Marko (23) i Sandra (21) za 6 meseci napravili svadbu od 620 ljudi i dobili sina! Mladi tata prisustvovao porođaju, prizor koji je video promenio mu život FOTO
Dodajte Kurir u vaš Google izborPonosan sam na moju lavicu. Osećaj koji sam doživeo u porođajnoj sali je najlepši na svetu. Držao sam je za ruku, čuo prvi plač svog sina i zaplakao zajedno sa njim. Svakom ocu bih preporučio da bude uz svoju ženu u tom trenutku.
Ovim rečima Marko Spasić (23) iz Velike Sejanice kod Leskovca opisuje trenutak koji će pamtiti do kraja života. On je 6. juna u leskovačkoj Opštoj bolnici prisustvovao porođaju supruge Sandre (21), kada je na svet stigao njihov prvenac Vukašin.
Njihova priča, kažu, neobična je od samog početka.
- Čudna je naša priča. Znali smo se odmalena, a zapravo se nismo poznavali. Sandra je iz sela Palojce, odakle je i moja majka. Često sam tamo odlazio, ali izgleda da mi je bilo suđeno da je upoznam tek na Svetog Jovana prošle godine. Drugar je slavio slavu, ona je bila među gostima i tada je sve počelo. Prvo druženje, razgovori, a onda se sve završilo ovako - kroz osmeh će Marko.
Njihova ljubav razvijala se brzo, ali prirodno.
Božji plan
- Otac kaže da nam je "krpče vrzano tamo, još jedna snajka iz Palojce". I Sandra i ja smo od početka znali da je to to. Želeli smo zajednički život, brak i decu, ali smo planirali da sve ide svojim tokom. Ona je završavala staž za stomatološku sestru, ja za strukovnog medicinskog radiologa. Međutim, bog je imao drugačiji plan - priča mladi otac.
Vest da će postati roditelji saznali su tokom jednog odlaska nasvadbu u Beograd.
- Maštali smo o našem venčanju, o svim običajima, darovima, svemu što ide uz jednu pravu srpsku svadbu. Ali Vukašinu se žurilo. Zato smo sve organizovali mnogo brže nego što smo planirali.
Tako je 6. decembra prošle godine u jednom leskovačkom hotelu održano venčanje o kojem se, kako kažu, i danas priča. Na slavlju se okupilo čak 620 zvanica.
- Ljudi su pričali o toj svadbi na ulici, u pekari, prodavnici. Tako nešto dugo nije viđeno u našem kraju. Sve se nekako poklopilo, ljubav, energija, dobrota ljudi i naša sreća što nam se ostvaruju želje - ponosan je Spasić.
Samo šest meseci kasnije došao je još jedan veliki dan. Još od sedam ujutru, 6. juna, dve porodice okupile su se ispred leskovačke bolnice. U majicama sa posebnim natpisima čekali su vesti iz porodilišta. Dok su porodice iščekivale, Marko je bio uz suprugu.
- Oduvek sam želeo da budem babica, ali život me odveo drugim putem. Imam mlađeg brata i sestru o kojima sam brinuo dok su bili mali. Još tada sam govorio sebi da ću jednog dana biti najbolji otac i muž, kao što je moj otac Dalibor. Sa 14 godina sam otišao u Beograd u srednjoškolski dom, naučio da brinem o sebi i rano sazreo - priseća se.
Kako se približavao termin porođaja, video je da Sandrin strah raste.
- Rekao sam joj: "Idem s tobom, ja sam tvoja podrška u svemu." Lekari su me nekoliko puta pitali da li sam sto posto siguran da želim da prisustvujem porođaju. Nijednog trenutka nisam oklevao. Uvek sam odgovarao: "Ne sto, nego 101 odsto sam siguran."
Trenutak koji menja život
A onda je došao trenutak koji menja život.
- Nisam ni sanjao kako to zaista izgleda. Video sam koliko je jaka i hrabra. Zato kažem da je moja lavica. Držao sam je za ruku sve vreme, a kada sam čuo prvi plač sina, suze su same krenule... I ne, nisam pao u nesvest kako svi misle da biva.
Sandra priznaje da joj je suprugova podrška značila više nego što može da opiše.
- Kada su krenule kontrakcije, govorila sam: "Samo da ovo prođe, nikad više neću roditi dete." A onda su mi stavili bebu na grudi, a ja rekla: "Sad bih mogla još četvoro." Mnogo mi je značilo što je Marko bio tu. Znala sam da nisam sama - kaže kroz osmeh mlada mama.
Posle porođaja usledilo je novo slavlje.
- Medicinska sestra se šalila jer je dvadesetak ljudi došlo da kampuje u hodniku. Svi smo plakali, smejali se i radovali. A onda se slavilo kako i dolikuje.
Danas, samo nekoliko dana nakon rođenja sina, ovaj mladi bračni par uživa u najlepšoj ulozi koju su dobili. A Marko, i dalje pod utiscima iz porođajne sale, ne odustaje od svog prepoznatljivog humora.
- Prisustvovao sam porođaju, video sve kako izgleda, a pošto mi je nekadašnja želja bila da budem babica, sledeći put, za drugo dete, mogu i sam da je porodim kod kuće - šali se ponosni tata.
Stara kuma dala ime
Posebno emotivan trenutak za Spasiće bio je izbor imena za naslednika. Porodica je ispoštovala stari običaj da kum daje ime detetu.
- Kada je Sandra ostala trudna, nekako smo svi osećali da će biti Vukašin. Onda je kuma za Vaskrs rekla da se predomislila, pa smo odustali od tog imena, mada smo ga i dalje zvali Vule. Napravio sam majicu na kojoj je trebalo da bude ispisano ime i odneo je kumu. Kada sam se okrenuo i video da ipak piše Vukašin, zaplakao sam od sreće. Sandra je bila presrećna.