Evo kako izgledaju grobovi Sulejmana i Hurem: Prekinuo je tradiciju i ispunio joj poslednju želju, pre svoje smrti povukao potez o kome se priča i danas
Dodajte Kurir u vaš Google izborJedna od najneobičnijih i najpoznatijih ljubavnih priča u osmanskoj istoriji bila je ona između sultana Sulejmana I i sultanije Hurem, koja je od robinje uspela da dođe do položaja faktičkog savladara sultana tada najmoćnije države sveta.
Ono što je njihovu vezu učinilo izuzetnom u Osmanskom carstvu bilo je to što je Sulejman oslobodio ropstva Hurem i zvanično se oženio njom, što je bilo gotovo nezamislivo. To je bio veliki prekid tradicije, jer sultani uglavnom nisu ulazili u formalne brakove sa konkubinama.
Ljubavna pisma
Uspon sultanije Hurem i njen brak sa Sulejmanom, sklopljen 1533. godine, smatra se prekretnicom jer je stekla položaj kakav nijedna žena pre nje nije imala u Osmanskom carstvu. Ovaj događaj smatra se početkom tzv. sultanata žena, perioda u osmanskoj istoriji kada su majke i žene sultana imale snažan uticaj i veliku političku moć u državi.
Neka od pisama koja su Sulejman i Hurem slali jedno drugom dok je on bio u pohodima sačuvana su do danas i predstavljaju jedan od najzanimljivijih istorijskih izvora o njihovom odnosu. Sultan joj je pisao ljubavne stihove, a ona mu se obraćala kao svom gospodaru i voljenom. Originali pisama se čuvaju u osmanskim arhivima.
"Tron moje usamljene niše, moje bogatstvo, moja ljubav, moja mesečina. Moj najiskreniji prijatelju, moj poverenik, moj razlog postojanja, moja sultanija, moja ljubav. Najlepša među najlepšima... Moje proleće, moja vesela suočljiva ljubav, moj dan, moja draga, moj list što se smeje... Moja biljka, moja najslađa, moja ruža, jedina koja me ne uznemiruje na ovom svetu... Moj Carigrad, moj Karaman, zemlja moje Anadolije... Moj Budahšan, moj Bagdad i Horasan. Moja žena lepe kose, moja ljubav kosog čela, moja ljubav očiju punih nestašluka... Ja ću vam večno pevati pohvale, ako sam za tu svrhu poslan na ovaj svet... Ja, ljubavnik napaćenog srca, Muhibibi sa očima punim suza, ja sam srećan", neki su od stihova koje je Sulejman posvetio Hurem.
U delu naroda je postojalo verovanje da je Hurem veštičarenjem opčinila Sulejmana i vezala ga za sebe. Mletački poslanik Da Zara je pisao: "On (Sulejman) je tako voli i njoj je toliko odan, da se svi njegovi podanici čude i govore kako je ona njega opčinila. Oni je nazivaju "ziadi" ili veštica. Zbog toga su ona i njena deca omraženi i u dvoru i u vojsci, ali niko ne sme ništa da kaže protiv nje, jer je on voli. Ja lično sam samo loše čuo o njoj i njenoj deci, dok se za prvorođenog (Mustafu) i njegovu majku (Mahidevran) govori samo dobro."
Vahide Perčin u ulozi sultanije Hurem u seriji "Sulejman Veličanstveni":
Hurem je moć crpila iz ljubavi
Sultanija Hurem je kroz godine imala sve veći uticaj na Sulejmana. Postala je njegov savetnik, često se mešala u državne poslove i imala glavnu ulogu u političkim intrigama. Ulogu žene na osmanskom dvoru je promenila iz korena i utrla put sultanijama koje su došle posle nje ka apsolutnoj vlasti u carstvu, kakvu su imale Kosem i Turhan Hatidže, pa se s pravom smatra začetnicom "sultanata žena". Svoju moć crpila je iz ljubavi koju je Sulejman osećao prema njoj.
