Konstantan strah koji su imali od vođe bande Dušana Spasojevića pripadnici klana su s druge strane ispoljavali u bolesnoj surovosti prema pravim ili izmišljenim neprijateljima, kao i onima koji su odbijali da uđu u savez s njima.
U najvećem broju slučajeva žrtve su otimali, odvozili na zemunsko groblje ili u zabačene šupe, premlaćivali ih štanglama, kablovima, pištoljima, pesnicama... Većini njihovih žrtava ostale su trajne fizičke posledice. U prebijanju žrtava učestvovali su i članovi takozvanih pajser brigada koje su u raznim delovima Beograda „zemunci“ regrutovali kao svoje vojnike. Negde ih je bilo i po 50.
Zaseda kod Gardoša
U sudskim spisima su ostali zabeleženi brojni primeri sadističkog iživljavanja u kojima su neposredno učestvovali članovi klana. Primera radi, u junu 1999. Marko Adamović, jedan od dilera droge, na prevaru je doveo P. P. u kućicu iznad Gardoša u Zemunu. U kući su već bili braća Dušan i Đorđe Krsmanović, Milan Jurišić i Zoran Spasković. Čim je P. P. ušao u kuću, Adamović mu je lisicama vezao ruke na leđa i gurnuo ga na stolicu. Odmah su svi počeli da ga tuku po celom telu, koristeći i oklagiju. Zatim su ga šibali bičem, od čijih su mu se udaraca otvorile žive rane. Na rane su mu sipali so, a upaljačem pekli ruke tako da mu je pucala koža. Nakon svega su mu šrafcigerom boli rane po telu. Tortura je trajala oko sat vremena. P. P. je za to vreme dobio više od 5.000 udaraca. Od tada, između ostalog, ima probleme i s funkcionisanjem bubrega.
U decembru 2002. godine Đorđe Krsmanović je pozvao Z. A. da dođe i objasni „kakve to gluposti priča“. Sačekali su ga Milan Jurišić i Đorđe Krsmanović i odvezli u Šilerovu. Tamo su bili još Zoran Vukojević, Dušan Krsmanović i Dušan Spasojević, koji je prvo vikao na njega, a onda rekao da ga vode i ubiju.
Braća Krsmanović su ga odvezla do kuće jednog od njih, a tokom vožnje ga je Dušan četrdesetak puta udario pesnicom u glavu. Kada su stigli, stavili su ga na sedište izvađeno iz automobila, zatim izneli čiviluk, lopatu, zašiljene gvozdene kuke za meso...
Kačili ga na kuke za meso
U međuvremenu su došli i Milan Jurišić, Miloš Simović i Vlada Budala. Svi su ga tukli. Kada bi od udaraca pao sa stolice, kukom su ga hvatali za usta i podizali. Delove šiljatog aufingera čekićem su mu gurali u anus, a potom vadili i terali ga da liže. Upaljačem su pokušavali da mu pale mošnice. Tokom iživljavanja koje je trajalo oko sat Z. A. je više puta padao u nesvest i zadobio brojne prelome kostiju.
SUTRA: Pretnje policiji
Upali u policiju
UBIJALI UKRADENIM POLICIJSKIM ORUŽJEM
Pripadnici klana neposredno su učestvovali u demonstracijama 5. oktobra 2000. godine, te kasnije veličali svoje „zasluge“ za političke promene i odlazak Slobodana Miloševića s vlasti. Tokom protesta pripadnici ove bande upali su u policijsku stanicu Stari grad i odatle ukrali veliku količinu naoružanja, koje nikada nije pronađeno. Za ubistva koja su potom počinili uglavnom Sretko Kalinić i Mile Luković Kum upotrebili su upravo ukradene „kalašnjikove“.
Piše Vojislav Tufegdžić, autor kultnog filma „Vidimo se u čitulji“
NE PROPUSTITE
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Na pomolu novi mafijaški obračun?!
