ZA ĐILASA SU IZGLEDA SVI LUDI?! Dok Vučić u Pekingu ugovara milijarde investicija, oni pljuju sporazum koji potpisuju najrazvijenije zemlje sveta - OVO ih boli!
Dodajte Kurir u vaš Google izborProblem dela naše samozvane elite je u formatu — mali su. U svakom pogledu.
Mali su im spoznajni kapaciteti, mali su im po zahvatu planovi, kopaju i nogama i rukama da se dokopaju vlasti zbog male koristi – lične, ne da bi promenili zemlju… i mali im je prozor kroz koji posmatraju svet.
Naravno, shodno tome mali su im i rezultati. Nikakvi.
Uzmimo Dragana Đilasa. (Neko će reći da se on u ovu ocenu ne uklapa jer mu je upornost s kojim se bavi politikom, uprkos porazima i samo porazima ogromna, ali to je kod njega medicinski problem – kao elefantijazis, ili "slonova noga".)
Dragan Đilas izjavio je da "samo lud čovek" može da potpiše ugovor o slobodnoj trgovini sa Kinom, nastojeći da dovede u pitanje političke i ekonomske rezultate Vučićeve posete Siju.
Naravno, nije on jedini koji je to pokušao — poseta predsednika Srbije Kini predstavlja grandiozno finale Vučićeve dugogodišnje dosledne spoljne politike i ruku na srce, blokaderima i opoziciji došla je u veoma nezgodnom trenutku.
U blokaderskim medijima uporno je vođena kampanja čiji je cilj bio da javnost ubedi kako je Srbija zbog Vučića izolovana na međunarodnoj sceni, i kako zbog te izolacije građani trpe, pa zato, je li, treba da glasaju za njih… I onda, šta? Lider Kine, zemlje koja se u ovom trenutku pita za sve na svetu, u manje od mesec dana primi Trampa, Putina pa Vučića! I Vučić ugovori milijadu dolara investicija i ugovori poslove koji će za samo nekoliko godina izmeniti lice Srbije.
Šta onda blokaderima ostaje? Da Si Đinpinga poklope Šiderom, Gocijem i Irenom Jovevom? Da stave na naslovnu stranu: "Picula primio rektora Đokića?"
Na društvenim mrežama bilo je i toga.
Jedan je influenser napao predsednika Srbije što je "pognuo glavu" pred Sijem dok je primao najviši orden koji stranac u Kini može da dobije! Kao da nikad nije video dodelu olimpijskih odličja…
U tom je rangu i Đilasova opaska o sporazumu o slobodnoj trgovini. Kao da nema dugme za veštačku inteligenciju, koja bi mu rekla da su isti takav sporazum, između ostalih, potpisali Švajcarska, Island, Novi Zeland, a da pregovore o parafiranju privodi kraju Norveška.
"Ludi ljudi?"
Sigurno da Đilasu koji čuči u podrumu sopstvenih ambicija i svet posmatra kroz prozorče svoje svesti, ljudi koji imaju viziju, koračaju krupnim koracima i putuju s kraja na kraj sveta sprovodeći vizionarske planove o preobražaju Srbije liče na ludake.
Umesto da disciplinovano sedi na klupi isped kancelarije nekog od evrooparlamentaaraca koji su sebi stavili u zadatak da sruše vlast u Srbiji, Vučić tri sata priča sa Makronom u Jelisejskoj palati, ide kod Putina, prima Ursulu von der Lajen… Lud čovek!
Bilo bi zanimljivo da nam Đilas jednom ispriča kako on u svojim fantazijama priča sa ovim liderima. Šta on kaže njima, i šta, kao, oni njemu. Da saznamo da li ga ujutru, kad se probudi, boli ruka od lupanja o sto u snu, da li iz kreveta ustaje promukao od vikanja od kojeg se ore Kremlj i Jelisejska palata… I da li mu osmeh na licu ostaje sve dok ne ode da se umije i vidi sebe u ogledalu?
- Pitam ja Sija: kakav je to papir?, a on kaže da je to sporazum o slobodnoj trgovini. I ja fike-fike, pocepam i bacim na pod. A pod se sija, mermer… - mogao bi Đilas, kad bi bio iskren, da nam to ispriča na Novoj.
Ali, nije njemu do sporazuma o trgovini. Nego što će Vučić da raspiše izbore, i što će opet, lud čovek, da pobedi na njima.
Kurir