris koji krpelji izbegavaju.
U začinskom vrtu svoje mesto može da ima i origano. Osim što je nezaobilazan u kuhinji, njegova eterična ulja takođe nisu po volji krpeljima, pa može biti praktičan i dekorativan dodatak dvorištu.
Nana (metvica) je još jedna biljka čiji intenzivan miris deluje odbojno na ove parazite. Lako se uzgaja, brzo širi i može se saditi u vrtu ili u saksijama na terasi, uz dodatni bonus - svež miris u prostoru.
Eukaliptus, iako ređi u našim vrtovima, takođe se ističe zbog ulja koja se često koriste u repelentima. Osim što je vizuelno atraktivan, može imati i funkcionalnu ulogu u smanjenju prisustva krpelja.
Ruzmarin je još jedan dvostruko koristan izbor – omiljen u kuhinji, ali i biljka čiji snažan miris krpelji izbegavaju. Dodatna prednost je što ga ne vole ni neke druge životinje, pa može pomoći i u zaštiti vrta.
Pored lavande, ruzmarina i nane, koje se najčešće pominju u ovom kontekstu, postoje i druge biljke sa sličnim efektom. Na primer, limunska trava je poznata po sadržaju citronela ulja, čestog sastojka prirodnih repelenata, zbog čega je krpelji takođe izbegavaju. Lako se uklapa u začinske vrtove i dobro uspeva u toplijim uslovima.
Zanimljiv dodatak je i pelin, biljka jakog, gorkog mirisa koji krpeljima nije privlačan. Zbog jedinjenja koje sadrži, često se navodi kao prirodna zaštita od različitih štetočina.
Mačja metvica, bliska rođaka nane, sadrži nepetalakton – jedinjenje za koje su istraživanja pokazala da može delovati kao prirodni repelent. Osim što odbija insekte, lepo izgleda u vrtu zahvaljujući nežnim cvetovima.
Timijan je još jedna aromatična biljka koja se lako uzgaja i čija ulja mogu pomoći u odbijanju krpelja. Često se koristi i u domaćim prirodnim preparatima protiv insekata.
Hrizanteme, poznate i kao "mame", osim dekorativne vrednosti sadrže piretrine – prirodna jedinjenja koja se koriste u zaštiti od insekata. Zato se često preporučuju kao deo „odbrambene“ sadnje u dvorištu.
Na kraju, tu je i beli luk – nezaobilazan u kuhinji, ali i biljka snažnog mirisa koji krpelji ne podnose. Lako se uzgaja i može biti praktičan dodatak svakom vrtu.
Ipak, važno je naglasiti da biljke nisu magično rešenje. Njihov efekat je ograničen i najbolje funkcioniše kao dopuna osnovnim merama poput redovnog održavanja travnjaka i uklanjanja guste vegetacije. U kombinaciji sa tim koracima, mirisne biljke mogu pomoći da dvorište postane manje privlačno krpeljima, a samim tim i prijatnije za boravak.
Kurir.rs/ City Magazin