Optuživali je da je sultana vradžbinama učinila impotentnim: Sofija od robinje postala moćna sultanija, pa naručila ubistvo jednog Srbina
Dodajte Kurir u vaš Google izborJedna od najuticajnijih žena u istoriji Osmanskog carstva i jedna od ključnih figura perioda koji istoričari nazivaju "sultanat žena", kada su majke i supruge sultana imale ogroman politički uticaj, bila je sultanija Safije.
Njeno poreklo nije potpuno sigurno. Rođena je kao Sofija Bafo oko 1547. godine, a većina istoričara smatra da je bila venecijanskog porekla i da je kao vrlo mlada dospela u osmanski harem. Veruje se da je poticala iz ugledne plemićke porodice Bafo, iste one odakle je došla i sultanija Nurbanu, njena prethodnica. Postoje teorije da je došla i sa prostora današnje Albanije, Bosne i Hercegovine ili Slovenije, ali nijedna nije dokazana.
Od robinje do prinčeve miljenice
Sofiju su, pretpostavlja se, kada je imala 14 godina zarobili na Sredozemlju osmanski gusari i kao robinju prodali Ferhad-paši, suprugu jedine ćerke princa Mehmeda, Humašah sultanije, u čijoj je bila službi. Princ Mehmed je bio sin Sulejmana Veličanstvenog i sultanije Hurem, koji je preminuo vrlo mlad i za sobom ostavio jednu ćerku. Sofija je dobila ime Safije, što na arapskom jeziku znači "čista". Veruje se da je Humašah zaslužna za njen odgoj.
Tokom 1562. godine, sultanija Humašah je poslala petnaestogodišnju Safije kao dar princu Muratu u Manisi, sinu princa Selima, sina Sulejmana i Hurem i budućeg sultana, i sultanije Nurbanu. Safije se istakla svojim manirima i izuzetnom lepotom i inteligencijom. Murat je bio toliko očaran njome da nije gledao druge konkubine tokom celog boravka u Manisi. U maju 1566. godine rodila je sina Mehmeda, koji će kasnije postati sultan, a kasnije još osmoro dece.
Pogledajte u galeriji fotografije Gezde Tirker u ulozi sultanije Safije u seriji "Sulejman Veličanstveni":
Sultanija Mihrimah, ćerka Sulejmana i Hurem, takođe je imala ćerku po imenu Ajše Humašah. Kreatori popularne serije "Sulejman Veličanstveni" spojili su ove dve istorijske ličnosti u jednu i pripisali dovođenje Safije na dvor sultaniji Mihrimah i njenoj ćerki Ajše Humašah, kako bi dramaturški pojačali sukob sa sultanijom Nurbanu.
Ljubav Murata III i Safije
Kada je Murat III stupio na presto, Safije se sa decom preselila iz Manise u palatu Topkapi. Tada dobija titulu haseki sultanije, glavne i omiljene supruge osmanskog sultana, koja je rodila prestolonaslednika. Safije je i tokom prvih osam godina Muratovog sultanata nastavila da bude jedina žena u njegovom životu, sa kojom je provodio većinu vremena. Odnos njih dvoje je bio neobično stabilan za osmanski dvor, a sultan joj je bio gotovo potpuno posvećen. Ovo je stvorilo ljubomoru i nezadovoljstvo u haremu jer nije imao mnogo dece sa drugim ženama, ali i animozitet Muratove majke, sultanije Nurbanu, prema Safije, što je dovelo do loših odnosa među njima. Pored toga, Muratove sestre Ismihan i Fatma bile su uz majku i pokušavale su da diskredituju Safije u sultanovim očima.
Kako su 1581. godine ostala samo dva živa prestolonaslednika - Mehmed i Mahmud, sultanova majka Nurbanu je vršila pritisak na Murata da uzima druge konkubine iz harema za dobrobit dinastije. Nakon pokušaja odnosa sa njima, koji su bili neuspeli, iz harema su počele da se šire glasine da je sultan impotentan. Majka sultanija i Muratove sestre su verovale da ga je Safije začarala.
