"BIO JE ROĐEN ZA SMRT I SMRT GA JE UZELA!" Ispovesti majki najvećih srpskih mafijaša: Rosa tvrdi da su njenom sinu namestili užasan zločin
Dodajte Kurir u vaš Google izborImena najpoznatijih žestokih momaka sa beogradskog asfalta decenijama su izazivala strah i poštovanje, ne samo u Srbiji već i širom Evrope. Živeli su po sopstvenim pravilima, autoritet gradili silom i nisu prezali od brutalnosti, ali iza njihove surove reputacije postojale su žene koje su ih volele bezuslovno, njihove majke.
Šta su o svojim sinovima pre nekoliko godina govorile majke najpoznatijih srpskih kriminalaca iz devedesetih?
Milena Božović, majka Đorđa Božovića Giške
Đorđe Božović važio je za jednu od najpoznatijih figura beogradskog podzemlja, a njegova majka, Milena Božović, godinama je javno govorila o životu i sudbini svog sina.
Tvrdila je da je Giška proglašen državnim neprijateljem nakon što je, prema njenim rečima i rečima njegovog prijatelja Jovana Otaševića, tokom protesta 9. marta 1991. godine izveo oko 2.000 momaka na beogradske ulice kako bi se suprotstavio režimu Slobodana Miloševića.
Tokom života, Giška je ukupno proveo više od jedne decenije u zatvoru, a u Srbiji je više puta hapšen zbog tuča i drugih krivičnih dela.
- I prvi put je dopao u miliciju zato što je drugima pomagao. Vraćao se s društvom iz nekog restorana u blizini Kalemegdana. Prolaze i čuju kako neko zapomaže. A tamo u šetnju muškarac i žena. Ona noseća. Spopali ih manijaci. Njih dvojica. Jedan uhvatio muža i drži ga, a drugi napada na ženu. E bede, mučenica već u sedmom mesecu.
I moj Đorđe dotrči s drugovima, uhvate ovu dvojicu i izudaraju ih. Kad, eto i milicije. Ovi što su dobili batine pobegnu, a milicioner počne da viče na Đorđa i njegove drugove. Kao, otkud njima pravo da isteruju pravdu, da bilo koga tuku. I preda ih sudiji za prekršaje zbog remećenja javnog reda. On štitio nejake, a ovi njemu sude. Hoću da vam kažem da su mu se sve nepravedne stvari događale. I onda je počeo da beži, da radi po svome. A bio je nekako borben od malih nogu, nepravdu nije trpeo... - ispričala je ona.
Milena je, kako je govorila, znala ponekad da Đorđu udari šamar, nakon čega bi on samo zadrhtao, okrenuo se i izašao iz kuće, bez ijedne reči, jer su mu roditelji bili svetinja.
Takođe, Milena Božović je tokom Drugog svetskog rata bila učesnik borbi kao pripadnik Treće albanske brigade u Albaniji.
- Moj sin je rođen za smrt i smrt ga je uzela. Otišao je da pogine tamo gde je bilo najdalje i najopasnije. Pao je u jurišu. Vojska ga je ostavila bez zaštite. Gađali su ga sa svih strana i nije mu bilo spasa - ispričala je Giškina majka na godišnjicu njegove smrti.
Giška se poslednji put javio majci 14. septembra 1991. godine, samo dan pre svoje pogibije.
- Majko, da devet sinova imaš, da ih svih devet ovamo pošalješ i sve da ih izgubiš, a ne samo mene jednoga i da suzu ne pustiš. Takvi su jad i tuga pritisli ovaj narod - rekao je majci.
Poslednji razgovor sa majkom ostao je zauvek upamćen
Đorđe Božović poginuo je 15. septembra 1991. godine u blizini Gospić, pod okolnostima koje su i danas predmet različitih tumačenja. Njegova majka, Milena Božović, godinama je tvrdila da je njen sin nepravedno osuđivan u javnosti i da je, uprkos svemu što se o njemu govorilo, bio čovek koji je pomagao drugima.
Kao primer navodila je događaj iz njegove mladosti, kada je, prema njenim rečima, sa prijateljima pritekao u pomoć trudnici i njenom suprugu koje su napali nasilnici. Umesto pohvale, završio je u policiji zbog narušavanja javnog reda, što je, kako je govorila, ostavilo dubok trag na njega.
Milena je isticala da je Đorđe odmalena bio temperamentan i da nije podnosio nepravdu, ali i da je prema roditeljima pokazivao veliko poštovanje.
Posebno je pamtila njihov poslednji telefonski razgovor, vođen dan pre njegove smrti. Tada joj je, kako je pričala, rekao da ne tuguje ako ga izgubi, jer je smatrao da narod kroz koji prolazi ratna stradanja trpi mnogo veće patnje.
