ITALIJANI NISU NI HTELI DA RONE U PEĆINI, ŽIVI SU USISANI UNUTRA? Šokantan obrt u istrazi, ovo je najstrašnija teorija o pogibiji ronilaca na Maldivima!
Dodajte Kurir u vaš Google izborMaldivske vlasti su pokrenule istragu o smrti pet italijanskih ronilaca koji su prošle nedelje poginuli u dubokomorskom pećinskom sistemu Devana Kandu, javio je Rojters.
Zvanična istraga se fokusira na nekoliko mogućih uzroka, pre svega utvrđujući da li su ronioci otišli mnogo dublje nego što je planirano. Dok se čekaju zvanični rezultati, u ronilačkim i medicinskim krugovima pojavila su se dva različita stručna tumačenja tragedije.
Teorija o trovanju kiseonikom i neadekvatnoj opremi
Prvo objašnjenje za nesreću, koje je izvestio Rojters, ukazuje na tehničke i fiziološke opasnosti ronjenja na velikim dubinama bez adekvatne opreme. Veteran maldivskog ronioca Šafraz Naim, koji je i savetnik lokalnih odbrambenih i policijskih snaga, istakao je da se ulaz u pećinu nalazi na dubini od 55 metara.
Na toj dubini svetlost dopire samo do prve komore, nakon čega nastaje potpuni mrak. Naim kaže da je ronjenje na ovim dubinama sa običnim komprimovanim vazduhom (smeša sa 21% kiseonika), koji je namenjen rekreativnim ronjenjima do 30 metara, izuzetno opasno. Prema njegovim rečima, na dubini od 55 metara sa običnim vazduhom, teoretski počinje trovanje kiseonikom.
Zbog visokog pritiska, svaki udah unosi previše kiseonika u krvotok, što prekomerno stimuliše centralni nervni sistem, izaziva oštećenje tkiva i dovodi do gubitka svesti. Za takve dubine potrebno je proći naprednu obuku i koristiti specijalizovane smeše sa helijumom (trimiks).
Teorija o snažnim morskim strujama i "Venturijevom efektu"
Drugo tumačenje događaja daje italijanska agencija Adnkronos, pozivajući se na teoriju Alfonsa Bolonjinija, predsednika Italijanskog društva za podvodnu i hiperbaričnu medicinu.
Bolonjini odbacuje mogućnost da su ronioci umrli zbog neiskustva ili trovanja kiseonikom i naglašava da su bili vrhunski stručnjaci.
Na primer, preminula profesorka Monika Montefalkone imala je više od 5.000 zarona i sve potrebne sertifikate, a na zaron je povela i svoju ćerku, što ukazuje na maksimalan oprez.
Prema Bolonjinijevoj teoriji, ronioci su bili na kraju zarona na koralnom grebenu, a pećine nisu bile njihov cilj, već su jednostavno želeli da vizuelno pregledaju ulaz spolja.
Međutim, sistem pećina na toj dubini ima specifičnu konfiguraciju sa odvojenim ulazom i izlazom. Zbog sužavanja prostora kroz koji prolazi morska struja, na dubini od oko 50 metara stvara se takozvani "Venturijev efekat", koji izaziva naglo ubrzanje vode i snažno usisavanje. Bolonjini smatra da je struja iznenada povukla ronioce.
U potpunom mraku, lepršanje peraja podiglo je sediment sa dna i smanjilo vidljivost na nulu. To je dovelo do dezorijentacije, panike i frenetične potrage za izlazom, tokom koje su roniocima ponestajali vazduh.
Bolonjini takođe dozvoljava mogućnost da je samo jedan član grupe usisao struja, a da su ostali poginuli pokušavajući da ga spasu. Ovu teoriju potkrepljuje činjenica da stručnjaci iz DAN Europe u početku nisu mogli da unesu daljinski upravljanog podvodnog robota (ROV) u pećinu upravo zbog jačine morskih struja na ulazu.
Ronioci su imali potrebnu dozvolu
Ova tragična priča je počela kao ambiciozna naučna ekspedicija u Indijskom okeanu. Petočlani italijanski tim stigao je u ostrvsku državu sa primarnim ciljem praćenja stanja morske sredine i proučavanja uticaja klimatskih promena na tropski biodiverzitet.
Tim je predvodila 51-godišnja Monika Montefalkone, profesorka i istaknuta morska ekologinja na Univerzitetu u Đenovi. Prema zvaničnom saopštenju univerziteta, profesorka Montefalkone i njena koleginica Murijel Odenino bile su u zvaničnoj naučnoj misiji na ostrvima. Međutim, fatalno ronjenje na samoj lokaciji Devana Kandu nije bilo deo zvaničnog plana, već je preduzeto u privatnom aranžmanu.
U ovoj privatnoj misiji, profesorki i njenoj koleginici pridružili su se profesorkina ćerka Đorđa Somakal, biolog Federiko Gvaltijeri i iskusni instruktor ronjenja Đanluka Benedeti, koji živi i radi na Maldivima poslednjih sedam godina.
Kancelarija maldivskog predsednika potvrdila je da je grupa imala potrebnu dozvolu vlade za istraživanje mekih korala na lokaciji.
Glavni portparol biroa, Mohamed Husein Šarif, naglasio je da vlasti nisu bile obaveštene da će grupa obavljati tehnički zahtevno i rizično ronjenje u pećinama. Upravnik broda „MV Djuk od Jorka“, sa kog su ronioci otplovili, izjavio je da plovilo ima dozvolu za rekreativno ronjenje do 30 metara i da su ronioci obavešteni o ovom zakonskom ograničenju po dolasku. Zbog kršenja propisa i neposedovanja dozvole za ronilačke ekspedicije, maldivske vlasti su privremeno obustavile rad tog broda.
Hronologija nesreće i spasilačko-istražna operacija
Grupa je ušla u pećinski sistem 14. maja. Nakon što se ronioci nisu vratili, pokrenuta je spasilačka operacija, a sam događaj je brzo proglašen najsmrtonosnijom ronilačkom nesrećom u istoriji ostrvske nacije.
Prvo telo, telo instruktora Đanluke Benedetija, locirano je i izvučeno 15. maja sa dubine od 60 metara. Tokom pretrage u subotu, 16. maja, ronilac Maldivskih nacionalnih odbrambenih snaga, Mohamed Mahdi, takođe je preminuo od dekompresione bolesti.
Uveče 18. maja, portparol Šarif je potvrdio da je specijalizovani tim ronilaca iz Finske locirao preostala četiri tela unutar treće i poslednje komore pećine, gde su pronađena jedno pored drugog.
Ujutro 19. maja, finski ronioci su izvukli dva tela (muškarca i ženu) iz unutrašnjosti pećine na dubinu od 30 metara, nakon čega su im maldivski ronioci i policija pomogli da ih izvuku na površinu, preneo je Rojters.
Ujutro 20. maja, kancelarija za medije predsednika Maldiva potvrdila je da su poslednja dva tela italijanskih ronilaca izvučena iz pećine, čime je operacija izvlačenja završena. Sva tela su prevezena u mrtvačnicu u glavnom gradu Maleu, gde se sprovode dalje zvanične istrage o tačnim uzrocima smrti.