Tako se u starom Egiptu verovali da je buđav hleb idealan za dezinfekciju rana, što možda i ne zvuči toliko bizarno ukoliko imamo na umu Pasterovo otkriće da određene gljivice zaustavljaju rast bakterija. Pomislite samo na penicilin.Drevni Egipćani su, takođe, mešali izmet krokodila sa izmetom kako bi napravili svojevrsni spermicid i sprečili neželjenu trudnoću, a još od njihovih dana čuven je navodni lek za zubobolju koji podrazumeva pravljenje paste od tucanog mrtvog miša.Miševi su se upotrebljavali i u elizabetanskoj Engleskoj, gde su presecani na pola i utrljavani u kožu radi lečenja ekcema i lišajeva, prenosi National Geographic.Kasnije, u XVIII I XIX veku, ljudi su verovali da za mucanje može pomoći hemiglosektomija, koja je podrazumevala odsecanje dela jezika. Danas se ova metoda koristi za lečenje kancera jezika, ali pod anestezijom.Pored toga, naši preci koristili su za lečenje supstance za koje danas znamo da su snažni otrovi – arsenik se upotrebljavao u slučajevima malarijea, artritisa, dijabetesa i sifilisa, a za ovaj poslednji se koristila i živa. Uz to, nekada su preporučivane droge poput ekstazija i heroina.SA SAJTA NATIONAL GEOGAPHIC PREPORUČUJEMO VAM JOŠ:Piramiden, sovjetski grad duhova usred Carstva polarnih medvedaKako hronična upotreba marihuane utiče na mozak?Priča o „ljubavnicima iz Valdara“10 neobičnih sujeverja iz različitih krajeva sveta7 stvari zbog kojih se izgled Zemlje može promeniti za treptaj oka