Pogledajte u galeriji fotografije Merve Bolugur u ulozi sultanije Nurbanu u seriji "Sulejman Veličanstveni":
Nurbanu je, oslanjajući se na glasine koje je sama širila, pokušavala da ubedi Murata da progna Safije. Međutim, krajem 1582. godine, sultanija Nurbanu je uspela da presretne pismo koje je bilo poslato Safije, koje je pokazala svom sinu, sultanu Muratu, što je poljuljalo njegovo poverenje i ljubav prema Safiji, što je naposletku dovelo do njenog progona u Staru palatu. Navodno se u pismu spominjao afrodizijak ili sredstvo za povećanje polne moći, koje je bilo pripremljeno za Safije, koja je od neke isceliteljke tražila pomoć zbog Muratovih problema sa potencijom. Nurbanu je to predstavila kao dokaz da Safije koristi vradžbine ili magiju kako bi uticala na sultana.
Muratova sestra sultanija Ismihan mu je ubrzo poklonila dve prelepe konkubine, koje je on prihvatio. U narednim godinama, Murat je dobio brojne sinove i ćerke sa konkubinama, a Safije nije mogla da podnese to što on održava odnose sa drugim ženama. Ismihan je bila ljuti protivnik Safije sultanije, jer je verovala da je ona naručila ubistvo njenog supruga Mehmed-paše Sokolovića 1579. godine, kojeg je Safije videla kao najveću političku pretnju njenom usponu.
Smrt sultanije Nurbanu
Sultanija Nurbanu je umrla 7. decembra 1583. godine. Istambulskom čaršijom su se širile glasine da je otrovana i da iza te zavere stoji njena ljuta suparnica Safije, međutim Safije je u tom trenutku već bila proterana u Staru palatu i nije imala pristup svekrvi. Istoričari veruju da su priče o trovanju potekle od mletačko-đenovskih sukoba na dvoru, dok je Nurbanu zapravo preminula prirodnom smrću nakon duge bolesti. Međutim, tvrdnje da je Nurbanu neko vreme trovana po Safijinom i Mehmetovom naređenju (Safijin sin i Nurbanin unuk) održale su se do danas.
Nurbanu je bila poreklom iz Venecije i vodila je pro-mletačku politiku na osmanskom dvoru. To je smetalo Republici Đenovi (večitom rivalu Venecije). Kada je Nurbanu iznenada pala u krevet i umrla, u Istanbulu se glasno šuškalo da su je otrovali špijuni iz Đenove, kako bi prekinuli mletački uticaj na sultana. Znalo se da Safije i Nurbanu krvavo ratuju za uticaj u haremu, i čim se u narodu pojavila reč "otrov", javnost je automatski posumnjala na Safije kao naručioca.
Početkom 1585. godine, posle Nurbanine smrti, Safije je pomilovana i vratila se u palatu Topkapi. Na čelo harema je došla u maju iste godine. Nakon sultanija Hurem i Nurbanu, Safije je takođe uspela da se uda za sultana i postane njegova zakonita supruga. Njena moć je u tom periodu postajala sve veća.
Uspon sultanije Safije
Sultan Murat je razgovarao o svim stvarima sa Safije. Bila je uticajna i moćna kao haseki sultanija i mešala se u proces političkog odlučivanja narednih deset godina. Prestala je da pokazuje ljubomoru prema Muratovim konkubinama nakon povratka iz progona, a jedina briga bila joj je budućnost njenog jedinog sina i njegov prelazak na vlast.
Safije je sve češće intervenisala u državnim poslovima, a sultan Murat je često slušao njene savete. Tokom ovog perioda je izgradila sopstvenu mrežu odanih paša i sve lakše uticala na Muratove odluke, sticajući ogromnu moć. Svoje ćerke udala je za paše i osigurala njihovu lojalnost.
