Tuga za ubijenima i žal za izgubljenim domovima sa jedne, i pobedničko slavlje uz podignutu šaku i fašističke simbole sa druge strane. Tako se u najkraćem može opisati obeležavanje godišnjice „Oluje“.
Uvertira u hrvatsku proslavu „Oluje“ dovoljno kazuje kako će izgledati proslava godišnjice hrvatske „pobede“.Antisrpske harange u Hrvatskoj u kontinuitetu traju od 19. veka, kaže predsednik Asocijacije udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir. Ova politika počela je sa Antom Starčevićem, a nastavljena je sa Pavelićem i Tuđmanom, objašnjava on.
"Čovek može pomisliti da je pojačano antisrpsko raspoloženje u Hrvatskoj uslovljeno izbornom kampanjom, ali kampanja protiv Srba je kontinuirana", kaže Budimir. On navodi da je dolazak Socijaldemokratske partije na vlast i ulazak Hrvatske u EU probudio lažnu nadu da će se status Srba u Hrvatskoj promeniti. EU i dalje ćuti na šovinističke i fašističke ispade u toj zemlji.Srba je u Hrvatskoj sve manje, a ono što posebno zabrinjava je prevođenje iz pravoslavlja u katoličanstvo.
„Imali smo u Drugom svetskom ratu tu pojavu. Postojala je Hrvatska pravoslavna crkva, sada imamo Hrvatsku pravoslavnu zajednicu. U trendu je i prekrštavanje i preveravanje, a ovih smo dana svedoci i povampirenog ustaštva“, kaže Budimir. ’Oluja‘, ali i svi događaji iz devedesetih godina, ostavili su traumatične ožiljke na telu srpskog naroda“, kaže istoričar Aleksandar Raković.
„To ne može a da se ne odrazi na identitet naroda. Samopouzdanje je poljuljano, a prisustvo Srba na tim prostorima, koje trajalo jedan milenijum, okončano je uz mig zapadnih evroatlantskih struktura. To što je zapadnoevropska civilizacija počinila takav zločin nad pravoslavnim hrišćanima je posebno tragično“, kaže Raković i podseća da nije prvi put da se tako nešto dogodilo.
U onome što se dogodilo Srbima i Grcima, Raković vidi težnju Zapada da grubo razgraniči civilizacije. Krajnji rezultat tih težnji su, prema njegovim rečima, događaji na Bliskom istoku.
„Mi smo prilično uzdrmani i bili smo u nokdaunu, ali smo se podigli i oni se pitaju kako je moguće da nas nisu nokautirali, a uložili su toliko sredstava, manipulacije, municije da bi disciplinovali Srbe, ali u tome nisu uspeli“ kaže Raković.
"Teško je utvrditi tačan broj povratnika", kaže Budimir. Iako hrvatske vlasti tvrde da se na ognjišta vratilo oko 130.000 ljudi, istraživanje koje je uradio UNHCR govori da se u Hrvatsku vratilo 30.000 do 40.000 Srba izbeglica.Povratka nema, kaže Budimir, a podaci pokazuju da je veći broj onih koji se iz Hrvatske vraćaju u Srbiju nego u obrnutom smeru. Iako je u Hrvatskoj usvojen Zakon o manjinama, on se u praksi ne primenjuje.
„Gotovo na prste jedne ruke možemo izbrojiti one koji su se zaposlili, pogotovo u državnim službama. Oni koji se vraćaju uglavnom žive od penzija ili od poljoprivrede, a vrlo dobro znamo kako im je teško, jer nemaju poljoprivrednih mašina i taj povratak nije održiv. Bilo je vrlo skromne obnove, koja je završila tako da, ako ljudi ne mogu da se vrate, Hrvatska ih tuži i moraju da nadoknade uložena sredstva sa kamatama. To pravi ogromne probleme. Sve je manje ljudi koji se vraćaju, a posle ovih dešavanja položaj Srba biće još teži”, zaključuje Budimir.
(Sputnjik)
