Bio je profesor Četvrte gimnazije u Beogradu, s kao ataše za kulturu i savetnik za štampu u Berlinu, Rimu, Lisabonu i Londonu. Kao jedan od najznačajnijih i najplodnijih ličnosti jugoslovenske književnosti XX veka, Crnjanski je pisao pesme, romane, priče, drame, putopise, kritike, eseje. Tvorac stihova "Sumatre", "Stražilova", "Lamenta nad Beogradom", pisac "Dnevnika o Čarnojeviću", romana "Kap španske krvi" i "Seoba" 1971. godine nagrađen je NIN-ovom nagradom za "Roman o Londonu", u kome je Crnjanski, velikim delom autobiografski, izneo tragičnu sudbinu emigracije.
O Crnjanskom je Ivo Andrić zapisao: "Od svih nas, jedini je Crnjanski rođeni pisac".
Ovo su neki od njegovih citata:* Oni, koji ne umeju da se pretvore u glumca - u svom životu - ostaju ostrva.* Misliocu, a to znači umetniku, književniku, naučniku, ne možeš zabraniti da pronalazi nove puteve. Ne možeš književniku držati pero i umesto njega pisati; naučniku ne možeš oduzeti mikroskop; hirurgu skalpel, i umesto njih raditi njihov posao.
*Nedostatak slobode počinje političkim sugestijama, a diktatura je sledeći korak: zabrana slobodnog stvaralaštva!
* Nigde na svetu ne govori se o nama tako ružno kao kod nas. Što je gore, nigde na svetu ne dozvoljava se tako olako drugome da to čini kao kod nas.* Ja vidim da će doći jedno bolje stoleće. Ono uvek dolazi.* Sa romanima, kakvi su danas, ne može se dići revolucija.* Cela naša zemlja sastavljena je od komada prošlosti. Daleko je od mene i sama pomisao da bi trebalo na toj prošlosti stati. Daleko od toga. U budućnost treba gledati. U budućnost treba ići. U budućnost gledaju i idu svi srećniji narodi.