Kada je sultan Murat III preminuo sredinom januara 1595, Safije je 11 dana, dok njen sin Mehmed nije stigao u prestonicu, skrivala sultanovu smrt, jer se plašila ustanka. Kada je Mehmed došao u prestonicu, naredio je da se zadavi 19-oro njegove polubraće. Taj čin masovnog bratoubistva je izazvao ogorčenje i oštru reakciju stanovništva, te je jedan hroničar zabeležio da se tog dana "nebo nad Istanbulom otvorilo, usled žalosti za mladim prinčevima".
Safije je dobila titulu valide sultan (majka sultanija). Imala je ogroman uticaj na svog sina. Od velikog vezira do šeik-ul-islama, ni jedan zvaničnik nije dobio i nije izgubio funkciju bez Safijinog mišljenja. Smatra se da je potpuno preuzela uzde vlasti u svoje ruke i ponašala se kao da je sultan. Sebi je kao majci sultaniji odredila najveću naknadu ikada: u drugoj polovini vladavine Mehmeda III, primala je 3.000 akči dnevno. Kada je Mehmed III krenuo u pohod na Ugarsku 1596. godine, dao je svojoj majci čak i pravo da upravlja riznicom i državom.
Tokom perioda vladavine njenog sina, aktivno je učestvovala u državnim poslovima, primala strane diplomate, dopisivala se sa evropskim vladarima, imala veliki uticaj na imenovanja državnih zvaničnika. Otvoreno je podržavala interese Venecije, a posebno je poznata njena prepiska sa engleskom kraljicom Elizabetom I.
Dve vladarke razmenjivale su pisma i luksuzne poklone godinama, što je bio izuzetno neobičan oblik diplomatije za to vreme. Jednom prilikom, Safije je dobila portret kraljice Elizabete optočen dragim kamenjem, a uzvratila joj je sa za "dve haljine vezene srebrom, jedan pojas od srebra, dve maramice izvezene čistim zlatom i tijaru ukrašenu rubinima i biserima."
Safije je od Elizabete I jednom prilikom dobila na poklon bogato ukrašenu i pozlaćenu kočiju, koju je koristila kada se javno vozila ulicama grada, što se u to vreme smatralo skandaloznim i za žene je bilo nezamislivo. Neki istorijski članci navode da je Elizabeta I poslala sultaniji Safije i zlatnog arapskog konja i mačku, koju je Safije navodno držala u haremu do kraja života.
Podržala pogubljenje sopstvenog unuka
Safije je bila u neprijateljskim odnosima sa majkom svog unuka, princa Mahmuda, sultanijom Halime, jer je prvenstveno bila zabrinuta za interese sopstvenog sina, sultana, a ne njenih unučadi. Mahmud je bio 18-godišnji mladić, koji je još uvek živeo u Topkapi palati zbog pobuna u Anadoliji, pa je njegov polazak u sandžak privremeno odložen. Safije je navodno bila glavni pokretač pogubljenja princa Mahmuda, upozorivši svog sina, sultana Mehmeda III, da Halime želi da Mahmuda postavi na presto nakon što je presrela poruku koju je njegovoj majci poslao neki vidovnjak, koji je predvideo da će Mehmed III umreti za šest meseci i da će ga naslediti Mahmud. Plašeći se da će ga sin zbaciti sa vlasti, u noći 7. juna 1603. godine, princ Mahmud je po naređenju sultana zadavljen.
Pogledajte u galeriji fotografije Hulje Avšar u ulozi sultanije Safije u seriji "Sultanija Kosem":
Prema rečima engleskog ambasadora, Mahmud je bio uznemiren "kako je njegovog oca u celosti predvodila stara sultanija, njegova baka i država su otišli u propast, ne poštujući ništa osim vlastite želje da dobije novac, i često se za to žalila njegovoj majci", koja "nije bila omiljena kod kraljice majke".
