BIO JE NAJTRAŽENIJI ČOVEK U JUGOSLAVIJI, A NAROD GA JE OBOŽAVAO: Beogradski fantom ukradenim poršeom ismevao državu, a njegova smrt i danas je najveća misterija
Dodajte Kurir u vaš Google izborSedamdesetih godina Beograd je imao svog "heroja" - čoveka o kome se pričalo na ulicama, u kafanama i na radiju. Njegovo ime bilo je Vlada Vasiljević, ali ga je cela Jugoslavija znala kao Beogradskog fantoma. Vladine noćne vožnje u belom poršeu postale su simbol jednog vremena, a priča o njemu ni danas ne prestaje da intrigira javnost.
Beli Porsche 911 Targa koji je vozio tokom svojih spektakularnih noćnih avantura, ostao je jedan od najupečatljivijih simbola tadašnjeg Beograda. Građani su ga obožavali jer je uspevao danima da izmiče miliciji, dok je za vlast predstavljao ozbiljan izazov i predmet podsmeha.
Među prijateljima je bio poznat i kao Vasa Opel, jer je najčešće "pozajmljivao" automobile marke Opel, ali i kao Vasa Ključ, pošto je važio za čoveka koji je gotovo svaki automobil mogao da pokrene bez originalnog ključa. Ipak, za razliku od klasičnih kradljivaca automobila, imao je neobičan običaj - vozila je uglavnom vraćao vlasnicima neoštećena, često čak i sa punim rezervoarom goriva.
Sam je govorio da nije mogao da objasni svoju opsesiju automobilima.
- Ne znam šta me vuče da ukradem kola. Znam da je to kažnjivo i da ću imati posledice, ali kada sam u automobilu ne izlazi mi se - pričao je Vasiljević.
Noć kada je rođena legenda
Sve je kulminiralo kada je "pozajmio" beli Porsche 911 Targa poznatog tenisera Ivka Plećevića. Od tog trenutka počeo je spektakl koji je trajao danima. Svake večeri, najčešće posle 22:00 časova, Fantom je kretao u svoju dobro poznatu rutu. Vozio je Bulevarom revolucije, današnjim Bulevarom kralja Aleksandra, preko centra grada do Slavije, gde je izvodio atraktivne okrete pod ručnom kočnicom pred hiljadama znatiželjnika.
Prema svedočenjima iz tog vremena, građani su donosili stolice, radio-aparate i čak hranu kako bi čekali njegov dolazak. Neki su stizali iz udaljenih delova grada samo da bi prisustvovali novom "nastupu".
Posebnu draž celoj priči davalo je to što je Fantom unapred najavljivao svoje kretanje. Redovno se uključivao u radio-program i saopštavao ulicama kojim planira da prođe. Milicija je tako unapred znala gde će biti, ali ipak nije uspevala da ga uhvati.
Samo jednom je neko uspeo da ga fotografiše. Bio je to Ilija Bogdanović, stjuard JAT-a i zaljubljenik u fotografiju, koji je nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja uspeo da snimi i automobil i vozača. Kasnije je pričao da je dugo razmišljao da li da fotografije objavi, jer je znao da bi one mogle da pomognu policiji da otkrije identitet čoveka kojeg je pola grada obožavalo.
Bekstvo iz Centralnog zatvora
Njegova popularnost bila je toliko velika da su se vrlo brzo pojavile teorije da je cela priča imala mnogo širi značaj od obične krađe automobila.
Jedna od najpoznatijih teorija tvrdi da je Fantom postao simbol bunta protiv sistema. U vreme kada su mediji bili strogo kontrolisani, hiljade ljudi spontano se okupljalo da gleda jednog čoveka koji uspeva da nadmudri državni aparat. Zbog toga pojedini autori smatraju da je njegova popularnost predstavljala svojevrsni društveni fenomen kakav tadašnja Jugoslavija nije pamtila.
Postoji i priča da je deo milicionera potajno navijao za njega, fasciniran njegovim vozačkim umećem. Iako za to nikada nisu pronađeni dokazi, legenda je opstala do danas.
Još jedna zanimljiva teorija govori da Fantom nikada ne bi bio uhvaćen da ga nije odao neko iz njegovog najbližeg okruženja. Zvanično nikada nije otkriveno ko je dojavio policiji njegov identitet, zbog čega mnogi veruju da je u pitanju bila izdaja motivisana ljubomorom ili ličnim sukobom. Nakon hapšenja osuđen je na dve i po godine zatvora.
Međutim, čak ni iza rešetaka nije prestao da gradi legendu. Uspeo je da pobegne iz Centralnog zatvora, a potom se nekoliko dana kasnije sam vratio. Navodno je rekao da je morao da obavi još jednu vožnju kako policija ne bi pomislila da ga je pobedila.
Smrt koja je otvorila brojna pitanja
Po izlasku iz zatvora 1982. godine usledio je događaj koji je dodatno produbio mit o Beogradskom fantomu.
U automobil u kojem se nalazio kao suvoza, pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima, udario je kamion. Vozač automobila poginuo je na licu mesta, dok je Vasiljević preminuo nekoliko dana kasnije u bolnici. Upravo tu počinju teorije zavere koje traju više od četiri decenije.
Prema jednoj verziji, nije reč o običnoj saobraćajnoj nesreći već o namerno izazvanom sudaru. Pojedini poznanici tvrdili su da je kamion iznenada promenio pravac kretanja i direktno udario vozilo u kojem se nalazio Fantom.
Dodatne sumnje izazvale su priče da su posete u bolnici bile strogo ograničene i da je o njemu brinuo mali broj lekara. To je kasnije dovelo do nagađanja da je neko želeo da kontroliše informacije o njegovom zdravstvenom stanju.
Nikada nisu pronađeni dokazi koji bi potvrdili bilo kakvu zaveru, ali činjenica da su mnogi detalji ostali nejasni bila je dovoljna da priča nastavi da živi.
Vlada Vasiljević je sahranjen na Topčiderskom groblju, gde njegovo grobno mesto i dalje posećuju poštovaoci njegove priče. Njegov život inspirisao je i film Beogradski fantom, reditelja Jovana Todorović, koji je novu generaciju upoznao sa čovekom koji je na kratko uspeo da postane najveća zvezda Beograda - vozeći brzo, prkoseći pravilima i ostavljajući iza sebe misteriju koja traje do danas.
Kurir.rs