Milica Matić, majka Branislava Matića Belog
Branislav Matić bio je jedan od najpoznatijih ljudi beogradskog podzemlja početkom devedesetih. Prvi ozbiljniji kapital stekao je trgovinom bonovima za gorivo, a kasnije i poslovima sa auto-otpadima.
Sa podzemljem ga je povezivalo dugogodišnje prijateljstvo sa Giškom, ali i nekoliko sukoba sa zakonom iz mlađih dana. Kasnije se politički angažovao, najpre podržavajući socijaliste, da bi potom prešao u opoziciju i zajedno sa Giškom učestvovao u formiranju Srpska garda.
Beli je ubijen 4. avgusta 1991. godine ispred porodične kuće na Voždovcu, kada su na njega iz vatrenog oružja pucali nepoznati napadači.
Njegova majka, Milica Matić, kasnije je govorila da smatra kako je upravo angažovanje u Srpskoj gardi njenog sina koštalo života.
U intervjuima je opisivala Branislava kao brižnog i vrednog čoveka koji je od mladosti pokazivao preduzimljivost. Priznala je da ju je brinulo kada je počeo da zarađuje na trgovini bonovima za benzin, jer je znala da je reč o nezakonitom poslu, ali je isticala da je kasnije sam izgradio svoj posao i više nikada nije tražio novac od porodice.
- Kad je bio u zatvoru bilo mi je mnogo teško. Vraćam se iz posete sva utučena, ali ko velim hvala Bogu da ga politika ne interesuje jer se za to gubi glava. Ko god se istakao u prošlom ratu bio je ubijen...
Ona je izjavila i da je Brana, kako ga je zvala, imao sve.
- I kod najsiromašnijih ljudi, ako imaju jedinca, oni će da mu pruže sve. Uvek sam strahovala za njegov život i zato mu pružala sve. Opet, od ranog detinjstva bio je jako dobar, voleo drugove, voleo ljude...
Beli je prema njenim rečima počeo veoma rano da zarađuje. Kad je krenuo sa bonovima za benzin Milica se plašila jer je to bilo nezakonito.
- Imala sam nekih 7.000 dolara na knjižici. On je tražio, daj, daj, treba mi, vratiću ti. Zajedno odemo, podignemo novac i odatle je krenuo. Više nikad nije trebalo pare da mu dajem.
Strašno se plašila njegovog nestašluka, a njegovo društvo joj se nikada nije dopadalo. Od malih godina učila ga je stranim jezicima, a Beli je kasnije znao pored engleskog i italijanski, nemački...
- Hteo je neku svoju pravdu, svakom da učini, pomogne. Ovde se dolazilo, tražilo od njega. Svi su ga hteli kad je imao novac. Na meni je sve ostalo posle Branine smrti. Nisam znala ni gde da se okrenem, a kamoli kako to da radim. Začas su svu Braninu imovinu zaplenili, svako je za sebe zgrabio koliko je mogao - rekla je Milica.
Neki novac je uspela da sačuva, ali kako je navela dala je sve u banku kod Dafine i Jezde, nije podigla na vreme i sada joj nije ostalo skoro niša.
- Uglavnom, vidim da su se posle Braninog ubistva mnogi njegovi vajni prijatelji povukli. Više ih ne interesuje ni garda, ni kralj, ni politika...
Rosa Ćurčić, majka Ljubomira Magaša (Ljuba Zemunac)
Jedan od najpoznatijih beogradskih "žestokih momaka", Ljubomir Magaš, poznatiji kao Ljuba Zemunac, bio je prepoznatljiv po snažnom karakteru i izuzetnoj fizičkoj građi. O njegovom životu ispredene su brojne priče, a važio je za jednu od najkontroverznijih figura jugoslovenskog podzemlja. Pored toga, bio je i bokser u beogradskom “Radničkom”.
Ubijen je 10. novembra 1986. godine ispred Zemaljskog suda u Frankfurtu.
Njegova majka Rosa je govorila o sinu, njegovom životu i onome što je znala o njegovim poslovima:
- Na svakom njegovom suđenju sam bila. Imao je tri suđenja u životu i to uvek za silovanje. A to mu je policija namestila. Ja ne tvrdim da nije imao loših strana. Ja jedina znam sve o njemu, rekla je.
Takođe je isticala da joj je život često bio neprijatan zbog pažnje koju je Ljuba privlačio:
- Ja sam ponekad bila u neprijatnim situacijama. Ljuba je bio normalne visine, ali je imao jak vrat i stravično jake mišiće. Kud god se ja pojavim, ovako sitna, a on grdosija pored mene, ljudi ne mogu da veruju. Umeo je to da koristi i pravi viceve. Znate, drugačije se gleda kad majka dođe u posetu u zatvor, drugačije kad je otac. Bio je u Mitrovici, ja odem u posetu. Sednemo mi i razgovaramo, kad vidim ja da jedan milicioner ne skida pogled s mene. Pitam Ljubu sto me onaj tako gleda, a on kaže: "Znaš, Roso, ovde se svi brane s bratom ili ocem, a ja sam im rekao dobro, dobro, izgorite vi meni ruku, ali će vam moja Rosa izgoreti Mitrovicu!"