Među sačuvanim pismima, u jednom je pisala: "Moj gospodaru, deo moje duše, koji si sunce moje zemlje i temelj moje sreće. Kada bi znao kako zbog našeg odvajanja moja duša gori i kako se cepa i kako moja ljubav prema tebi ne poznaje dana ni noći, kao bespomoćna tone u moru čežnja...", na šta joj je Sulejman odgovorio: "Tvojoj ljubavi sinoć sam poslao moja osećanja. Dozvoli mi da kada te samo posmatram, meni se čini tvoja lepota kao jedan noćni leptir. Moja ljubljena, ti si svetlo, a ja leptir u tvojoj ljubavi. Kao kada bi se u ružinom vrtu lepote htelo uhvatiti ptica srca, tako je i stanje jednog zaljubljenog koji bi se uhvatio u mreži ljubavi."
Sahranjeni jedno pored drugog
Kada je sultanija Hurem preminula 1558. godine, Sulejman je odlučio da ponovo uradi nešto nesvakidašnje za to doba - da je po njenoj želji sahrani u turbetu (mauzoleju) napravljenom u dvorištu džamije Sulejmanije, koja je izgrađena kao njegova zadužbina. Zabeleženo je da posle Huremine smrti u Sulejmanovom životu nije bilo druge žene, a kada je umro osam godina kasnije, 1566, sahranjen je po sopstvenom naređenju u turbetu odmah pored onog gde počiva Hurem.
Njegova grobnica je bogato ukrašena, ali umerenija nego što bi se očekivalo za tako moćnog vladara, što odražava osmansku tradiciju skromnosti u smrti. Pored Sulejmana sahranjena je i njegova ćerka Mihrimah, a kasnije i drugi članovi dinastije. S druge strane, grobnica sultanije Hurem je posebno zanimljiva jer je ukrašena detaljnim keramičkim pločicama sa cvetnim motivima, što simbolizuje njenu važnost i visoki status na dvoru.
Pogledajte u galeriji kako izgledaju grobovi Sulejmana i Hurem:
Hurem je bila zvanična, legalna supruga sultana, što je u to vreme na osmanskom dvoru bilo nesvakidšanje, jer nije postojao običaj da se sultani žene svojim konkubinama. Ono što je još bilo zanimljivo je to da je sultanija Hurem bila oslobođena ropstva, pa je pre udaje za Sulejmana postala slobodna žena, a sve to joj je davalo status iznad svih drugih žena na dvoru. Imala je ogroman uticaj na unutrašnju politiku carstva, kao i na diplomatske odnose, pa i na sam izbor naslednika prestola.
Sulejman i Hurem su bili izuzetno blizak par za osmanske standarde. Njihovi grobovi su deo istog arhitektonskog kompleksa, što simbolično odražava njihovu bliskost i u životu i u smrti. Sultan i sultanija se nisu standardno sahranjivali jedni pored drugih, pa su Hurem i Sulejman jedan od najpoznatijih primera gde se to desilo u tako bliskom prostornom i simboličkom smislu.
Posle ovog slučaja, nastala je praksa sahranjivanja glavnih sultanovih supruga uz sultana, pa je tako Nurbanu sahranjena uz Selima II, Safije uz Murata III, Kosem uz Ahmeda I itd.
Jedan od najmoćnijih vladara u istoriji
Sulejman Veličastveni se ubraja među najmoćnije vladare kroz istoriju. Došao je na vlast kada je imao 26 i vladao je narednih 46 godina. On je lično, na čelu svoje armije, učestvovao u deset vojnih pohoda u Evropi i tri u Aziji. U našoj istoriji je poznat po tome što je 1521. godine predvodio osmansku vojsku u pohodu na Beograd, posle kog je sve Srbe prisilno naselio u Carigrad da bi održavali tamošnji vodovod.
Zbog njegovih reforma pravnog sistema Osmanskog carstva, poznat je i kao "Zakonodavac" (kanuni). Uveo je velike promene u sudstvu koje se odnose na društvo, obrazovanje, poreze i krivično pravo. Reforme je sprovedio u saradnji sa sudijom i vrhovnim verskim poglavarom Ebusudom efendijom, a njegova vladavina smatra se "zlatnim" dobom Osmanskog carstva. Na prestolu ga je nasledio sin Selim II 1566. godine.
Bonus video: Grobnice Sulejmana i Hurem jedna pored druge u kompleksu Plave džamije