"Ako mi padne saksija na glavu, nije slučajno": Dada se nije plašila Arkana, a onda je nađena mrtva! Šta je Mariću priznao inspektor i zašto su dokazi isparili?

Na današnji dan, 8. aprila, navršava se godišnjica smrti novinarke Radislave Dade Vujasinović, čija je sudbina i posle više od tri decenije ostala jedna od najvećih i najmračnijih misterija u novijoj istoriji Srbije.

Rođena 10. februara 1964. godine u Čapljini, diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Karijeru je započela u "Privrednom pregledu", ali je zenit dostigla u kultnoj "Dugi", gde je bila član uređivačkog kolegijuma i simbol beskompromisnog novinarstva.

Pisala je ratne reportaže, ali i tekstove o sprezi politike i podzemlja. Ostalo je upamćeno da se nije plašila nikoga, pa ni najopasnijih ljudi tog vremena.

Gde su nestali dokazi?

Prvobitna zvanična verzija iz 1994. bila je - samoubistvo. Tvrdilo se da je pucala u sebe iz lovačke puške. Međutim, porodica u to nikada nije poverovala.

Slučaj je 2009. godine prekvalifikovan u ubistvo od strane Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu, dok je 2013. godine Vlada Srbije pokrenula reviziju nekoliko sumnjivih ubistava novinara iz devedesetih, uključujući i slučaj Dade Vujasinović.

Dodatne sumnje izazvali su brojni detalji iz istrage. Ugao rane - pucanj ispaljen pod uglom od 37 stepeni, s desna na levo i odozdo nagore - mnogi su ocenili kao teško izvodljiv u slučaju samopovređivanja. Takođe, ukazivano je da je gotovo nemoguće da neko ispali dva hica iz lovačke puške u sebe.

Na fotelji na kojoj je pronađena otkriveni su tragovi krvi druge krvne grupe, što je protivurečilo teoriji o samoubistvu. Ipak, ovaj nalaz tužilaštvo je još 1994. odbacilo.

Dodatnu kontroverzu izazvala je činjenica da istražni sudija i javni tužilac nisu bili prisutni na mestu zločina, niti su uzeti otisci prstiju sa puške. Parafinska rukavica pokazala je tragove baruta samo na njenoj čarapi.

Postojale su i tvrdnje da su pojedini dokazi nestali - među njima filcani čepovi, njen džemper, ali i "ozloglašena zelena fascikla", za koju se verovalo da sadrži dokumentaciju o kriminalnim aktivnostima visokih funkcionera, navodno dobijenu od Ratka Mladića.

Holandski veštaci bez konačnog odgovora

U pokušaju da se dođe do istine, slučaj je 2015. godine poslat na superveštačenje u Holandski forenzički institut (NFI) u Hagu. Njihov izveštaj iz 2016. nije doneo konačan zaključak - naveli su da je smrt mogla biti posledica ubistva, samoubistva ili nesrećnog slučaja.

Istovremeno, ukazano je da su ključni dokazi tokom godina uništeni ili nestali.

Misterija dnevnika i imena koja su isplivala

Dodatnu pažnju izazvali su navodi o dnevnicima Ratka Mladića, u kojima je, prema pojedinim izveštajima, zapisano da zna ko je ubio Dadu - Goran Vuković i Duško Malović. Obojica su ubijeni iste, 1994. godine.

Postojale su i tvrdnje da je upravo Mladić Dadi dostavio dokumenta koja su se nalazila u nestaloj "zelenoj fascikli".

Nestala "zelena fascikla"

Priča o "zelenoj fascikli" godinama intrigira javnost. Prema navodima, sadržala je dokumentaciju o kriminalnim aktivnostima.

Njeno nestajanje iz stana nakon smrti dodatno je podgrejalo sumnje da je motiv mogao biti povezan sa njenim novinarskim radom. Postojala su i svedočenja da je možda stradala zbog onoga što tek treba da objavi.

Jeziva rečenica koja i danas odzvanja

Dada je, prema navodima, bila svesna opasnosti.

"Ako mi nekad padne saksija na glavu, nemojte da pomislite da je to bio nesrećan slučaj."

Ova rečenica i danas se citira kao jedno od najpotresnijih upozorenja koje je ostavila iza sebe.

Kontroverze i različita svedočenja

Njeni tekstovi, uključujući i one o Željku Ražnatoviću Arkanu, doneli su joj pretnje. Pisala je o njemu s dozom sarkazma, nazivajući ga "nacionalnim prorokom". Postojale su i spekulacije o njihovom odnosu, ali ništa od toga nikada nije potvrđeno.

S druge strane, novinar Milomir Marić izneo je drugačije viđenje. Govoreći u emisiji, naveo je da mu je jedan policijski inspektor rekao da je na licu mesta zatekao "klasično samoubistvo", uz tvrdnje da je bilo pritisaka da se slučaj drugačije predstavi.

Upitan "zašto se ne zna ko ju je ubio", Marić je u emisiji "Teorija zavere" otkrio šta se dogodilo kobnog dana.

- Pa, ja jedini koji sam to znao, nisam hteo da govorim. Posle 5. oktobra, sreo me neki policajac, inspektor Gogić u Knez Mihailovoj i kaže: "Maco, dobro što sam te sreo. Na mene sad vrše veliki pritisak. Ja sam vršio uviđaj smrti Dade Vujasinović. Nude mi da budem šef beogradske policije, ako kažem da je Milošević odnosno državna bezbednost zaustavila istragu. Nemam ja nikakvog razloga da ti pričam šta nije... Kada sam ušao tamo, video sam - to je bilo klasično samoubistvo. I, može da istražuje ko kod hoće" - rekao je Marić.

Tri decenije kasnije, pitanja su ostala ista. A stan na Novom Beogradu i dalje ćuti o onome što se dogodilo te aprilske noći.