Iboljka Suvajdžić, majka Miladina Suvajdžića (Đura Mutavi)
Miladin Suvajdžić, poznat kao Đura Mutavi, bio je povezan sa zemunskim klanom i kasnije postao svedok-saradnik u postupcima koji su se vodili nakon ubistva premijera. Smatran je važnom karikom u kriminalnoj mreži koja je delovala početkom dvehiljaditih.
Tokom akcije "Sablja" 2003. godine, njegova majka Iboljka takođe je bila privedena, a u pretresima su pronađene veće količine droge, za koje su istražni organi tvrdili da su povezane sa kriminalnom grupom.
Do tada je živela skromno, kao starija žena iz Novog Sada, koja je dopunjavala prihode prodajom proizvoda iz domaćinstva.
Njen slučaj je u javnosti često tumačen kao primer snažne porodične lojalnosti, a kasnije je povezan i sa odlukama njenog sina da sarađuje sa istražnim organima.
Tokom akcije "Sablja", Iboljka Suvajdžić je privedena, ali je kasnije puštena nakon kontakta sa sinom, koji je potom počeo da detaljno svedoči o delovanju zemunskog klana.
Milanka Golubović, majka Kristijana Golubovića
Milanka Golubović, majka Kristijana Golubovića, u javnosti je više puta pominjana u kontekstu njegovog života i krivičnog dosijea. I sama je 2010. godine bila privedena zajedno sa sinom u okviru istrage o trgovini narkoticima, što je negirala pred istražnim organima.
U njenom stanu tada su pronađeni droga i vaga za precizno merenje, što je korišćeno u postupku.
Prema navodima bliskih osoba, Kristijanovo odrastanje bilo je obeleženo porodičnim okolnostima i čestim odsustvom roditelja, pa je veći deo vremena provodio van porodičnog okruženja, što je, kako tvrde, uticalo na njegovo rano vezivanje za ulicu i društvo iz tog miljea.
- Otac mu je bio u zatvoru zbog teške pljačke koja je završena ubistvom, majka je kao stjuardesa stalno bila na putu, pa je živeo s babom, koja ga je odgajala. Očigledno je bio veoma vezan za mamu i patio je zbog udaljenosti. Da bi se izborio za njenu ljubav i naklonost, počeo je da se dokazuje pred lokalnim starijim kriminalcima sa Zvezdare, koji su ga koristili, tražili od njega da nekog prebije, opljačka.
On nije znao za pojam "dome, slatki dome", samo za ulicu. Nije imao nikog da ga usmeri na pravi put, na ulici je tražio uzore, uvažavanje, podršku, vrlo brzo je ušao u krimi-svet. Milanka je podržavala takvo njegovo ponašanje, a kasnije je postala glavni mozak svih kriminalnih poslova, pa me nije začudilo što je uhapšena s njim 2010. godine zbog dilovanja droge - rekao je svojevremeno Kristijanov školski drug.
Natalija Ulemek, majka Milorada Ulemeka Legije
Natalija Ulemek, majka Milorada Ulemeka, nakon presude za učešće u atentatu na premijera Zorana Đinđića, javno je izražavala uverenje u njegovu nevinost i kritikovala sudski postupak.
- Moj sin je nepravedno osuđen, ali vreme će pokazati ko stoji iza atentata. On je žrtveno jagnje i neka se vesele njegovi neprijatelji, neka im to bude najveća radost u životu. Da je nekog ubio, ne bi se predavao. Nigde u svetu ne bi mogao da živi s tim da njegovi ratni drugovi trunu u zatvoru, a on da bude slobodan.
Niko ne reče šta je radio na Kosovu i Metohiji dok je branio srpski narod, Pećku patrijaršiju i manastir Dečane. Mnogi sveštenici se mole sada za njega, a moga sina čuvaju sveci i Gospod Bog. Jedan takav čovek koji je branio svoj narod ne može biti zločinac. Iskoristili su ga oni koje je doveo na vlast 5. oktobra.
Žao mi je što sam ga tako vaspitala, trebalo je da ga odgajam kao što su to radili roditelji ovih što su sada na vlasti. Moj sin je heroj. Mnogi mi na ulici prilaze i čestitaju, govoreći mi da sam majka velikog srpskog heroja - izjavila je Natalija svojevremeno.
Kurir.rs