"PONOSAN SAM ŠTO SAM HRVAT, ALI NE MOGU DA MRZIM NEKOGA JER JE SRBIN" Došao u Zvezdu, pa uzeo pušku u ruke i vratio se u Hrvatsku! Njegove reči sada odjekuju!
Dodajte Kurir u vaš Google izborSelektor vaterpolo reprezentacije Hrvatske, Ivica Tucak, bio je gost regionalnog sportskog simpozijuma „Simposar“ u Istri, gde je u razgovoru za medije govorio o rivalstvu Hrvatske i Srbije, ali i poslao poruku koja je privukla veliku pažnju u regionu.
Govoreći o odnosima van bazena, Tucak je istakao da ga za Beograd vežu dugogodišnja prijateljstva i lepe uspomene.
Tucak, koji već godinama neguje prijateljske odnose sa bivšim srpskim selektorom Dejanom Savićem, istakao je da sportsko nadmetanje ne sme nikada da pređe granice poštovanja i ljudskosti. On je naglasio da se u Beogradu uvek oseća dobrodošlo i da tamo ima veliki broj prijatelja sa kojima ga vežu i sportski i privatni odnosi.
"To sam rekao milion puta – Beograd je grad u koji se uvek rado vraćam i u kojem imam mnogo dragih prijatelja. Tamo se osećam lepo i prijatno", rekao je Tucak za "Sportal".
Dodao je da se ta prijateljstva ne završavaju sportskim takmičenjima, već se nastavljaju i godinama kasnije.
"Svi ti moji prijatelji iz Beograda, kad god mogu, dolaze kod mene u Šibenik. Odem sa njima na more, na brod, pojedemo ribu i to su stvari koje vam niko ne može oduzeti", naveo je hrvatski selektor.
Tucak je potom naglasio da, iako je ponosan na svoje poreklo, nacionalnost nikada ne sme da bude razlog za mržnju ili podelu među ljudima.
"Svoju domovinu volim najviše na svetu, ja sam Hrvat i na to sam ponosan, ali nikada sebi neću dozvoliti da mrzim nekoga zato što je Srbin. Nikada. Za mene je čovek čovek, prijatelj je prijatelj, a nacionalnost je nešto sasvim drugo", poručio je Tucak.
Njegove reči izazvale su brojne reakcije u regionu, a poruka selektora Hrvatske dočekana kao još jedan apel na sportsku i ljudsku povezanost uprkos rivalstvima koja postoje u takmičenjima.
Ko je Ivica Tucak?
Čuveni stručnjak i legendarni vaterpolo trener iza sebe ima neverovatnu životnu priču.
Bivši vaterpolista i dugogodišnji selektor vaterpolo reprezentacije Hrvatske, Ivica Tucak, početkom 90-ih potpisao je četvorogodišnji ugovor sa Crvenom zvezdom, međutim, kada je počeo rat u Jugoslaviji odlučio je da prekine saradnju sa beogradskim klubom i napusti Srbiju.
Jednom prilikom hrvatski stručnjak je otrkio da se nikada nije pokajao zbog te odluke i da bi i danas isto postupio.
''Hronologija je vrlo jednostavna. Ja sam potpisao ugovor za Zvezdu pred rat, na poziv trenera Nikole Stamenića koji me je trenirao u repreznetaciji Jugoslavije. Tada je Zvezda pokušala, a kasnije je i uspela da napravi velik tim. Otišao sam na njegov poziv, sa željom da napravim napredak u karijeri, međutim rat je to sve prekinuo'', ispričao je Tucak pre nekoliko godina tokom gostovanja u podkastu "Inkubator", prisećajući se tog dela svoje karijere.
Povratak u Šibenik
"Nakon godinu dana, u maju te 1991. godine, pokupio sam se i iz Beograda se vratio u Šibenik. Bio sam u Šibeniku tokom leta, kratko otišao da igram u Švajcarskoj, vratio se i tad više nije bilo izbora sem uzeti pušku u ruke i učestvovati u ratu. Ako me pitate, ponosan sam i na jednu i na drugu epizodu. Zvezda nije bila moja ljubav, niti ja navijam za Zvezdu, ali je to tad bio iskorak u mojoj karijeri. Bilo mi je divno tada, bila je to dobra ekipa i divno sam se osećao u Beogradu. Ali, ponavljam, čim su počele te lude godine raskinuo sam sjajan četvorogodišnji ugovor", objasnio je svoj potez Tucak i nastavio:
"Ono što je bitno... Ja sam živeo u Šibeniku, koji je bio pod opsadom i bombama. Ideš na trening u zatvoreni bazen, pa si sutra u skloništu... Bilo je teško trpeti. Da se sutra opet desi tako nešto, ja bih opet uzeo pušku i branio svoj dom i svoj grad! Rekao sam, postoji razlika između napadanja bilo koga i odbrane nečeg što je tvoje. Napadati nikad u životu, braniti uvek".
Porodična tragedija
Život proslavljenog Hrvata obeležila je jedna stravična porodična tragedija, pošto su on i supruga Marijana 2005. godine izgubili troipogodišnju kćerku Tenu. Na nju je na terasi jednog kafića u Šibeniku pao automat sa igračkama i zadobila je teške povrede glave od kojih nije uspela da se oporavi. Tucak ne voli puno da priča o tome...
"To je isključivo moja priča, ne volim o tome da govorim. To je samo moja tragedija i tragedija moje supruge, naša zajednička. Zašto se to moralo dogoditi i zašto na tako bizaran način, na to nema odgovora. Bilo je to jedno najlepše i najdivnije, ma zaista najpametnije dete na svijetu. Samo oni koji su takvo što proživeli, znaju o čemu pričam. Osećao sam se kao da neko s mene kida živo meso. To je stanje takvog šoka u kojem čovek ne razumije ništa, buđenja nakon toga su bolna, nešto su najbolnije što čovek može da doživi. Prošlo je dosta vremena, ali dan-danas to ne mogu u potpunosti osvestiti, zašto se to moralo dogoditi?!", rekao je u jednom intervjuu Tucak.