Sultan Mehmed III je umro već u decembru 1603. godine, a nasledio ga je njegov četrnaestogodišnji sin Ahmed, čija je buduća supruga sultanija Kosem. Safije je uspela da ostane u Topkapiju još nepune tri nedelje. Pod insistiranjem sultanije Handan, Ahmedove majke, prognana je u Stari dvor. Ovo je bio kraj njene vladavine, koja je trajala 20 godina.
Zlatne kočije sultanije Safije koje je dobila od kraljice Elizabete I u seriji "Sultanija Kosem":
Zaostavština
Safije je 1597. započela gradnju Nove džamije (Yeni Cami) u istanbulskoj četvrti Eminonu. Deo jevrejske četvrti je sravnjen da bi se napravilo mesto za građevinu, čiji su ogromni troškovi izgradnje učinili Safije nepopularnom među janjičarima, koji su tražili da bude prognana. Nakon njenog pada sa vlasti, radovi su obustavljeni i završeni tek mnogo decenija kasnije, za vreme sultanije Turhan Hatidže 1665. godine.
Pogledajte u galeriji fotografije Nove džamije u Istanbulu:
Sultanija Safije je umrla u aprilu 1621. godine. Sahranjena je u kompleksu Aja Sofije, u grobnici Murata III. Bila je izuzetno sposobna sultanija, ali i veoma kontroverzna ličnost. Savremenici su je optuživali da prodaje državne položaje, utiče na državne odluke radi lične koristi, stvara mrežu svojih pristalica na dvoru... Istoričari je uglavnom opisuju kao inteligentnu, ambicioznu, strpljivu, politički veoma veštu. Po političkom uticaju često se poredi sa sultanijama Hurem, Kosem i Turhan Hatidže.
Zanimljivo je da je Safije jedna od retkih žena u osmanskoj istoriji koja je više od 30 godina ostala blisko povezana sa centrom moći - prvo kao miljenica Murata III, zatim kao majka sultana Mehmeda III, a potom i kao baka sultana Ahmeda I (velika majka sultanija). Doživela je vladavinu sedam osmanskih sultana: Sulejmana Veličanstvenog, Selima II, Murata III, Mehmeda III, Ahmeda I, Mustafe I i Osmana II i smatra se jednom od najuticajnijih žena koje su ikada živele u Osmanskom carstvu.
Pogledajte u galeriji fotografije turbeta sultana Murata III, gde počiva i Safije:
Legenda o princu Jahji
Kada je Safijin sin Mehmed III postao sultan, naredio je da se zadavi 19-oro njegove polubraće. Iznošenje kovčega iz palate posmatrale su i sultanije sa Kule pravde, zajedno sa Mehmedovim sinovima. Mnoge majke izgubile su svoju decu, a ova noć se smatra najkrvavijom u istoriji Osmanske dinastije.
Sultanija Safije je, prema legendi, uspela da svog sina po imenu Jahja, Mehmedovog brata koji je tada bio beba, spasi egzekucije. Ona je u mali kovčeg podmetnula tuđu bebu koja je umrla usled bolesti, a svog sina poslala najpre u Grčku, a zatim na područje današnje Bugarske. Tamo je, navodno, kršten u jednom pravoslavnom manastiru, gde je proveo narednih osam godina života. Jahja je kasnije postao glavni pretendent na osmanski tron i godinama se borio sa decom sultana Ahmeda, sinom svog brata Mehmeda III i mužem sultanije Kosem, kako bi preuzeo vlast.
Sultanija Safije u popularnoj kulturi
Lik sultanije Safije je jedini koji se pojavljuje u obe serije koje se bave periodom sultanata žena: "Sulejman Veličanstveni" i "Sultanija Kosem". U "Sulejmanu" mladu Safije igra glumica Gezde Tirker, koja ima epizodnu ulogu, dok je starija Safije u seriji "Sultanija Kosem" tokom cele prve sezone jedan od glavnih likova, a glumila je Hulja Avšar.
Bonus video: Turistički vodič Muzafer Ozdemir o periodu sultanije Kosem